Opstanak - poezija

Sam sa sobom danas sedim
Sabiram na racunaru
Da l' još uvek nešto vredim
Makar samo jednu paru

Gradih kule od karata
Zvao decu da se rode
Zemlja puna mama tata
A za njima lete rode

Zemlja silna i bogata
Nas – pedeset miliona
Nikad nije bilo rata
Ni nemackih aviona

Najveci smo u Evropi
Ne po broju vec po duši
Al' kad Tvorac sliku sklopi
Sve ce u prah da nam sruši

Nevine nas sudba kune
Da smo vode ludog sveta
I goni nas u majmune
Da ricemo sa drveta

Kao pastir blizu vode
Ispisujem slavne dane
Novi prorok ja mu dodem
Sa corave neke strane

Jer corava posla radim
Sve je manje nas po broju
Mesto ruža zemljom sadim
Kolektivnu paranoju

Ne sluša me niko više
Pisah pisma celom svetu
Ali davo sve izbriše
I zgužva me ko salvetu

Kad san prode niceg nema
Nema dece Nema beba
S Neba stiže anatema
Nece biti cak ni hleba

Ka ambisu svi se krecu
Kao da su pali s kruške
Ja sa njima braco necu
Necu u smrt potrbuške

Uzdignute glave hocu
Da Vam kažem kletvu svima
Srpski narod za samocu
Nek' zahvali ludacima

Bože podaj malo nade
Mi corava nismo strana
Neka Srbi kule grade
U cast moga rodend

Dragi Bože, grešnik ja sam
Moj je zlocin što posotjim
Ovom društvu bice spasa
Tek kad mene upokoji

Koliko je gladnih usta
Kojima ja kradem hranu
Zato me, o Zaratustra
Obesi o prvu granu

Pozivam sve stare žene,
Sve matore zavodnice
Sve muževe zaljubljene
Sve udovce, udovice

Žrtvovati treba stare!
Mladi bi ih sve pojeli
Al' nemogu da ih svare
Jer su strašno zagoreli

Mrtva usta slobodna su
Od žderanja i rakije
Zar da stri travu pasu
Dok mafija krv im pije?

Raj na zemlji! Srarih nema!
Svi su lepi, svi su mladi
Ali kakav mrak se sprema
Kad se umnjak zub izvadi?

Potonuce sve stolece!
Po koži mi trnu žmarci
Pusta zemlja. Gore svece.
Nebom hode živi starci.

Sva je zemlja u crnini,
Grobnice je zemlja cela,
Srpski narod stalno slini
Što ga sudba nije htela

Zato cu da sprecim pomor!
Za smrt svoju ja ne hajem
Kad progutam vaš mišomor
Na žrtvenik se be dajem

Dok Srbija crne dane broji
StuŠtiše se nekakvi komarci
Koji tvrde starost ne postoji
Na starih, al' postoje starci

Ne priznaju nepravu starosti
Na svom duhu, vec samo na telu.
Po Seneki, srare su im kosti,
Al' duh mocan tinja u pepelu.

Vi, starkelje, napite se vode
Na Cudesnoj lekovitoj žici
I umesto matore gospode
Postacete mladi ljubavnici

Zamenite sve veštacke zube,
Dioptrije, kile i sklerozu,
Svoja srca kao prazne trube
Za što vecu mladalacku dozu

Tad prhnite kao jato ptica,
Nek um ne zna šta srce uradi
S mkladom dušom, izborana lica,
U starosti umrite ko mladi.

I da l' cete trabunjati kako
Ovaj svet je najbolji moguci
Da je starim u Srbiji lako,
Cak i Šiptar da ih ne sme tuci,

Da je i to demokratsko pravo
Što umiru od gladi i bede,
Jer što nije sposobno i zadravo
Po Maltusu ne mora da jede

Vi ste ipak bili srecne ruke,
Vec davno ste s mocnima u sprezi
I sve svoje mladalacke muke
Ostaviste u doktorskoj tezi

Kad vam rekoh da smrt kosi stare,
Da od hrane jedu samo nadu
Povikaste ''E to su prevare,
Stari ližu med i cokoladu''!

Kada bi sve ptice natrag poletele
Kada bi mocne reke tekle unazad
Kada bi procvetale sve ruže uvele
Tad bih i ja bio ko nekada mlad

Sreo bih na putu važnog o ca svoga
Vidim još je uvek namracen i strog
On je meni bio zamena za Boga
Ali vrio cesto bio je i Bog

Objasnih mu lepo da dolazi vreme
Kad ce Boga oca zameniti Sin
To nekako shvati al' pade na teme
Kad cu da je otac tavariš Staljin

Tad se on uspravi i podiže ruke
Jer moj otac be§e prorok Villimon
Bog vas je stavio na velike muke
Odnece vas kuga kao luftbalon

Zbog ludila rata i zbog cedomorstva
U utrobi zemlje spalicete plod
Bicete vi narod bez svoga potomstva
Zamrece sav život i sav srpski rod

Mladih nece biti Vidim samo starce
Groblja ce nam biti vaseljenski svet
Prosicemo decu ko slepac stoparce
Jer taj mitski narod davno je nklet

Sprecite kremansko mracno prorocanstvo
Zemljom neka decji razleže se smeh
U knjige rodenih obnovite clanstvo
1 sperite s duše roditeljski greh

To rece Villimon Zviznu me na kraju
Cujem i ti beše isti kuckin sin
Živeo po Marksu ko u kupleraju
A sad si postao veliki Srbin

Od kada si se rodila
Godine svejedno koje
Sa mnom si uvek bila
Pili smo caj za dvoje

Zajedno vecno smo bili
Nek' drugi vreme broje
Zajedno caj smo pili
Pili smo caj za dvoje

Sami nikad ne besmo
Potomstvo tvoje moje
Prica nam to što jesmo
Dok pismo caj za dvoje

Mladost se gubi u tami
Al' naši plodovi stoje
Sami a nikad sami
Pijemo caj za dvoje

Više od pola veka
Cekasmo snove svoje
Da stignu izdaleka
Dok pismo caj za dvoje

Sve karte dadoh tebi
I zato sve je tvoje
Da nije tako ne bi
Sad pili caj za dvoje

Picemo božansko pice
Dok na svetu postoje
Dvoje ko jedno bice
Što piju caj za dvoje

I kad zbog božje volje
Jednoga upokoje
I tad iz iste šolje
Picemo caj za dvoje

Na zalasku neka svice
Vratite nam mlade dane
Pretvorite u mladice
Osušene stare grane

Po telu se zima hvata
Duša ište novu zoru
Mladost beži kroz sva vrata
Starost viri na prozoru

Ali braco ima leka
Za matore ima nade
Na kraj puta Bog vas ceka
Da vam novu mladost dade

Vi gospodo kongresmeni
Neka zlobne psine laju
Vi ste kao ceca meni
Igru smrti što igraju

Od tvog prvog rodendana
Plovili smo kao reka
Prode od tad mnogo dana
Više cak od ljudskog veka

Nas dvoje smo ko dva hrasta
U roj zvezda te oblacim
Znam da ti je ime Nasta
Dok hodaš po mojoj draci

Povija nam vihor grane
Svelo lišce vetar slama
Ne daj da nam život stane
I kad jednom budeš sama

Svakom tvome rodendanu
Ja ispevah ''Caj za dvoje''
Da u jednu pesmu stanu
Reci koje ne postoje

Sudbina je cesto gruba
Jer smo svi na pozornici
Na kojoj sa sramnog stuba
Odjekuju naši krici

Baš sve lako bilo nije
Nismo bili deca raja
Neko s cajem otrov pije
Ja ga pijem i bez caja

Znam da ide naša zima
Jer se oba hrasta suše
Prkosimo vetrovima
Koji hoce da nas sruše

Neka prkos dugo traje
Za nas starost još ne važi
Onaj koji mnogo daje
Nek' od Boga mnogo traži

Šta da radim s dušom mladom
Usred zime cvet mi cveta
Kao mladic šetam gradom
Ko da mi je dvadeseta

Sve si mlada pored mene
Za smrt našu ima dana
Ne daj da ti duša svene
Sve do stotog rodendana

Sveti oce moga roda
Da li vidiš šta se zgodi
Šta ostade od naroda
Koga sveti duh tvoj vodi

Odbio si rimskog cara
Papsku krunu i odoru
Zbog buduceg Hilandara
Krenuo u Svetu Goru

Pokraj tebe na Vracaru
Slušam prošlost sa prozora
Monah sam u Hilandaru
Sve je ovo Sveta Gora

Ponikli iz tvoga prsta
Svi smo odraz tvoga lika
Zemljom hodi krst do krsta
Mucenik do mucenika

Htedoh da sam Tebi bliže
Kraj kubeta tvoga hrama
Tvoje mošti plamen liže
Nestajemo Teško nama

Da li su nam puti bili
Usmereni k pravom Bogu
Ili smo se zaglibili
U kaljuzi i brlogu

Gledam tvoje kube zlatno
Svuda lelek Svuda krici
Ništa novo Vreme ratno
Umiremo bezvernici

Svitanja se Srbi plaše
Ko ce da im greh ispravi
Tek kada se zamonaše
Vratice se svetom Savi

Otadžbino sram te bilo
Što nas tako osramoti
Zar je kurvo tebi milo
Da nas vode idioti

Ni ja nisam ništa bolji
Gord sam što sam patriota
Poticem po božjoj volji
Iz plemena idiota

Ni sam ne znam majko kuda
Pomracenog uma hodam
Živim srecno kao luda
Mrska mi je rec sloboda

I sve mi se istumbalo
S porazom sam ko s pobedom
O Kosovo kad je palo
Sam precrtah svoj krug kredom

Crno mi je sada belo
Laž je lepša od istine
Kapu klovna i odelo
Skrojiše mi neke psine

Sram te bilo otadžbino
Što si tako nisko pala
I što bi te golu skino
Svaki ludak i budala

Duša boli Rana pece
Zbog tebe se majko krijem
Mi smo – kako voda rece –
Domicilne ništarije

Izdajice i špijoni
Placenici Tude sluge
I zato nas voda goni
Da mremo od bele kuge

Otadžbino sram te bilo
Rodi nas u carskom rezu
Pa sad skaceš ko gorilo
Zarobljena u kavezu

Ko iz džungle riceš svima
Da su Srbi pali s grsne
I da cemo sa zubima
Jesti ljude ko banane

Vraticeš nas pre potopa
Srbi ce na barci biti
Al' ce doci katastrofa
Svi cemo se podaviti

I sa neba molicemo
Da se rodi zlatna krava
Kad vec tako glupo mremo
Bar da nije zabadava

Zato idi u bestraga
Otadžbino moja mila
Nekad si mi bila drga
Dok nas nisi sve pobila

Nekad davno u mladosti
Pre više od pola veka
Živeli smo od radosti
I od vere u coveka

Svelo lišce sa platana
Leti preko malog parka
Na mojoj je glavi - vrana
A na tvojoj cuci - svraka

Kljuju vreme koje leti
U beskone preko plota
Sutra cemo svi umreti
Prevareni od života

Šetali smo po Monmartru
I po Pikadili skveru
Divili se Žan Pol Sartru
I velikom SSSR-u

Sad smo gladni bedni stari
Svi nas gone Svi nas tlace
Imbecili i varvari
Zaseli nam na grbace

Zgrceni smo sad na klupi
U parkicu iz nigdina
Jer bili smo strašno glupi
Mi i cela otadžbina

Oko nas su ljudi neki
S one strane ratnog fronta
Strašno tudi i daleki
Ko potomci mastodonta

Po svetu je razasuto
Naše seme i krv slana
A u nama lišce žuto
Koje pada sa platana

Krv se hladi Vidik mraci
U duši se zmija mota
Progone nas osvajaci
Bolesni smo od života

Ostajte tamo...! Sunce našeg neba
Nece vas grijat' k'o što tamo grije
Nemamo ništa, ni gaca, ni hleba,
Nece uskoro biti ni Srbije

Od sramne majke možeš naci bolju!
A prava majka planeta je ova.
Majka je ona što nahrani golju
Kada ga razgaci gomila kulova

Za naše vode ne postoje divi,
Uzora ima, al' su lažni, jadni
Svi smo mi bili i bicemo krivi
Što ludo mremo i što smo svi gladni

Kad prode jesen i kad zimska krila
Nadviju zemlju i zarobe ledom,
''Jedno je jedna Nedodija bila'' –
Pevace Višnjic nad jadom i bedom.

Ne dajte suzi da vam s oka sleti
Što vas prognaše iz velikog sveta.
Jer vi ste niko, jer vi ste ukleti,
Pmetan covek idiotu smeta!

Ovde vas niko ne zna i ne voli,
A tamo negde ljudi vam se dive,
Ovde i ludak po možgu vam soli
U ime neke lažne perspektive!

Više vam niko ni ruku ne steže.
Tek u tudem svetu vaše
Za ovu zemlju ništa vas ne veže.
Ni grob, ni jezik, pa cak ni krv sveta!

Ovde vam svako na grbaci sedi
I krv vam pije iz zlatnog bokala,
Iz zemlje beži sve ono što vredi,
Ostaje samo poneka budala!

Ostajte tamo... Sunce našeg neba
Nece vas grijat' k'o što tamo grije.
Nemamo ništa, ni gaca ni hleba,
Nece uskoro biti ni Srbije!

Ah, ne recite da to nije tako,
Da sam ko Ducic, ja lagao sebi!
Ja nisam Šantic, pa nisam ni plak'o,
Nikad to sebi dozvolio ne bih!

U kafani moga dede
Uvek gledam istu sliku
Svi pijanci smerno sede
Dok ja citam „Politiku“ Obmanom se duša hrani
U rakiji i u vinu
S „Politikom“ u meani
Oni brane otadžbinu Jedno dete s pijancima
Ko pupoljak mladog žita
Pet godina samo ima
„Politiku“ naglas cita „Kralj pogibe u Marselju“
Brišu suze svi odreda
Baka šmrce u kecelju
Place sa njom i moj deda Govorili strogom tati
To je dete tvoja slika
Daleko ce dogurati
Cak do sreskog nacelnika Divili se svi i dedi
Ti uzgajaš srpsku diku
Taj tvoj unuk para vredi
Kad on cita „Politiku“ Prognoze su tacne bile
Nacelnika kapa puna
Jer su njega dobre vile
Izabrale za tribuna Više od šezdeset leta
S „Politikom“ ko sa ženom
Lutao je na kraj sveta
Lutao je vaseljenom

„POLITIKA“ MOJE STAROSTI

Cas buntovna a cas mserna
Kad navlaci lažni veo
Cesto nije bila verna
Al’ se nije s njom razveo

Izlivao dušu svoju
I u reci i u slici
I narodnu paranoju
Pricao je „Politici“

I tad posta zvezda srpska
Koja svome rodu služi
Sve dok strašno ne uprska
Sve dok vodu ne optuži

I tad njemu – izdajniku
Vrata s treskom zalupiše
Ne može za „Politiku“
Ni nekrolog da napiše

Jer su znali šta ce reci
Srce tajnu što razdire
Da ce Srbi u grob leci
Srpski narod da umire

Taj nekrolog srpskom rodu
Još uvek je tabu tema
I tek kada oni odu
Skinuce se anatema

Kad Curcici i Hadžije
Politicki komesari
Skinu šape sa Srbije
Vratice se novinari

Iz vremena moga dede
Da ožive decju sliku
Svi pijanci smerno sede
Dok ja citam „Politiku“

Iz Zbirke pesama M. Mladenovic, SRAMNA JE NOC, Sfairos, Beograd, str. 84’85.

BEZIMENI

Imenom se svako služi
Kad je covek a ne glista
Onaj ko te skriven ruži
Podmukli je snajperista

Iz zasede ko ubija
Da pištoljem mržnju leci
Nije covek nego zmija
Sipa otrov mesto reci

Ima mnogo otrovnica
Neuspelih u životu
Što sa maskom preko lica
Slice vuku i kojotu

Mirno plovim svojom rekom
Mirno lete moje ptice
Kad se sretnem sa covekom
Da mu vidim ljudsko lice

I nek' kaže šta je ko je
Nije tolka kukavica
Da sakriva ime svoje
Ko snajperist i ubica

PRVA (O)PORUKA
PREDSEDNIKU SAD

Gopsodine predsednice,

Tamo negde u Evropi,
Na Balkanu, po prilici
Strašni ljudi, ko kiklopi,
Prete mocnoj Americi

I taj narod, krvolocan,
Slican divljem besnom biku,
Može lako, jer je mocan,
Da pojede Ameriku

Pojecšce je ko perecu
Citali ste u Njusviku
Da on jede živu decu
A nekmoli Ameriku

On ubija, pali, kolje
Ko Ameros Indijanca
I rukuje sa pištoljem
Bolje od Amerikanca

Jednom recju, narod grozan
Po izgledu i po slici,
A zapravo, malerozan,
Jer je slican Americi

Blizanci smo, mili brate,
I u ratu ista slika
Vi, južnjake, mi, Hrvate,
Srbija i Amerika

Ceo svet se Srba boji
Jer ga drži na udici,
Šta su za nas kauboji
U pišljivoj Americi

Džon Dilinger, Al Kapone,
Postadoše tvoja dika,
Ko gangstere sad nas gone
Ceo svet i Amerika

Pobili ste Indijance,
Žene, decu, ne ratnike,
Hirošimu, Vijetnamce,
U Cast mocne Amerike.

Cik da Srbe napadnete
U poštenoj, muškoj bici
Zadali bi (al' ne snete)
Prvi poraz Americi

Gospodine predsednice,
Dirnu li Vas srpski krici?
Sramne laži zar prilice
Slobodarskoj Americi?

Jer balkanska katakomba
Lavirint je i vojniku,
Ko bumerang, svaka bomba
Razorice Ameriku

Saksofoni, klarineti,
Drangulije od muzike
To su Vaši instrumenti
Vi ste plej-boj Amerike!

''Politikom – što se aceš''?
Gospodina predsenika
I njegove sve trubace
Pita cela Amerika.

Treba prvo da nauce
Istoriju otprilike
Da smo narod ne od juce,
Stariji od Amerike

Dok ste divljeg vepra drali
I bez noža, beu kašike,
Carevinu smo imali,
Mocnu ko dve Amerike.

Carski iscajg sav od zlata,
Zlatni pervez zakonika,
Pozlacena carska vrata!
Šta je za nas Amerika?

A sada smo za Vas zveri
Slicne mrskom boljševiku.
Zar ce Vaši bombarderi
Da proslave Ameriku?

Zbogom, good bye, mister Klinton,
Uz pozdrave od pesnika,
Uzvikunucu (traži bon-ton)
Neka živi Amerika!

OSTAJTE TAMO!
Druga oporuka sinu, snaji i unucima
Prema Aleksi Šanticu