Biografija i bibliografija
 Poezija
 Romani
 Dnevnici
 Putopisi
 Kritika
 Publicitisika

Pismo gospodinu Borisu Tadiću
Pismo gospodinu Đorđeviću
Pismo gospodinu Mihajlu Majklu Đorđeviću
Pismo gospodinu Beliću
Pismo gospodinu Živkoviću
Pismo gospodinu Nenadu Čanku
Pismo gospodinu Dušanu Vasiljeviću
Pismo gospodinu Borisu Vukobratu
Pismo gospodinu Željku Mitroviću
Pismo njenom visočanstvu knjeginji Jelisaveti Karađorđević
Pismo akademiku Nikoli Miloševiću
Pismo gospođi Nataši Mićić
Pismo gospođi Bojani Lekić
Pismo gospodinu Zoranu Đinđiću
Pismo gospodinu Labusu
Pismo gospođi Miri Adanji Polak
Pismo gospođi Radmili Hrustanović
Pismo gospodinu Vojislavu Vukčeviću, Ministru za dijasporu
Pismo gospodinu Aleksandru Tijaniću, Direktoru RTS
Pismo gospodinu Nenadu Lj. Stefanoviću, Glavnom i odgovornom uredniku RTS
Pismo majke Saše Tomić
Pismo Njegovoj Svetosti Patrijarhu Srpskom Gospodinu Pavlu
Pismo Njegovoj Svetosti Patrijarhu Srpskom Gospodinu Pavlu
Pismo gospodinu Filipu Zepteru
Pismo gospodinu Jankoviću
Pismo Demokratskoj stranci
Pismo gospodinu Draganu Markoviću Palmi
Pismo gospodinu Draganu Đilasu
Pismo gospodinu Vuku Draškoviću

Prof. dr Marko Mladenović, Beograd,
Krušedolska 11, tel. fakx 437-892,
E-mail: profmm@ptt.yu

BORISU TADIĆU

Poštovani gospodine Tadiću,

Šaljem Vam svoju knjigu, romansirani dnevnik, pod nazivom „Otkaceni zadnji vagon“ sa željom da je iskorisitite u predizbornoj kampanji, ako vec nisam sasvim zakasnio.
Vi ste jedini lider Demokratske stranke kome nisam ovu knjigu poslao. To je bila moja velika pogreška. Opravdanje je da ste bili na saveznoj funkciji, pa Vas ova cirkuzijada nije zanimala.
Molim Vas pročitajte bar „Uvod“ i glavu „Vartolomejska noc“. Procitajte moja pisma Koštunici, koja štampa nije htela da objavi. Tvrdim da su javni mediji od višegodišnje neupotrebe slobode postali impotentni za mišljenja nezavisnih i slobodnih intelektualaca.
Ne pripadam nijednoj stranci. Nisam umeo da se guram. U svim strankama ima dosta mojih studenta, ali su svi postali tako važni da me od njih stomak zaboli. Sve što je covek manje vredan, on ima potrebu da bude više važan. „Važno je biti važan“, to je polovina uspeha.
Predsednik sam Udruženja gradana „Opstanak“ za borbu protiv „bele kuge“. Nisam nacionalista, ni slucajno. Pre sam globalista, ali ako mi je majka teško obolela moram joj pomoci.
O meni cete nešto više saznati iz biografije na kraju knjige koju Vam šaljem. Videcete i da sam vrlo mator, ali da mi je duh vrlo mlad.
Zapanjen sam da mi se niko, baš niko iz Demokratske stranke, nije bar zahvalio na poslatim knjigama. I Vašoj stranci (da ne kažem i mojoj) preti opasnost od malih birokrata na važnim položajima. Mogli su da iskoriste nešto iz ove knjige u sudaru DOS-a sa „Miloševicem u fraku“. I oni su mi se cinili impotentnim. Oni sve praštaju dok ih blate, još podmecu i drugi obraz. To je necuvena glupost. Zar onaj koji je još u noci izmedu 5. i 6. oktobra 2000. godine izdao DOS i postao opozicija samom sebi, a potom se okružio „starim skojevcima“, on koji je proglasio princip kontinuiteta i legaliteta samo da bi zaštitio Miloševica i njegovu crveno-crnu koaliciju, ima pravo da pljuje, laže i blati DS, a svaki njegov postupak je kršenje principa legaliteta, ali je u službi zaštite kontinuiteta (sa Miloševicem, bez Miloševica).
Ni Koštunica, ni njegovi doglavnici, nikada nisu govorili šta oni rade i šta hoce da urade, vec šta ne valja u onom što Đindic i DS rade. To je satanizacija koja je posredno imala uticaja i na ubistvo Zorana Đindica. Cak i kada im je Labus bio protivnik, nisu o njemu pricali, vec o Đindicu. To je opsesija koju je Sigmund Frojd opisao u svojoj knjizi „Totem i Tabu“. Sinovi žele da ubiju oce da bi došli na njegovo mesto. To im i polazi za rukom. Tek posle ubistva dolazi do pokajanja.- Izgleda da je Frojd pogrešio. Kod sinova ovde nema pokajanja.
Vi ste prvi prestali sa takvim mazohizmom i zato Vam i pišem. Ovo što ste Vi sada izrekli ja sam u tri navrata pisao još u 2000. , a potom, u 2001. (u vreme hapšenja i izrucenja Haškom tribunalu Slobodana Miloševića)
Bio bih srecan kada bi Vi ponovili neke od mojih dokaza. Rec je o borbi na život i smrt. Veca opasnost za reformsku politiku i za DS preti od Koštunice nego od radikala. Oni, verujem, nemaju šanse, Koštunica ima. Plašim se da ce opet jedan lažni voda da prevari ovaj narod. Labus je samo parader i potrošna roba.
Poslao bih Vam i neke druge moje knjige. Nisam ja samo nezvanicni klevetnik. Ja sam još svašta drugo.
Ne patim od manije gonjenja, ali tvrdim da postoji neki lobi koji svim silama guši i mene i Udruženje građana „Opstanak“. Niko u ovoj zemlji nije više precutan, pa i satanizovan, od mene. U ovoj godini rešili su da me dokrajce. Šest puta sam padao niz stepenice, uvek bih polomio bar jedno rebro. Poslednja dva puta u gužvi sam pao nasred ulice, na trotoaru. I uvek bi priskočili da me podignu. O tome sam zapoceo novi roman. Ovo nije metafora, imam snimke svih polomljenih rebara. Poslednji put mi se polomila samo tašna.
Ovim pismom ne nudim sebe. Ništa ne tražim. Jedino želim da moji potomci prežive Apokalipsu ovog naroda. Uskoro mi izlazi iz štampe monografija „Srpski narod – sveca koja dogoreva“ (ili „Da li ce Srbi nadživeti 21. vek“).
I to je sve, mada bih mogao o ovome ponovo da napišem knjigu.
Poslušajte coveka koji u svojim videnjima buducnosti gotovo nikada nije omanuo (samo jedanput sa Slobodanom Miloševićem, u pocetku).
Ovo nije istorijski, ovo je biblijski trenutak. Srpski narod nema pravo da po stoti put bude ponavljac.

Srdačno Vas pozdravlja i želi mnogo uspeha na parlamentarnim izborima

dr Marko Mladenović,
profesor Pravnog fakulteta i književnik

P.S. Ovo pismo sam poslao „Politici“, iz inata. Znam da ga nece objaviti, kao što mi nijednu „čupavu“ stvar nisu objavili.

Dr Marko Mladenović, prof. Pravnog fakulteta i književnik,
predsednik Udruženja građana ‘’OPSTANAK’’
E – mail: profmm@ptt.yu

Odlučio sam da Vam se obratim kao ličnosti koja svojim ugledom spada u najviši vrh dijaspore, pogotovu što ste na celu najugllednije politicke grupacije, ali i zato što imate bliske odnose sa javnošcu u matici. Citao sam Vaše tekstove u ’’Politici’’ u istoj rubrici u kojoj sam i ja objavljivao clanke o ’’beloj kugi’’ u Srbiji.
Iz memoranduma ste videli da sam predsednik Udruženja gradana za borbu protiv ’’bele kuge’’ i za biološku obnovu srpskog naroda.
Nedavno sam cestitao Konvenciju Vašeg Kongresa u San Francisku.
Pišem Vam zbog velike nevolje u koju sam upao bez svoje krivice, tacnije, krivicom jednog od najbogatijih Srba u dijaspori.
Prilikom dolaska u Srbiju, on je upravo u avionu procitao moj clanak u rubrici „Pogledi“ u „Politici“, da Srbi u matici ubrzano izumiru kao narod, a da se to dogada i sa dijasporom. To je bio samo manji fragment iz mog Projekta „Cetvrto dete“ („Decja stranka“), kao i moje iknjige koja ce do kraja godine izaci iz štampe.pod naslovom „Da li ce Srbi nadživeti XXI vek“.
Taj clanak je pobudio u njemu veliko interesovanje za moju licnost. Uspeo je da me pronade telefonom. U periodu od dva meseca dolazio je tri puta. Prvi put s biznismenom iz Australije, drugi put, sa sestricem, profrsorom Unicerziteta u Londonu, i treci put, sa prelepom suprugom koja je rodila desetoro dece.
Cilj njegovih poseta bio je da me podstakne da nastavim borbu za spas srpskog naroda od biološkog izumiranja. Ponudio se da mi bude sponzor, pogotovu kada je cuo da ja od svoje profesorske penzije izdržavam Udruženje „Opstanak“ i da sve poslove za Udruženje obavljam u svom stanu. Predložio mi je da uzmem sekretaricu i da uzmem u zakup jednu prostoriju u „Beogradanki“. Prvi put mi je obecao mesecno 1.200 evra, pa se kasnije predomislio i pristao da samo placa zakup prostorije.
Kada sam, konacno, uspeo da dobijem u zakup jednu skromnu kancelariju od Direkcije za iznajmljivanje poslovnog prostora Beograda, i kada je to trebalo da se plati, gospodin je nestao, nije više bio „dostupan“. Ne znam šta se sa njime dogodilo? Jedino znam da je živ i zdrav. Bio sam prinuden da platim zakupninu 400 evra, a na kraju meseca još 100 evra za tekuce održavanje. Skoro cela moja penzija! Ne znam šta mi valja ciniti. U svakom slucaju, predstoji mi velika bruka kada budem morao da otkažem poslovni prostor i sekretaricu koju mi je najpre on obecao, a potom se predomislio. I njoj moram da platim (sa socijalnim osigranjem) oko 600 evra.
Mislim da su u pitanju politicki razlozi za njegovo odustajanje. Verovatno je saznao da sam svom bivšem studentu i prijatelju Slobodanu Miloševicu napisao 1991. i 1992, godine u NIN-u i „Borbi“ pisma da podnes ostavku i da pripadam proevropskom i prozapadnom reformskom kursu u Srbiji (premda nisam ni u jednoj stranci). Dao sam mu moju knjigu „Otkaceni zadnji vagon“ o sukobu u DOS-u, pa mu je možda pripala muka od zablude kakvog je coveka pronašao. Istina, izražavao je divljenje za moj književni i naucni rad, za moju zbirku od devet sonetnih venaca „Ljubav i otadžbina“, koja ga je sasvim dotukla.
Kada je rec o Udruženju „Opstanak“, ja sam ga osnovao, ja upozoravam vec trideset godina da cemo nestati kao narod i niko to do sada nije verovao. Sada svi veruju, a samo ja moram da placam od svoje penzije njegovo spasavanje. Ni za štampanje knjige „Da li ce Srbi nadživeti 21. vek“ nemam sponzora i zato mi rukopis stoji. Više ne mogu sam da placam svoje „buntovne“ knjige.
Ovih dana pocinju moji nastupi na TV: Pismom sam se obracao mnogim liderima i politicarima i upozoravao ih da nestajemo kao narod. Gotovo polovina njih bili su moji studenti. Medutim, u voj zemlji najviše cvetaju narcisi i hajducka trava. Zato me niko i ne cuje i ne vidi. Uskoro ce svi zakukati na glas da je prema Srbima sudbina nemilosrdna. A moja je teza da smo mi zapravo samoubilacki narod. U svojoj istoriji sve smo sami ucinili da nestanemo sa ove planete.
Druge nedelje, pozvacu Dragoljuba Micunovica, mog poznanika, ako bude izabran za predsednika, preko TV ekrana, da konacno neko okrene glavu prema buducnosti i prema dijaspori. Rekao je da su njegova vrata šiirom otvorena. Isto tako, pozvacu i srpskog patrijarha i Sveti sinod, koji mi takode nisu odgvorili.
Ja imam gotov projekt kako hitno poceti sa izlaskom iz krize. Imam i predlog ustavne odredbe o tome. Šta vredi kad se u Srbiji vodi antinatalitetska politika. Za 25 godina bicemo u Srbiji nacionalna manjina, za 50 godina samo enklave, a za 100 godina – nestacemo. Dijaspora deli sudbinu matice.
Za spropvodenje mog programa postojao je samo jedan problem: šta uciniti da se izbegne nacionalna, etnicka ili verska diskriminacija. I pojavio se jedan covek koji mi je pre par dana poslao svoj projekat „Srpska porodica – beli andeo“ na kome je radio petnaest godina. Fantastucno je razradio taj drugi, nedržavni kolosek. Tako bi postojala dva smera: državni i nestranacki, nevladin (pretežno vezan za crkvu).
Voleo bih da se upoznate sa oba projektta. Mogli bi preuzeti kormilo u svoje ruke za spas srpskog naroda. Meni za to nedostaju mladost i novac. Vi bar imate ugled i novac za medijsku promociju ovih ideja.
Pitam vas otvoreno, možete li mi pomoci i povodom jedne i povodom druge melbe. Šta da radim sa Udruženjem? Šta da radim sa projektima za borbu protiv bliske istorijske smrti srpskog naroda? Voleo bih da uspostavimo trajnije odnose i možda da se suretnemo.
Dve moje knjige treba da budu objavljene u SAD: „Milosrdni andeo“: dnevnik o bombarodanju Srbije 1999. godine i zbirka pesama (koja je vec prevedena na engleski „The Never Coming Back Trains“).
Ako insistirate, mogu Vam dati ime gospodina koji me je obmanuo.
Molim Vas, odgovorite mi!
Srdacno Vas pozdravlja i izražava osobito poštovanje
prof. dr Marko Mladenovic

Prof. dr Marko Mladenovic, naucnik i književnik
predsednik Udruženja građana “Opstanak” za borbu protiv „bele kuge” i za obnavljanju stanovništva
Beograd, Krušedolska 11. i „Beograđanka“, 17. sprat,
soba 1702, tel. 3061-684 i 3061-687
E-mail: profmm@ptt.yu
www.opstanak.org.yu
20.XI.2003.

prof. dr Marko Mladenovic

Prof. dr Marko Mladenovc, Beograd, Krušedolska 11.
Tel.faks 437-892
E-mail profmm@ptt.yu
GOSPODINU BRANKU BELICU,
predsedniku Opštine Savski venac

dr. Marko Mladenović, prof. Pravnog
fakulteta u Beogradu i književnik
tel.faks 437-892
21. april 2003.

GOSPODINU ZORANU ŽIVKOVICU
PREDSEDNIKU VLADE REPUBLIKE SRBIJE
BEOGRAD

Uvaženi gospodine Živkovicu,

Slobodan sam da Vam dostavim svoju knjigu ''OTKACENI ZADNjI VAGON'' o .''slucaju Koštunica'' i ''PORUKU SRPSKOM NARODU'' o ''beloj kugi'', koju je uputilo Udruženje gradana ''OPSTANAK''.

1.''OTKACENI ZADNjI VAGON'' i ''Slucaj Koštunica''
Danas je cetrdeset dana od ubistva Zorana Đindica. Njegova smrt potresla je celu planetu, a ne samo Srbiju, i osvestila sve casne ljude da ne nasedaju lažima iz politickog i mafijaškog podzemlja. Tvrdim da je Vojislav Koštunica u velikoj meri odgovoran za ubistvo srpskog premijera. Bar moralne odgovornosti, on se ne može nikada osloboditi. I griže savesti, ako je uopšte ima. Cak i da nije bilo direktnog saucesništva, posrednog je bilo u upornim lažima i klevetama koje su stvarale atmosferu linca. Đindic je bio nocna mora Koštunici.
Zorana Đindica sam veoma cenio. Nesumnjivo je bio iznad svih vas, veliki lider i vizionar, sjajan intelektualac, poliglota, tolerantan prema protivnicima, neumoran, pragmatican, ali i maštovit i duhovit, ispunjen optimistickim nabojem, sa vecnim osmehom na licu.
Jedina mana bila mu je prevelika trpeljivost prema klevetama. Bio je najviše satanizovan covek u ovoj zemlji. Više ga je satanizovao DSS nego sva tzv. opozicija. Toliku širinu praštanja ja nisam razumeo. O tome sam mu i pisao. Znam da je i srpski narod ispunjen mazohizmom i trpljenjem zbog pogrešnih aršina mocnika, i da se pomirio sa ulogom vecnog ''dežurnog krivca''. Tu crtu primio je i Đindic od naroda.
Kada sam uvideo da moja pisma, koja sam pisao Zoranu Đindicu, ne stižu do premijera, reših da ga podržim na drugi nacin. Sedoh i napisah knjigu ''OTKACENI ZADNjI VAGON'', dnevnik o sukobu u DOS-u.i o ulozi Vojislava Koštunice u razbijanju DOS-a. Poslao sam knjigu nekim politicarima na stranackim i državnim funkcijama u Republici Srbiji, uglavnom celnicima DS-a i DOS-a. Vi ste bili na saveznoj funkciji, pa sam propustio da i Vama knjigu pošaljem.
Na moju veliku žalost niko mi se nije ni zahvalio. Ne verujem i da je neko knjigu procitao. Jedino me je gospoda Gordana Comic pitala telefonom da li da mi napiše zahvalnicu odmah, ili tek kada procita knjigu. Više mi se nije javljala. Kao da mi je zahvalnost bila potrebna!
Zato Vama sada šaljem moj Dnevnik sa molbom da procitate makar UVOD i u okviru njega moja pisma Slobodanu Miloševicu (NIN,1991. i Borba ,1992.) i narocito Vojislavu Koštunici u 2000. i 2001. godini.
Posle kratkog perioda zabluda sa ulogom Slobodana Miloševica u srpskoj istoriji, u pismima 1991. i 1992. god., tražio sam od njega da podnese ostavku. I bio sam zbog toga pod embargom gotovo deset godina. Taj embargo, po inerciji, i danas traje. Svi urednici novina i svi novinari kao da su uštrojeni. Nisu smeli da objave ni najneviniji buntovnicki ispad protiv tada najpopularnijeg coveka u Srbiji. I zato su sva moja pisma Koštunici završavala u košu glavnog urednika.
Mislim da sam bio prvi koji je skrenuo pažnju na cudnovato ponašanje Vojislava Koštunice (kao što sam prvi tražio ostavku od Slobodana Miloševica). Napisao sam mu tri pisma: prvo, 11. novembra 2000. godine, drugo, 4. aprila 2001. (posle hapšenja Miloševica), i trece, 28. juna 2001. (na dan izrucenja Miloševica Haškom tribunalu).
Zašto se politicari iz DOS-a nisu suprotstavljali lažima? Kada Koštunica napravi neku strašnu brljotinu, odmah se traži ravnoteža u nekoj izmišljenoj krivici Zorana Đindica. I štampa je bila izdašna u tome..Ja sam taj manir oznacio kao igru ''sijamskih blizanaca'', ili ''ravnoteže krivice''. Takva suluda igra došla je glave Đindicu. I on je sam doprineo tome, jer gotovo nikada nije javno osporavao Koštunicu i njegove vrlo nesimpaticne kerbere, od kojih me je hvatala muka.
Ponavljam, nije mi jasno zašto ste tako dugo trpeli Koštunicu i njegove kockarske igre? Tek sada se iznose istine koje sam ja izneo još pre tri godine, ali se to i danas cini sa velikim oprezom. Možda ce moj dnevnik ''OTKACENI ZADNjI VAGON'' pomoci u prisecanju na sve mutne igre Koštunice i njegovog zaverenickog kabineta? Procitajte iz mog Dnevnika: ''VARTOLOMEJSKU NOC'' o susretu ''dva Miloševica''!
O tim burnim vremenima, pored Dnevnika, napisao sam još dosta clanaka. Ni njih nisu hteli da mi objave. Pripremam novu knjigu od tih clanaka pod naslovom ''PORUKE PRIJATELjIMA I IDIOTIMA''.

2. Udruženje gradana ''OPSTANAK'' i ''BELA KUGA''
Drugi povod za ovo pismo je naglo i ubrzano odumiranje srpskog naroda. Neki to zovu ''bela kuga'', ali je to mnogo više od obicne bolesti neradanja. To je pocetak njegovog nestanka. Proracunato je da možda vec za pedeset godina nijednog Srbina ovde nece biti,. ukoliko se ništa ne preduzme. Sadašnje mere su samo gašenje požara cašom vode. Ušli smo u deset najstarijih naroda na planeti, drugi smo, odmah iza Japana.
Stravicna je demografska slika Srbije za sve one koji Srbiji žele dobro. Mi smo žrtve vecnog genocida, ali smo i samoubilacki narod: bolje grob nego rob, bolje rat nego pakt, Srbe na Srbe. Cetiri miliona Srba izginulo je u dvadesetom veku, cetiri miliona se odselilo, 75% omladine pakuje kofere da ode iz zemlje, dece ionako više nemamo, na jedan bracni par dolazi 0,9 deteta (ni jedno celo dete), trecina brakova je bez dece, sela su nam sasvim opustela, u 111 od 115 opština caruje ''bela kuga'', gase se porodilišta i škole, postajemo narod staraca. I to je smrt. Tada ce ovde doci drugi narodi, sposobniji da prežive. Srbi su jedini narod koji se smanjio od 1900.( za više od 20%), Albanci su se uvecali za 700%. Narocito je izražen autogenocid. Izracunato je da su u legalnim abortusima od 1945. godine do danas ubijene tri Srbije.
Bilo bi nas sve skupa najmanje 25 miliona, a sada nas u matici ima 6.200.000. Za 25 godina Albanci i Bošnjaci ce doci do Kragujevca, a za 50 do Beograda. I to ce biti konac ove tužne price. Biološki rat smo vec davno izgubili sa nekim susedima, pored cetiri vojnicka poraza.
O tome postoji obimna literatura, ali i manjak svesti kod svih politicara o opasnosti koja nam preti. Zato sam pokrenuo inicijativu za osnivanje Udruženja gradana ''OPSTANAK''. Osnivacka skupština održana je 17. januara 2003. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Verovali smo da cemo ubrzo postati najmasovnija nevladina i nestranacka organizacija. Pisali smo mnogim licima i ustanovama. I doživeli smo potpuni krah. Još nismo registrovani, nemamo ni žiro racun, ni para, ni prostorije, ni opremu, ni službenike, ni sponzore, ni medije. Jednom recju, nemamo ništa. Iz svoga džepa placam troškove. I to je, možda, kraj jedne zamisli i jednog sna da se stvori pokret za spas srpskog naroda od vremenski dosta bliske biološke smrti.
Zapanjen sam takvom ravnodušnošcu svih politicara. Došao sam do zakljucka da su glavne smetnje: globalisti i feministkinje. Za prve, nije važno da li ce ovde živeti Englezi ili Kinezi, Albanci ili Bošnjaci, ili, tamo neki Srbi. Iznad nacije nalazi se gradanin. Dakle, za njih smo mi nacionalisti i nazadnjaci. Za feministkinje, mi smo muški šovinisti, jer hocemo da natovarimo decu našim ženama, a mi da se provodimo sa slobodnim ženama. Prekomerno radanje je oblik eksploatacije žene, Cak i samo radanje! Materinstvo više nije uzvišeni poziv kao u vreme naših majki, naših baka. Deca su prepreka emancipaciji žene. Za ženu je bolje da bude sekretarica nego majka. Itd
Naleteli smo na zid cutanja. Na nesrecu, na vecini funkcija bile su žene ili globalisti,. Uzaludne su bile molbe da nas prime. Imena ovde necu navoditi, osim Nataše Micic, koja nam je obecala podršku.
Niko nam nije stvarno pomogao. Zato se obracam Vama. Niste valjda i Vi globalista i feminista? Ako niste, pomozite nam. Potrebne su nam donacije da bi stali na svoje noge. I mediji. I službeni prostor. I oprema. I par cinovnika! I dobri ljudi. I mnogo vece razumevanje.
Predložili smo i dopunu Ustava Srbije o znacajnoj preraspodeli nacionalnog dohotka u korist radanja i osnivanje Fonda za obnavljanje stanovništa. Majkama sa više dece obezbediti platu. Imamo i razraden projekt globalne strategije u matici i dijaspori za spas srpskog naroda Na celu Državnog saveta za obnavljanje stanovništva bio bi premijer.
Radovao bih se ako bi ste imali vremena da me primite. Svestan sam da su ovo dramatnici trenuci u kojima se ruši teroristicki režim i spasava narod od vladavine politicke mafije. Ali, oni ce proci, a mi smo POSLEDNjA GENERACIJA koja može spasti Srbe, jer mi smo vec gotovo mrtav narod. Moramo spasavati buducnost za naše potomke.
U tom cilju usvojili smo više znacajnih dokumenata, programa, projekata, apela. Šaljemo Vam samo ''PORUKU SRPSKOM NARODU''.
Srdacno Vas pozdravlja i želi mnogo uspeha u ostvarivanju ideja Zorana Đindica, DS-a i DOS-a, u ime Udruženja gradana ''OPSTANAK''

PREDSEDNIK
prof. dr Marko Mladenovic

GOSPODINU NENADU ČANKU,
predsedniku Skupštine Vojvodine

Pišem vam, nepozvan, jer koristim slobodu koju pruža demokratija da kažem šta mislim o nekim važnim pitanjima. Jedan od povoda je i moj clanak ''Zašto intelektualci cute'', objavljen u ''Srpskom glasniku'' (“Serbian Herald”) u Torontu, koji slucajno nadoh u mojoj knjizi ''Ne placi ukleta zemljo'' iz 1993. godine. Drugi povod je Vaš TV ''šou'' sa Bojanom Lekic, .pre par dana.
Nikako ne želim da Vas bilo cime povredim. U mnogim stvarima slažem se sa Vama. Naravno, u nekim pitanjima preterujete kao što je, napr., Vaša težnja da Vojvodinu približite nezavisnoj državi, Vi, potomak srpskog doseljenika iz (valjda) neke Krajine! U vreme kada cela Evropa postaje jedno veliko selo, Vi hocete da neki becarski (garavi) sokak izdvojite zarad licnog prestiža.
No, to je Vaše mišljenje i ja moram da ga uvažavam, kao i saki pravi demokrata. Ljudski je cin i odbrana Vaših (možda posrnulih) prijatelja. Ja se nisam poneo tako viteški: ''izdao'' sam jednog prijatelja i jednog bliskog kolegu.
Izdao sam Slobodana Miloševica, koji mi je nekada bio vrlo blizak kao student i kao poznanik. To je bilo davno. Podržao sam ga i kada je zaveo Srbe na Kosovu: ''niko ne sme da Vas bije''. Proslavio sam se pismima ''Politici'' o ''budenju'' srpskog naroda''. a narocito, sa prvim: ''Srpski narod mora prestati da bude dežurni krivac''. Brzo sam uvideo da me je momak žestoko nasamario, pa mu napisah pisma u NIN-u i ''Borbi'' (1991. i 1992.) da podnese ostavku. Napisao sam još svašta posle toga za najmanje deset godina robije, ali ostadoh živ i citav, sa ponekom ogrebotinom. U cast opozicionih medija, izjavljujem da mi u ta slavna vremena nikada nisu uskratili pravo da pišem o ''lošem pravniku sa iskrivljenom kicmom'' (''Naša borba''), itd, itd. Taj moj prkos trajao je dok nisu došli ''naši''.
A kada su oni došli, ja nastradah. Ne zato što me je 'Anlave'' spasilo da se ne ugušim pred Skupštinom, vec zbog mog poganog jezika. Vec 11. novembra 2000. godine napisah pismo Vojislavu Koštunici da nas je i on prevario, ali to moje pismo nijedan list nije hteo da objavi. Napisah mu i pismo 4. aprila 2001. da Karla del Ponte postoji i da on nema pravo da se ljuti što je Miloševic uhapšen. Napisah mu i trece pismo 28. juna 2001., kada je pošizio što je Sloba na tako bedan nacin izrucen Tribunalu. Ni ova dva pisma niko nije hteo da objavi. Zato sam ih ja objavio, sva tri, u knjizi ''Otkaceni zadnji vagon'', koju Vam šaljem. Na kraju ove knjige (''Vartolomejska noc'') pokušao sam da rešim enigmu zašto je Koštunica izdao DOS.
Ovo pismo Vama poceo sam sa pitanjem koje sam postavio u clanku ''Zašto intelektualci cute''. Odgovor je i danas isti kao i za vreme vladavine diktatora Miloševica: intelektualci ne cute, ali im ne daju da govore. Kada se neko usudi da javno napadne najpopularniju licnost u Srbiji, svima se tresu gace od straha, cak i DOS-ovcima. Nekada je bilo bolje. Opzicioni listovi su bili hrabriji. I TV i radio! Danas, to je obicna žabokrecina, ima mnogo i presvucenih baraba (ili bubašvaba) koji teraju šegu sa nama. I u redovima važnih DOS-ovaca ima kameleona i kukavica. Mnogima sam poslao moju knjigu ''Otkaceni zadnji vagon''. Verujem da niko nije smeo ni da je procita. O njoj su svi cutali kao zaliveni.
To je bila moja druga ''izdaja''. Pored Slobe, izdao sam i Voju!
Blago Vama! Vama ne zabranjuju da ponešto i odvalite. Meni to pravo nije dato! Zato Vam i pišem. Osnovao sam Udruženje gradana ''OPSTANAK'' za borbu protiv ''bele kuge'' i za sprecavavanje da Srbi izumru putem kolektivnog samoubistva iz nehata. Verovao sam da ce sva javnost skociti na noge, da ce novinari podržati moju borbu za ''vaskrsenje'' srpskog naroda iz mrtvih. Samo su ponešto objavili, samo ono što nije opasno za uštrojenu svest uvaženog urednika.
Pre desetak dana poslah srpskom Crnogorcu, Jovu Vukelicu, uredniku rubrike ''Pogledi'' u ''Politici'' (moj nivo su ove novine), svoj duboko promišljeni ''pogled'' na spas srpskog naroda od izumiranja pod naslovom ''Zoranov sabor''. Priznajem da tekst nije baš uglacan iz ugla novinarskog poltronstva. I, naravno, gospodin Vukelic nece da ga objavi. Svi prilozi koje on objavljuje pate od dve boljke: 1. piše ih nekolicina odabranih i 2. svi lice jedan na drugog kao ''barbike''. Zato je ova rubrika suva, nemaštovita, sterilna, kao referati sa Kongresa SPS-a. Ona je ponajviše poligon za novinare da simuliaju demokratiju.
Prevaren sam! Mislio sam da je ovo velika šansa za slobodu mišljenja, za pucanje iz teških topovnjaca, za duhovite izlete u sve naše gluposti. To je trebalo da bude rubrika za nas pomalo išcašene koji se nismo svrstali u stranke i partije. Mucak! Gospodin Jova je toliko snizio nivo (sa samo par izuzetaka) ove rubrike da mi se više dopadaju pisma u rubrici ''Medu nama'' (gde ponekad i sam gostujem), nego ova vožnja strogo kontrolisanim vozovima.
Zato intelektualci cute! Ne žele da ih uštroji neki Jovo! A ni mnogi drugi nisu imuni od ovog virusa, cak ni glavni urednici! Oni, pogotovu! Koliko su mi samo tekstova odbili u ovoj zemlju u kojoj je srušeno jednoumlje i diktatura jedne porodice.
Izuzetak je samo bulevarska štampa. Tamo slobode cvetaju kao tikve posle kiše i ponekad dopiru sve do anarhije i kriminala. Zato treba obuzdati svojeglave i razbarušene intelektualce. Neki važni listovi uvek su imali poltronski stav prema svakom režimu. ''Jer naposletku, vlast je vlast, a mi smo samo stoka jedna'' (Jesenjin).

Sa izrazima uvažavanja, srdacno Vas pozdravlja

MARKO MLADENOVIC

P.S. Možda bi mogli da mi pomognete da neki list objavi moja pisma Koštunici (možda i Miloševicu), pogotovu, ovo pismo koje sam Vama namenio. Nisam li izgubio meru potrebne skromnosti?

GOSPODINU DUŠANU VASILjEVICU

Dragi gospodine Vasiljevicu,

Pozdravljam Vas i izveštavam Vas o tome šta sam jutros uradio.
Bio sam u Direkciji za iznajmljivanje sužbenih prostorija za nestranacke organizacije. Direkcija se nalazi blizu moga stana (u Makenzijevij ulici), iznad Slavije. Tamo sam naišao na tri moja bivša studenta. Bio sam i ranije kod njih, ali nisam nikako mogao da se uklopim u njihove cene. Verovatno da ni Vama nece odgovarati. Šaljem vam u prilogu faksom papir na kome su mi napisali cene.
Ovo je najmanja prostorija. Nalazi se u palati ''Beogradanka'', u strogom centru Beograda. Samo tu imaju prostorije za iznajmljivanje. Ne znaju na kome ce spratu biti, ali to nije važno. Doduše, ima još jedna manja soba od 17 metara kvadretnih, ali u nju ne mogu da stanu dva stola, jer veliki prostor zauzima pec za zagrevanje (i hladenje).
Nijednu prostorije nisam video, ali me moji studenti ubeduju da su vrlo pristojne, da na spratu ima i cajna kuhinja, toalet, itd. Zato se racuna da soba uma 28 metara kvadratnih. Cena korišcenja pomocnih prostorija iznosi 427,50 dinara i ona je uracunata u ukupnu cenu zakupnine od 11.970. Pored zakupnine, placa se i održavanje u mesecnom iznosu od 9.600 dinara. To nije , kažu, samo cišcenje, vec i održavanje svih uredaja. ja ne znam tacno šta to znaci.
Zvao sam malocas prijatelja, potpredsenika stranke i pitao koliko oni placaju zakup. Placaju 650 evra zan 65 kvadrata, ali samo zakupninu. Oni sami placaju komunalije i slicno. Vlasnik je privatnik i stalno ih uznemirava. Moj prijatelj kaže da ima mnogo jeftinijih lokacija, na primer na Novom Beogradu. Problem je jedini što u ovim mojim godinama takav napor ne bih mogao da podnesem, a do ''Beogradanke'' bih svako jutro išao peške, a tu je i stanica i trolejbuska i autobuska.
Soba je prazna, bez nameštaja, ali su mi cvrsto obecali da ce iz magacina ubaciti sve što treba. I to ne bih platio.
Dakle, osnovna cena je 11.970 dinara, sa održavanjem, 22.570 dinara. Kažu da je to oko 400 dolara mesecno.
Ako imate druge planove i mogucnosti da sami to rešite, prihvatam svaku vašu ponudu, pa makar putovao i do Novog Sada. Molim Vas javite mi što pre. Ostaje i priblem placanja sekretarice, što je isto tako važno pitanje. Tu spada i potrošni materijal: papir, telefonski troškovi, troškovi kompjutera, E-mail-a, faksa i dr. Sve skupa, to bi bilo mesecno oko 1.200 evra.
Razgovarao sam i o uvodenju Web-sita. Prihvatio sam da ja platim 100 evra za uvodenje i 100 evra mesecno za održavanje. To je minimum. Ucinio mi je uslugu jedan prijatelj. To cu moci da podnesem iz svog džepa.
Jutros sam u RTS (radio Beograd) snimio razgovor o biološkom umiranju srpskog naroda. Žestoko sam se raspalio. Slušajte u subotu, uvece, izmedu 20 i 21 casa Prvi program Radio Beograda. Razgovor treba da traje najmanje 20 minuta, ako ga ne skrate iz poznatih razloga.
Vas, Vašu suprugu, decu, i Vašeg sestrica, profesora Miliju Pavlovica, srdacno pozdravljaju
Nasta i Marko Mladenovic

Nedavno su ucutali i Vera i Dušan Vasiljevic, iz Keptauna, Namibija, možda najbogatiji Srbi na planeti. Dušan Vasiljevic je sam došao, nikoga nije zvao. Procitao covek u avionu u ''Politici'', šta sam napisao o ''beloj kugi'', tražio uporno moj broj telefona i pronašao me. Dovodio je sa sobom i neke moguce sponzore. Doveo je na kraju i svoju prelepu ženu. Ponudio je sponzorstvo i još ponešto (da se slikam sa decom bez roditelja). Upocetku je nudio ''Opstanku'' vecu, pa manju pomoc, kao da se cenkao. I na kraju, zacutao. Nestao. Bio je vrlo tajanstven, kao da beži od nekoga i zato njegovo ime ne smemo nikom da kažemo. Tek kada je zacutao, slucajno sam saznao da je vrlo, vrlo bogat (100.000 hektara zemlje - cela jedna manja država). Ima samo 1.000 hektara pod vinogradima, a uskoro možde i svih 100.000. Zapošljava 5.000 radnika i 25.000 clanova njihovih porodica. Možda ce uskoro zapošljavato i celu Namibiju. Pojavio se on i u ''Politici'', na važnom mestu i u velikoj kolicini. Njegova pitoreskna biografija nalazi se i u knjizi ''Leaders of serbian diaspora”. Bogat kao Krez. Ne znam šta se sa njime dogodilo. Kao što je došao poput duha iz boce, tako je i ispario, valjda se vratio u bocu. Dok je bio vidljiv, govorio je o meni skoro kao o božanstvu. Možda mu sada licim na davola? Njega, velikog biznismena, koji ne želi da primi ni jedan papir, pogotovu ne knjigu, a da ne plati, verovatno ga je neko nasukao suludim pricama o meni. Pretpostavljam cak i da znam ko su ti ogovaraci, veliki srpski domacini. Plašim se da ga ne obrlate. A ima nekih izgleda. I tako, umesto srpske dece, umesto radanja, on se opredelio za srpske domacine. Svako svome jatu leti, sa tom razlikom što to jato cine nabedeni srpski domacini. Usudujem se da kažem da me je gospodin Vasiljevic grdno prevario. Od ciste sirotinje napravio je još vecu sirotinju, jer ja sada moram da placam visoki zakup jedne službene prostorije za ''Opstanak'' u ''Beogradanki'', koju je on trebalo da placa. Verovatno cu na koncu dici ruke od svega. Nisam ni ja neuništiv. Ovo kažem jer sam nocas, oko 2h posle ponoci, doživeo infarkt. Došla su kola hitne pomoci i doktorka je zahtevala da me prevezu do Urgentnog centra. Rekao sam im da želim da umrem u svom stanu. I nisam otišao. Dva puta sam ranije bio u tom Centru i hteo da se ubijem zbog uslova u kojima sam se našao. Opisao sam te price u svom Dnevniku ''Otkaceni zadnji vagon''. Ovo nocas bila je moja poslednja priprema za ''Nebesku Srbiju''. Sledeci put, povratka nece biti. Doktorka, koja me je poznavala po cuvenju, bila je zapanjena. Neka se svi cuda kada pred sobom imaju ludaka koji je sve dao, a ništa nije primio. Cak sam i doktorki poklonio dve knjige u onakvom zdravstvenom stanju, jednom nogom vec u ''Nebeskoj Srbiji'''. I tehnicaru dadoh samo jednu knjigu. Šta ce da kaže gospodin Vasiljevic ako procita ove redove. Znam šta ce reci: ''Rasipnik, zato ništa nema''.
Ipak sam ovu knjigu (''Srbi u 21. veku'') posvetio upravo Veri i Dušanu Vasiljevicu, ne da bih im se udvorio (naša saradnja je konacno završena), vec zato što oni imaju drugacije veliko blago u kuci, oni imaju desetoro dece, koliko i deset srpskih prosecnih porodica. Ta deca (jedna cerka je vec udata) su upravo velika metafora za spas ovog naroda. Negde sam ranije izjavio da Đindicu skidam kapu. Sada mogu da kažem da skidam kapu Veri i Dušanu. Kod toliko dece zašto bi se oni brinuli i o tudoj deci i o nekom zalupanom profesoru u penziji koji je uobrazio da ce on spasiti srpski narod od biološke smrti.

BEOGRAD, Krušedolska 11,
tel./faks: 011/437-892, mob/sekretar Udruženja.: 064 / 244-22-16
E-mail: profmm@ptt.yu,
belakuga@yahoo.com i dsn_jeca@ptt.yu
Prof. dr Marko Mladenovic, Beograd,
Krušedolska 11. tel.faks 437-892
11.5.2003.

GOSPODINU BORISU VUKOBRATU

Poštovani gospdine Vukobrat,

Imam zadovoljstvo da Vam uputim veliki apel za spas srpskog naroda. Rec je o ''beloj kugi''. Vec trideset godina bavim sa kao naucnik (i kao književnik) ovim pitanjem i konacno je došlo vreme da zazvonim sva zvona na uzbunu.
Srpskom narodu preti bliska biološka smrt, za 50, najkasnije za 100 godina. O tome se sve više iznose dokazi u strucnoj i dnevnoj štampi. O tome sam i ja pisao dosta studija, clanaka, dao intervjue itd. Dugo sam nastupao i na srpskoj televiziji. Da Vas ne bih zamarao podacima, šaljem Vam u prilogu par dokumenata o tome.
Nedavno sam osnovao Udruženje gradana ''OPSTANAK'' za borbu protiv ''bele kuge''. Stanje je dramaticno, gotovo apokalipticno. Poslednji popis stanovništva pokazao je da nas u matici ima tek 6.200.000, a da nas je moglo biti 25.000.000 da nismo izginuli u dva svetska rata (4 miliona), da nije otišlo iz zemlje 4 miliona, da u akušerskim klinikama nismo ubili tri Srbije za pola veka. I u ovom gradanskom ratu proterano je oko 2 miliona Srba sa njihovih ognjišta. Sveli smo se na Beogradski pašaluk. U svom romanu ''Seoba Srba na Mars'' predvidam poslednji boj na Kalemegdanu.
Spadamo u najstarije narode na svetu: drugi smo, odmah iza Japana. Imamo najmanje dece, više starih nego mladih, sela su nam gotovo sasvim ispržnjena, u mnogim selima po deset godina se ne rodi nijedna beba. Ostali su samo starci i neoženjeni muškarci. Žene su pobegle u gradove. Udaju se za lumpenproletere.
Jedna trecina brakova je bez dece, na jedan bracni pra dolazi 0,9 dece (ni jedno celo dete). Kod Albanaca ima 6,9 u jednom braku. Za poslednjih 100 godina Srbi su se smanjili najmanje 20%, Albanci su se uvecali za 700%.
Ako se nastavi ovakav trend nemamo nikakve šanse da se spasemo, da opstanemo, da preživimo nacinalnu katastrofu.
Tvrde da smo izgubili cetiri rata za deset godina. Niko ne pominje da smo izgubili i peti, najvažniji, biološki rat. Tu smo potuceni do nogu. Nema nam spasa.
Jedini je spas da se udruže sve snage ovog naroda, u matici i dijaspori, i da se ucini dramaticni zaokret. Potrebna je hitna preraspodela nacionalnog dohotka (tacnije, naše sirotinje) u koridt dece i radanja. Udruženje ''OPSTANAK'' DALO JE VIŠE PREDLOGA KAKO DA SE SPASAVAMO. Molim Vas da pogledate naše predloge, ukljucujuci i one za promenu Ustava Srbije. Nismo mogli ovim putem da Vam pošaljemo i moj obimniji projekt ''CETVRTO DETE'' ( jer nam samo ono može pomoci da kao narod preživimo Apokalipsu). Pripremam i monografiju ''Srbi ce biti mrtav narod'', možda ''Srbi su vec mrtav narod''. Da li treba ovako pesimisticki naslov?
Naši politicari, na žalost, o tome još uvek cute. Valjda smatraju da za to ima još vremena. Oni su u velikoj zabludi. Vremena nema, ono nam je vec iscurelo. Jedino nam je bliska Patriotska stranka dijaspore po mnogim pitanjima borbe za opstanak srpskog naroda i za istorijsko pomirenje matice i dijaspore koje su i danas zavadene.
Pišem Vam, ne dah Vas rasplakao, vec zbog dve molbe:
1. Predlažem da Vi budete predsednik Udruženja gradana ''OPSTANAK''. Ja sam vec u godinama (75) kada se ljudi povlace. Do sada sam objavio više od pedeset knjiga iz nauke i književnosti. Dobio sam i dosta nagrada. Ne pripadam nijednoj stranci, ali sam najviše naklonjen reformskoj evropskoj struji Zorana Đindica. O sukobu u DOS-u i o gresima Koštunice napisao sam knjigu, dnevnik ''OTKACENI ZADNjI VAGON''. Ova nova funkcija u Udruženju sprecava me da dovršim svoj životni opus, a imam još mnogo planova. Zato Vas molim da Vi preuzmete moju funkciju.
2. Ako to ne želite, ili ako ne možete, moja druga molba bi bila da postanete naš generalni sponzor, ili, bar, sponzor. Mi nemamo ništa: ni novac, ni prostorije, ni opremu, ni cinovnike. Sve poslove uglavmom obavljam sam uz pomoc nekoliko zanesenjaka. Nama nisu potrebne velike pare. Potrebni su skromni uslovi da razvijemo propagandu u korist naše buduce dece. Imamo vec dosta sledbenika. Polako pridobijamo i javno mnjenje. mnogi nam se javljaju, ali oni koji nam ne mogu novcano pomoci. Sve više nas podržavaju i javni mediji. Ali sve to mnogo košta!
Smatramo da je ovo biblijski trenutak. Iako sam svim srcem i Evropejac, ja sam svim srcem i Srbin. Nije mi svejedno da li ce ovde živeti Englezi ili Kinezi, ili Šiptari. Za 25 godina oni ce doci sa juga do Kragujevca, za 50 - do Beograda.
O Vama sam cuo da ste plemenit covek i da niste ravnodušni prema sudbini srpskog naroda. Tome treba dodati i da imate mogucnosti vece od naših.
Cela dijaspora treba da odigra, zajedno sa maticom, veliku ulogu u ovom istorijskom poduhvatu. Bilo bi divno da upravo Vi, kao predstavnik dijaspore, stanete na celo ''OPSTANKA'', ili bar da budete njegov pocasni predsednik
Kao što rekoh, u prilogu Vam dostavljam neke podatke i o Udruženju i o sebi.
Sa izrazima osobitog poštovanja, srdacno Vas pozdravlja

PROF. DR MARKO MLADENOVIC

Prof. dr MARKO MLADENOVIC, Beograd,
Krušedolska 11, stan.6, tel.faks 437-892

GOSPODINU ŽELjKU MITROVICU, vlasniku i direktoru TV''PINK''

Mladi gospodine Mitrovicu,

Pišem licno Vama pošto nikoga drugog u ''Pinku'' ne poznajem. Doduše, i Vas poznajem samo po cuvenju, jer se do sada nikada nismo sreli, osim ako ste nekada studirali Pravni fakultet u Beogradu. Možda kod Vas u firmi ima mojih bivših studenata. Svuda ih srecem. Raspitajte se kod njih o meni.
Ponekad se velike ideje javljaju sasvim slucajno. Iznenada mi je došao u posetu moj zemljak iz Levca, Milovan Spasic, iz Rekovca, i pohvalio se da njegov sin Vladimir Bobetic, radi na Vašoj Televiziji.
Po njemu sam za Vas poslao dve moje knjige: ''OTKACENI ZADNjI VAGON'' (o sukobima u DOS-u i o greškama Vojislava Koštunice) i ''LjUBAV I OTADžBINA'' (DEVET sonetnih venaca, što predstavlja rekord za Ginisovu knjigu).
Nemam nameru da sebe velicam. Ipak, napisao sam preko pedeset knjiga iz nauke i književnosti. Prošle godine, Pravni fakultet je priredio skromnu svecanost u moju cast (videti pozivnicu Pravnog fakulteta). Pre dve godine bio sam ''Licnost godine'', a nedavno sam dobio zlatnu ''Americku medalju casti''. Itd. Itd. O mojim radovima dostavljam Vam spisak na engleskom (nemam na srpskom). Podsecam Vas da sam i uspešan književnik.
Svrha ovog pisma je da u Vama iznova probudim patriotizam. Nedavno sam osnovao Udruženje gradana ''OPSTANAK'' za borbu protiv ''bele kuge'', tj. za spasavanje srpskog naroda od naglog izumiranja. Srbe su svi ubijali, ali i on sam boluju od samoubilackog sindroma. O tome Vam šaljem u prilogu par dokumenata.
Izgleda da sa srpskim narodom ovo Udruženje nema mnogo srece. Pisali smo svima, od predsednika Srbije i premijera, do važnih cinovnika u srpskoj administraciji, ali bez uspeha. Pisali smo i uglednim institucijama, opet ništa. Pisali smo i Crkvi. I oni cute. Mi nemamo ništa. Ni novac, ni sponzore, ni prostorije, ni opremu, ni cinovnike, ni medije (osim ponekad – pod razno).
Nalazimo se pred dilemom da i mi odumremo. Ovaj narod nije svestan šta ga ceka za 50 do 100 godina, a možda i mnogo ranije. Dve su osnovne crte nestajanja: 1. nemamo dovoljno dece, a bice ih sve manje i 2. Albanci sa juga za 25 godina sticice do Kragujevca, a za pedeset – do Beograda. Nestacemo kao dim i magla.
Ako Vam je stalo do spasa srpskog naroda, budite nam staralac, budite generalni sponzor. To nisu velike pare. Mi ne placamo nikom ništa, mi samo plašimo srpski narod da ce nestati ako se ne opameti. Predvidamo da osnujemo odbore u svim mestima u Srbiji. Imamo i plan i program, gonicemo i pisce Ustava i zakonodavca i politicke narcise da svet ne postoji radi njih.
Upravo, pripremio sam i tri knjige za objavljivanje, ali za njih nemam ni krajcare. Sve svoje knjige iz književnosti placao sam iz svog džepa. Cak sam prodao i poveci stan i kupio mnogo manji da bih objavio ''DESET KNjIGA IZABRANIH DELA''. Više nemam šta da dajem, ni da prodajem.
Knjige koje želim da objavim nose naslove: ''SRBI SU MRTAV NAROD'' (valjda ce neko da se uplaši od ovog naslova!), ''PORUKE PRIJATELjIMA, NEPRIJATELjIMA I IDIOTIMA'' (niko se nece prepoznati jer su svi oni cisti genijalci) i ''SUMORNI SATIRIKON'' (zbirka otrovne poezije).
Možda bi mogli da mi budete sponzor i ovih knjiga. Uveravam Vas da se zbog njih necete nikom zameriti. Zbog dugackog jezika imam mnogo potajnih neprijatelja, ali ste od njih zašticeni imunitetom borca za spas srpskog naroda od biološke smrti.
Ovih dana ce izaci u ''Politici'' moje videnje ''srpske tragedije''.
Sa Vaše cuvene estrade Vi se polako pomerate i ka kljucnim pitanjima opstanka srpskog naroda. Još samo da uvedete i književni kružok, to bi bila puna mera. Ne bih Vas ni tamo ni slucajno obrukao, ni sebe, pogotovu!
Ako sam uspeo da Vas dirnem u srpsko srce, pomozite nam!
Srdacno Vas pozdravlja

Marko MLADENOVIC

P. S. Ako biste poželeli reklamu i za sebe i za nas, objavite ovo pismo na Vašoj TV. Pozovite i druge zabrinute imucne ljude da budu sponzori. Za tu reklamu nemamo pare. Vaše sponzorstvo moglo bi tu da pocne.

Prof. dr Marko Mladenovic, Predsednik Udruženja "Opstanak" Beograd, Krušedolska 11, tel.fax 437-892, E-mail: profmm.ptt.yu

Beograd, 29.V.2004.

NJENOM VISOCANSTVU KNJEGINJI JELISAVETI KARAĐORĐEVIC

Vaše visocanstvo,
Uvažena gradanko Jelisaveta,

Šaljem Vam svoju najnoviju knjigu "Srbija – sveca koja dogoreva".
Jutros sam Vam napisao divno pismo nadahnuto Vašim shvatanjem lepote i Dostojevskim. To je i moje shvatanje: lepota je "kategoricki imperativ" ljudske vrste. Pisao sam Vam o fizickoj, ali i o duhovnoj lepoti. Obicno, vecina ima samo jedno. Vi ste Bogom obdareni da imate i jedno i drugo. Rodenjem imate i svojstvo koje pripada samo božanskoj vrsti.
Zapravo, kao predsednik Udruženja "Opstanak" želeo sam da Vam ponudim mesto predsednika našeg Udruženja. Želeo sam da budete simbol srpskog naroda, da povedete narod u biološki preporod, jer mu preti demografska smrt. Sa velikim nadahnucem objašnjavao sam Vašu misiju u vodenja Nojeve barke ka obecanom spasenju. Naša barka je probušena na stotinu mesta. Svi se bave pokušajem da zapuše rupe kroz koje nadire voda. Oni nemaju ideju kako da spasu narod. Zaokupljeni su sobom i svojim cirkusim igrama.
Vi treba da budete nosilac renesanse. Ja sam se obracao licno princu Aleksandru i princezi Katarini, slao im i poruke, ali bez uspeha. Uvideo sam da ni oni, ni nedouceni politicari, nemaju nikakve šanse. Sama kruna nije dovoljan dokaz ako pretendenti nisu na visini istorijskog zadatka.
Tada, kada dovrših nadahnuto pismo pocele su da se dogadaju skoro neverovatno stvari. Prvo, iako sam memorisao tekst pisma pod šifrom "princeza", ceo tekst je nestao. Zvao sam velikog strucnjaka, no i on je priznao da je nemocan. Van sebe od besa, krenuh iz kuce da obavim neke "domace zadatke".
Na Kalenicevoj pijaci mi je pozlilo, pao sam, gubio sam svest, znam da su me polivali vodom. Pozvali su i hitnu pomoc. Mislio sam da je to smrt. Tako otprilike ona dolazi.
U Urgentnom centru su me nekako povratili. Imao sam vrlo visok pritisak, srcane probleme i još svašta drugo. Istina, za dve nedelje imacu 76 godina, ali sam se osecao kao mladic. Gotovo da sam pobegao iz bolnice!
Ne smem da tvrdim da bi Vi bili krivi za moju smrt, ali me je tekst koji je nestao uplašio da je Bog ustao protiv mene. I protiv Vas. Ipak, ja u to ne verujem. Srbiji su potrebna deca da bi opstali kao narod. A to nije protiv Boga. Udruženje "Opstanak" ima dva savršena projekta koji obezbeduju da ova zemlja kroz deset godina bude rajska bašta prepuna cveca i dece. Velike istine ponekad imaju dosta uprošcena rešenja. Potrebno je samo da ona budu otkrivena i shvacena. Naša parola je: "Srbi, dižite se na opstanak"! Bez dece, nema nam buducnosti. Mi spadamo u najostarelije narode na planeti!
Zato Vas pozivam da mi ucinite cast da se sretnemo što pre jer bi biološki preporod Srbije bila spasonosna ideja i za Vašu kandidaturu.
Sa osobitim uvažavanjem
Prof. dr Marko Mladenovic
P.S. Saznao sam da je postojala mogucnost da dodete na promociju moje knjige, koja je održana na Pravnom fakultetu, 13. Maja 2004. godine.

Prof. dr Marko Mladenovic
Beograd, Krušedolska 11
tel/fax 437- 892
E-mail: profmm@ptt.yu
Web site: www@opstanak.org.yu

AKADEMIKU NIKOLI MILOŠEVICU

Dragi gospodine Miloševicu,

Sinoc ste na TV ekranu Studija B pobedili samog sebe. Bilo mi je žao da Vas gledam. Umalo da mi pukne cir. Izgleda da ste došli u nesporazum, ne samo sa samim sobom, vec i sa celim svetom.
Izgradili ste o sebi sliku duhovnog vladara. Znate dobro da se kralj ne bavi sitnicama. Le roi s’ amuse. Kralj se zabavlja. On svakoga dana u vodi proverava lepotu svog lika. Izgleda da Vam je vid oslabio pa Vam se samo pricinjava da ste još uvek onaj lepi, nestašni i tvrdoglavi Narcis.
Izgleda da je Vaše najlepše vreme vec prošlo. Tadašnji lideri cenili su vaše nastranosti pa su Vam svašta dopuštali. A Vi ste se tada zaista igrali. Cas hocete, cas necete, cas ste puni dobrote, cas grmite na sve sile i nepravde ovog društva. Mazili su Vas kao skupocenu biljku. Vi ste bili dokaz njihove lažne demokratije.
Bilo Vam je lepo. Istina, to društvo nije bilo po meri coveka, ali ni Vi, svojom velicinom, niste bili po meri obicnog coveka.
Posle su došli drugi ljudi. I Vi opet sa njima. I opet su Vas mazili i pazili. I opet ste se kocoperili. Ali, niste se snašli. Vaš lik u vodi se zamutio, pa ste pogrešili, ucinilo Vam se da stari lider nije baš sasvim otišao, ili da novi mnogo lici na njega. U duši ste žalili što više nema starih drama u kojima ste glumili sebe. I zato sada, na raskrsnici, od samo dva puta, izabrali ste pogrešan.
Velikani duha, ako su to zaista, moraju da nose u sebi ogroman teleskop i da osmatraju buduca obzorja jednog naroda. Vi ste izgleda izgubili i svoje obicne naocare. Verujete da Vam ni oni još nisu potrebni. Zato ste se zaposlili u virtuelnoj sitnicarnici mladog pisca Gorana Petrovica. On je odsanjao svoju sitnicarnicu, a Vi je aktivno i vrlo predano dopunjujete beznacajnim sitnicama.
Nisam mogao da verujem, dok ste polemisali (kao zamenik Šamija) sa Desimirom Tošicem, da ste sasvim pobrkali loncice. Zar su kljucna istorijska pitanja ovog naroda da li je Neda Arneric bila na sednici Skupštine, ili nije. I još dosta drugih sitnica, nevažnih za istoriju. Osim toga, niste uspeli da se izdignete iznad jednostranosti. Kao i Koštunica, kao i ceo DSS, pa i sva crveno-crna opozicija u Supštini, optužili ste samo jednu stranu. Postali ste advokat DSS-a. To Vam ne dolikuje. Valjda niste toliko neupuceni u stotine i stotine laži, lažnih optužbi i kleveta DSS prema Đindicu i prema DS. Oni su doprineli satanizaciji i ubistvu Đindica.
U pismu koje sam uputio juce Borisu Tadicu ja sam ovaj sukob unutar izvornog DOS-a uporedio sa pricom Sigmunda Frojda u knjizi „Totem i Tabu“. prema kojoj sinovi hoce da ubiju oce da bi došli na njegovo mesto. Kada to uspeju, dolazi do pokajanja. U ovoj prici Frojd je napravio jednu grešu. DSS se nije pokajao zbog ubistva duhovnog vode 5. oktobra 2000. godine. Ni zbog sistematske uporne, bespoštedne satanizacije oca (Đindica).
Koštunica je vec u noci izmedu 5. i 6. oktobra 2000, godine, izdao DOS u tajnom razgovoru sa Miloševicem, generalom Pavkovicem i policajcem Markovicem. Tu je postignut dogovor o poštovanju dva principa: legaliteta (nijednom lideru starog režima ne sme da fali dlaka sa glave) i kontinuiteta (sa Miloševicem bez Miloševica). Zato se nije dogodio 6. oktobar 2000.
Posle toga zapocela je igra macke i miša. „Držite lopova“! Svi u DS su kriminalci, svi su povezani sa Surcinskim klanom, Đindic je šef podzemlja, DOS-ov režim je doveo zemlju do prosjackog štapa, dogodila se nevidena pljacka ovog naroda, milion nezaposlenih, mnogi umiru od gladi, itd.
Ovu propagandu nisu izmislili radikali, ni SPS, ni JUL. Izmislili su je Koštunica i njegov tabor. Trebalo je baciti prašinu u oci narodu da bi se ostvarila satanisticka igra sa „Miloševicem u fraku“, sa generalom Pavkovicem i šefom policije Markovicem. I sa „vecitim skojevcima“ u kabinetu Vojislava Koštunice. Pa eksperiment sa „Crvenim beretkama“, sa pokušajem državnog udara, sa generalom Tomicem, itd.
Vi niste videli sve te igre, gospodine Miloševicu. Znam dobro da i u taboru DOS-a svi nisu ni izdaleka andeli. Dogodila se i Neda Arneric. I još ponešto. Ali, to su sitnice u odnosu na pitanje: šta hoce DS, a šta hoce DSS.
Tvrdim da DS zna šta hoce, a DSS ne zna ni šta hoce, ni šta nece. Imali su šansu i u saveznoj i u republickoj vladi. I obrukali se. Klevetama se ne stvara istorija. Ona se ruši. Konacno su blokirali rad Republicke skupštine i ostvarili Pirovu pobedu. Istorija ce im izreci kaznu.Najlakše je nesposobnom coveku da sedi i da iz dokona proziva „grešnike“ koji rade kao mravi.
Ocito je da niste procitali moju knjigu „Otkaceni zadnji vagon“. U njoj sam objavio pisma Slobodanu Miloševicu (da podnese ostavku, NIN 1991. i „Borba“ 1992), ali i Koštunici tri pisma: 11 decembra 2000. 4. aprila 2001. i 28. juna 2001.). Još tada sam ga dobronamerno upozorio da je promašio kapiju XXI veka. U XX veku Srbi su promašili gotovo sve kapije. Bila bi za ovaj narod katastrofa da ponove istu grešku. A sa Koštunicom, to je uvek moguce, cak i vrlo izvesno.
Prema tome, gospodine Miloševicu, ja se nisam tek sada povampirio. Ja sam imao onaj dalekozor koji ste vi izgubili. Ali, ja nisam bio miljenik ni onog ni ovog režima. Cak iako mi Platon nije bio drag, ni on meni, ni ja njemu, užan sam da branim istinu. Spadam u najprecutanije licnosti u Srbiji XX veka, a možda ce se to nastaviti i u novom milenijumu. Vi ste imali mnogo više srece. Bili ste velikan i miljenik i onog i ovog režima.
Nekada sam (gotovo deset godina) bio živa meta posle pisama Slobodanu Miloševicu da podnese ostavku. Od kada sam nedavno postao predsednik Udruženja gradana „Opstanak“ za borbu protiv „bele kuge“ i biološkog izumiranja srpskog naroda, postao sam živa meta svetskih i naših antisrpskih lobija. Nosim glavu u torbi. O tome cete više saznati iz moje knjige „Srpski narod – sveca koja dogoreva“, koja uskoro izlazi iz štampe.
Ako su izbori za Reublicku skupštinu slika srpskog naroda, onda nam se crno piše. Hiljade i hiljade poslanickih kandidata, hiljade i hiljade biraca koji idu za jednom od osamnaest (možda i devetnaest sa JUL-om) stranaka i koalicija kao bele i crne ovce. Izgubili smo kolektivni duh. Možda ga nikada nismo ni imali. I u toj cirkuskoj šatri vi se bavite sitnicama, ko je bio, a ko nije bio. Gde Vam je durbin?
Pravo da Vam kažem: dosta mi je lažnih bogova, dosta mi je raznih Beckovica i Miloševica, i starih i novih!
Možda je Boris Tadic licnost koja dolazi. On mora da kaže svima istinu u oci, a ne da se ponosi svojim mazohizmom, kao drugi lideri DS-a. Zbog tog mazohizma ovaj narod nestaje sa istorijske scene. Za sto godina ovde ce živeti drugi, bolji, jaci i složniji narod. Mi smo sveca koja dogoreva. Verujem da još, ipak, ima nade!
Vi niste uspeli da to spoznate u svojim politickim opredeljenjima. Umesto svada i intriga, nama su potrebna deca. To ne može svako da vidi!
Nisam zaboravio da ste dali povoljnu recenziju za jedan od mojih prvih romana, za roman „Žuta kuca“ i da smo zbog toga zajedno bili na nišanu režima. Zbog toga sam Vam zahvalan. Branili ste i moga sina Milana kada je robijao. Zato, ne znam šta je sada sa Vama? Manite se sitnica! Istorija ocekuje od Vas mnogo širi uvid u svetska i naša zbivanja.
Pozdravlja Vas

Marko Mladenovic

Prof. dr Marko Mladenovlc, Beograd,
Krušedolska 11, st.6/11, telfax 437-892

GOSPOĐI NATAŠI MIĆIĆ, PREDSED. SKUPŠTINA SRBIJE I V.D. REPUBLIKE
BEOGRAD

Uvažena gospođo Mićić,

Izražavam velike simpatije i divljenje za Vašu izuzetnu ličnost.
Nemam ambicije da Vam laskam. Pretpostavljam da ste bili moj student, a možda ste i polagali kod mene.
Želim da Vam skrenem pažnju na jedno pitanje koje je iznad svih drugih. To Je "bela kuga", ili, tacnije, "crno" umiranje srpskog naroda zbog zamiranja kolektivnog nagona za opstanak.
Valjda tri decenije pokušavao sam da skrenem pažnju na ovu nesrecu, ali nisam imao uspeha.
Zato sam nedavno osnovao Udruženje gradana "OPSTANAK" za borbu protiv "bele kuge" i protiv biološkog umiranja srpskog naroda.
Molim i Vas i Skupštinu da najozbiljnije shvatite znacaj ovog Udruženja. Mi smo sirotinja, nemamo ni prostorija, nemamo ni para, sponzora, donacija. Nemamo ništa, ali smo položili zakletvu da cemo sve uciniti da ovaj narod spasemo od nestajanja vec tokom ovog veka.
Pisao sam i gospodi Radmili Hrustanovic i gospodi Mileni Miloševic, ali još cekam odgovor. Rec je o molbi za prostorije.
Javni mediji stidljivo obaveštavaju javnost o našem osnivanju.
Treba da zazvone sva zvona na uzbunu u ovoj zemlji Srbiji. Ako posta-nema za dvadeset pet godina nacinalna manjina, ova zemlja se nece više tako zvati. A za 50 do 100 godlna nece nas biti.
Molim Vas, procitajte ova dva dokumenta koja Vam šaljem u prilogu. 0ni su samo zgusnuta sinteza naše nacionalne Apokalipse.
Na kraju jednog od njih dajem i predlog odredbe u novom Ustavu Srbije o ustavnim zadacima na suzbijanju "bele kuge". Po meni, ovo je poslednja generacija koja može nešto uciniti za spas naroda. Možda je ovo biblijski trenutak?!
Uveren sam da ste shvatili ozbiljnost mojih poruka i da me ne smatrate neozbiljnim covekom. Na Vama Je da razmislite šta sve treba uciniti.
Uz izraze poštovanja, srdacno Vas pozdravlja

Marko Mladenovic

Prof. dr Marko Mladenović, 11000 Beograd, Krušedolska 11, st.6/11, tel.fax 437-892
3. februar 2003.

GOSPOĐI BOJANI LEKIĆ, GLAVNOM UREDNIKU PRVOG PROGRAMA RTS BEOGRAD

Poštovana gospođo Lekić,
Imam zadovoljstvo i čast da Vas obavestim o osnivanju Udruženja građana "OPSTANAK" čiji je zadatak da se svim legalnim sredstvima bori protiv "bele kuge", tačnije, protiv ubrzanog biološkog umiranja srpskog naroda.
Osnivačka skupština održana je 17. januara 2003. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Donet je Statut, osnovani su organi, izabrana odgo-vorna lica u organe Udruženja, itd. Sada se samo čeka registracija.
Slikovito rečeno, stanje sa obnovom populacije je tako alarmantno da će uskoro ceo srpski narod postai član ovog Udruženja. I još cela dijaspora, pride. A već danas sva zvona treba da zvone na uzbunu.
šaljem Vam u prilogu samo par dokumenata u skraćenoj verziji da bi se uverili kako je nastupio biblijski trenutak za ovaj upropašćeni narod.
Neophodno je da i moćna državna televizija (kao i sve ostale) preuzme značajan deo odgovornosti za spasavanje srpskog naroda od biološke smrti.
U ime ovog Udruženja, kao izabrani predsednik, slobodan sam da Vam uputim najmanje dve molbe:
1. Prilikom izrade godišnjih, mesečnih, nedeljnih i dnevnih planova, imajte u vidu decu koja se nisu rodila jer im društvo to nije omogućilo;
2. Najmanje jednom nedeljno, u udarnim terminima, posvetite se problemu "bele kuge" i svemu onom što iz toga izlazi. (Ja sam gotovo godinu dana gostovao u jutarnjem programu, subotom, kod Baneta Vukašinovića, ali je to bila samo kap vode u okeanu, samo par minuta da se forma zadovolji). Jednoga dana svi ćemo snositi odgovornost za ono što nismo učinili, a mogli smo. Već skoro tri decenije pokušavam da ubedim oslepele političare da smo se svi zaputili prema ambisu, prema kome nas vodi Domanovićev vođa.
Makar prelistajte ove priloge, posebno moju poruku srpskom narodu. 0na bi mogla da bude dnevna poruka, kao na TV BK pesma "Srbijo".
Mogli bi se uključiti, i povodom izrade novog Ustava Srbije, sa (mojim) predlozima za radikalnu izmenu politike prema rađanju i prema potomstvu, koji su sadržani na kraju "APELA..."
Nemam nikakve lične ambicije. Meni budućnost ne pripada. Već sam u godinama kada se pakuju koferi za famoznu "Nebesku Srbiju". Ali, iza mene ostaće Potop. Narod staraca, penzonera i siromaha. Ko će da hrani ostareli narod? A već danas smo narod bez omladlne. I sela su nam sasvim opustela!
Uz izraze osobitog poštovanja, u ime Udruženja "OPSTANAK" srdačno Vas pozdravlja
Marko Mladenović
P.S. 1 jedna mala zloupotreba plsca ovog pisma. Smatraju me značajnim književnikom (oni kojl ponešto pročitaju od mene), a niko gotovo nikada o meni niti piše, nitl govorl na javnim medljlma. Kažu da ću biti slavan tek posle smrti. Hvala im! Učinite nešto 1 za moga života! Kako ću jadan pred Božji sud! Pred zemaljski ne mogu da stignem od klanova i nabeđenih genija!

Prof. dr Marko Mladenović, 11000 Beograd, Krušedolska 11, st.6/11, tel.faks 437-892
3. februara 2003.

GOSPODINU ZORANU ĐINĐIĆU, PREDSEDNIKU VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Poštovani gospodine Đinđiću,
Pišem Vam još jedno uzaludno pismo. Pisao sam ih do sada nekoliko, ali bez Vašeg odgovora.
Ovoga puta stvar je vrlo ozbiljna. Da bi se sprečio nestanak Srba sa Balkana osnovano je 17. januara 2003. godine Udruženje "OPSTANAK" za borbu protiv "bele kuge". Ako se nešto hitno ne preduzme ubrzo ćemo izumreti kao narod. Tada će se poslednji ostaci naroda masovno učlanjivati u Udruženje "OPSTANAK", ali će tada već biti kasno.
Kao nesporni lider ove zemlje (bar prema mojim shvatanjima liderstva) imate veliku šansu da nadmašite samog sebe. Vi nemate pravo "da spavate", Borate uvek biti budni. Ali, morate znati, kao u šahu, red poteza. Istorijska pitanja nisu ni Crna Gora, ni Kosovo, ni Vojvodina, ni Sandžak, itd.
Osnovno je pitanje: da li će Srbi preživeti XXI vek kao narod?
Tom pitanju niste se ni na puškomet približili. A ono je pitanje svih pitanja. Već skoro trideset godina pokušavam da, i kao pisac, i kao naučnik, upozorim ovaj narod da je narod bez budućnosti, ali mi još uvek niko ne veruje. Ipak, epur si muove. Novi popis stanovništva je ne samo dokaz svih mojih tvrdnji, već i poslednja opomena da tonemo u živo blato. Stoga se u poslednje vreme javljaju sve češći apeli da se nešto učni. Neki pred-lažu ono što sam ja predlagao još pre dve decenije.
Gospodine premijeru, nemam više ni volje ni snage da po stoti put iznosim dokaze da nam preti bliska biološka smrt ako nešto hitno ne preduzmemo. Ali, da ne bih bio glas vapijućeg u pustunji osnovao sam Udruženje "OPSTANAK" za borbu protivu "bele kuge". Okupiću sve najuglednije intelek-tualce i društvene radnike. Već su prva reagovanja fantastično povoljna.
Pozivam i Vas i Vladu da se ili pojedinačno, ili kolektivno priključite ovom pokretu. Vi treba i da budete na njegovom čelu. Vrag je već odneo šalu. VI treba, prema mome predlogu, da budete predsednik Saveta za obnavljanje stanovništva (eventualno, zajedno sa srpskim patrijarhom).
U prilogu Vam dostavljam neka dokumenta sa Osnivačke skupštine Udruženja "OPSTANAK".
Očekujem da mi se konačno javite, a mogli bi me pozvati i na razgovor o tome kako da "OPSTANAK" opstane kao masovni pokret naroda. Nemamo ništa, osim dobre volje. Potrebne su nam prostorije (vrlo skromne), sponzori, donatori, menadžeri, par činovnika. I osnovna oprema. I to bi bilo sve. Možete li nam pomoći?
Svesrdno, kao pojedinac, podržavam Vašu reformsku struju, o čemu sam napisao i knjigu "OTKAČENI ZADNJI VAGON", a pripremam knjigu "PORUKE PRIJATELJIMA, NEPRIJATELJIMA I IDIOTIMA".
Sa izrazima osobitog poštovanja, srdačno Vas pozdravlja

Marko Mladenović

Prof. dr Marko Mladenović, Beograd, Krušedolska 11, stan 6, tel.fax 437-892
1. oktobar 2002

DRAGI KOLEGA LABUS,

Opet Vam uzalud pišem. Prethodno pismo nisam ni poslao. Zato Vam ga šaljem kao dodatak ovom pismu.
Tačno sam predvideo ishod prvog kruga glasanja. Predvideo sam i ishod drugog kruga. U drugom krugu nemate nikakve šanse. Pregaziće Vas DSS, SPS, radikali i julovci. Povampirile su se fukare koje su nas gotovo ubile.
Ne znam šta se događa sa ovim narodom? Pokojni Rašković je rekao da smo lud narod (što posredno potvrđuje i njegova kćerka). Cvijić je tvrdio da smo loš narod. Zavaravamo se bajkama o nebeskom, izabranom narodu.
Po mom mišljenju, mi smo samoubilački narod, narod bez budućnosti. Za 50, a najkasnije za 100 godina, nas više ovde neće biti. U svojim naučnim radovima i u romanima upozorlo sam sve Srbe da će doživeti biološku smrt i bez ratova. Na to sam upozorio i Miloševića. I Vas sam upozorio.
Ova generacija je poslednja koja može nešto da učini da se spasemo od nestanka. Potrebne su ogromne investicije, ne samo u ekonomiju, već i u rađanje. I u povratak bar milion Srba iz dijaspore.
Ovi presednicki izbori su poslednji test njegove vitalnosti da opsta-ne kao narod. Iako na prvi pogled oni nisu presudni za Srbiju, oni su zna-čajni po tome što smo na raskršću: ili u Evropu, ili u pakao.
Ponavljam da sam u svojoj knjizi "Otkačeni zadnji vagon" izneo mnogo dokaza da Koštunica predstavlja veliku opasnost za reformske procese u Srbiji. Nije on "trut", nije ni "maneken", nije on spavao trinaest godina. On je svašta radio jer je bio na "specijalnom zadatku". Kada se dočepa titule predsednika, sve će učiniti da nas vrati pre 5. oktobra.
Ne verujem da ćete uspeti za narednih 15 dana da zaustavite povratak Miloševićeve "dece komunizma". Da je Vaš Izborni štab preuzeo samo neke argumente iz moje knjige "Otkačeni zadnji vagon" možda bi bilo drugačije.
Jedan aforističar je napisao knjigu "Na ljutu ranu ljutu travu". Klin se klinom izbija. Na besmislene optužbe Koštunice trebalo je oštro odgovoriti cinjenicama, a ne samo džentlmenskim izlaganjem reformskog programa. Samo takav jezik narod razume. Trebalo je izneti u kojim je sve oblicima Koštunica sabotirao reforme. Bila je potrebna "bela knjiga". A tih njegovih sabotaža bilo je i za više "belih knjiga".
Velika opasnost preti Srbiji. Možda je danas jedini izlaz u pozivu da se drugi krug sabotira, da prave demokrate ne izađu na glasanje.
Ovo je biblijski trenutak za zabludeli i uspavani srpski narod.
Iza mene stoji armija mojih bivših studenata koji imaju poverenje u ono što im kažem. Mnogo je i onih iz stare garde mojih vršnjaka koji meni veruju. Žao mi je što sam isključen iz utakmice. Nemam nikakve lične ambi-cije, borim se za svoje unuke. Vi ih još nemate.
Ne samo da sam izbačen iz tima, već mi je neko pokrao oko dve hiljade knjiga iz podruma. Odneti su gotovo svi primerci knjige "Otkačeni zadnji vagon". Ne smem da tvrdim, ali slutim ko ih je odneo. I zašto!
Kažu da su preostale dve demokratske struje na predsedničkim izborima: reformistička, proevropska, koju Vi predvodite, i "umereno" nacionalistička Vojislava Koštunice. Ova druga nije ni demokratska, ni umereno nacionalistička. Ona se ne zalaže za legalitet, već za kontinuitet. Vrlo je opasna. Ona je bila radikalnija, kao opozicija, i od Šešeljevih radikala. Sa njima ne možemo u budućnost.
Kada se jednog dana bude pisala prava istorija, saznaće se ko je kakvu ulogu igrao. Samo, tada će već biti kasno. Mi ćemo biti balkanski Hazari.
Vas i Vašu divnu porodicu srdačno pozdravlja

Marko Mladenović

Prof. dr Marko Mladenović, 11000 Beograd, Krušedolska 11, st.6/11, tel.faks 437-892
3. februara 2003.

GOSPOĐI MIRI ADANJI POLAK, UREDNIKU RTS Veoma poštovana gospođo Polak,

Imam čast i zadovoljstvo da Vam dostavim dokumenta sa Osnivačke skupštine Udruženja građana "OPSTANAK", za borbu protiv "bele kuge", tačnije, protiv biološkog umiranja srpskog naroda.
Iz skraćenih verzija ovih dokumenata još jednom ćete se uveriti da je stanje gotovo apokaliptično. Narod ne umire kada svi nestanu, već kada ne-stane omladina. A mi ćemo ostati narod staraca, bez potomstva. To je poče-tak smrti. Sve drugo što dolazi posle, samo je tehnika umiranja.
Računamo na Vaš veoma radoznao duh, na Vašu kulturu i na Vaše obračune sa duhovnom provincijom koja ima vrlo ograničene vladike budućnosti.
Uveren sam da ćete pronaći u svom srcu i u svom duhu razumevanje za ovo pitanje i da ćete naći načina da mu u svom stilu priđete.
Priznajem da su mi mnogi savetovali da se Vama obratim. Potrebna nam medijska podrška. Uskoro će sav ovaj narod postati član našeg Udruženja.
Ako se odlučite, raspolažite sa nama.
U ime Udruženja i u svoje ime izražava Vam duboko poštovanje.
Marko Mladenović

Prof. dr Marko Mladenovic, Beograd,
Krušedolska 11, stan 6, tel.faks 437-892

Beograd, 14. Januar 2003.

PREDSEDNICI SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA
GOSPOĐI RADMILI HRUSTANOVIC
BEOGRAD

Poštovana gospodo Hrustanovic,
Imam zadovoljstvo i cast da Vas zamolim za prijem. Dan i sat prijema cete Vi odrediti, ako prihvatite moju molbu.
Rec je o osnivanju Udruženja gradana (ili Humanitarne organizacije) pod radnim naslovom "OPSTANAK" za borbu protiv "bele kuge", tacnije, za obnavljanje stanovništva, još tacnije, za borbu protiv vremenski dosta bliske biološke smrti sprpskog naroda.
Znam da su Vaši pogledi iznad granica jedne nacije, makar ona bila i srpska, ali i svaki narod, kao i svaki covek, ima pravo da se leci kada ozbiljno oboli. Svetska zajednica još nije izumela jedan narod na celoj kugli zemaljskoj, koji govori jedan jezik i koji je u svemu isti sa drugima.
I ja sam blizak Vašim pogledima, ali imam, verovatno kao i Vi, veliko razumevanje za jedan narod sa samoubilackim sindromom, koji je jedini manji brojcano nego što je bio 1900. godine. On spada u jedan od deset najstarijih naroda na svetu, u kome ima više starih nego mladih, itd, itd.
Za bliže upoznavanja sa argumentima za osnivanje ovog Udruženja dostavljam Vam par priloga.
Naša molba je skromna: od Vas tražimo da nam date "krov nad glavom", tj. Jednu ili dve kancelarije sa telefonom. Znam da Vi nemate u džepu takve "sitnice", ali imate i ugled, i vlast, i moc, da nam pomognete. Bez Vas smo bespomocni.
Ml smo i bez ikakvih sredstava. Opstojavacemo zahvaljujuci skromnoj clanarini. Naše namere, naši ciljevi, i naša upornost, zavreduju Vašu pomoc. Možda smo i mi malo zakasnili. Ja sam zbog svojih godina mnogo zakasnio, za Vas ima još nade. Tešim se da cu otici u "Nebesku Srbiju" sa opravdanjem da sam bar nešto pokušao na kraju životnog puta.
Zakazao sam Osnivacku skupštinu u svom stanu od 69 kvadratnih metara, pa je to bilo neizvodljivo. Verovatno ce se ona održati na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Pisao sam i mojoj bivšoj studentkinji gospodi Mileni Miloševic za pomoc, pošto živim na Vracaru, ali još nemam odgovor. Možda joj Vi možete ukazati na istorijski znacaj našeg poduhvata.
Dakle, molim Vas da me primite u vreme koje VI odredite.
Sa izrazima poštovanja, srdacno Vas pozdravlja

Marko Mladenovic

GOSPODINU VOJISLAVU VUKCEVICU, MINISTRU ZA DIJASPORU

POSTOVANI MINISTRE I DRAGI KOLEGA,
Danas sam Vam napisao opsirno pismo i greskom, slucajno, ponistio sam ceo tekst. Ja i inace tvrdim da postoji zavera protiv Srba, ali nisam znao da je i moja podsvest u toj zaveri.
Zato moram biti kratak.
Primili ste brosuru "PREDLOZI".... U NJOJ JE IZLOZENA NASA FILOZOFIJA SPASAVANJA SRPSKOG NARODA OS UBRZANOG GASENJA.
Vas narocito zanima drugi deo "SRPSKA PORODICA - BELI ANDJEO", CIJI JE AUTOR ALEKSANDAR SLIJEPCEVIC, PUBLICISTA IZ VRBASA. Treba od njega da trazite kompletan Projekt. U njemu je sve predvidjeno.
Ima mnogo svesnih i nesvesnih protivnika spasavanja Srba od izumiranja. I u Skupstini, i u Vladi, a narocito u nekim javnim medijima. U pitanju su dva lobija: globalisticki i antisrpski. I ja sam globalista, ali sam i patriota. Englezi brane svoj narod na Foklandskim ostrvima, Amerikanci u Avganistanu, u Iraku, pa i na Balknau, na Kosovu, i svuda. A mi ne smemo da kazemo da smo mnogo ugrozeni, da umiremo, jer smo odmah proglaseni za nacionaliste. Ja sam i demokrata i branilac reformskog kursa. I to ne smeta mom patriotizmu.
Strasno sam se uglibio u ovu avanturu. Sam izdrzavam Udruzenje, sve sto sam imao potrosio sam radi mozda neke utopije.
Racunam na Vasu podrsku u Skupstini.
Saljem Vam pismo predsedniku Skupstine.
Saljem Vam i par molbi za prostorije. Ne saljem Vam molbe za sponzorstvo, jer ih ima stotinu. I niko nista, ni repom da mrdne, ni da zaplace nad svojom moralnom bedom. Mozda je ovaj narod zaista istorijski potrosen?
Ako imate mogucnosti pomozite nam. Mogao sam napisati za ove dve godine i par romana, i par zbirki pesama. Mogao sam opevati srpsku propast. A ja gasim pozar casom vode.
Pored mnogih drugih knjiga, objavio sam i "SRBIJA - SVECA KOJA DOGOREVA". Imam gradju za jos pet knjiga o srpskoj Apokalipsi. O njoj sam pisao i u nekim mojim romanima. Sada pripremam i drugo prosireno izdanje "SRBIJE..." I zato mi treba sponzor. Ni moji unuci nece moci da otplate moj dug zbog "OPSTANKA".
Prvog januara 2005. godine potpisacu verovatno BEZUSLOVNU kapitulaciju.
Voleo bih da se sretnemo pre nego sto otputujem za Nebesku Srbiju. Vec sam kupio kartu za voz bez povratka. Pre 25 godina napisao sam zbirku pesama "VOZOVI KOJI SE NE VRACAJU". ONA JE PREVEDENA I NA ENGLESKI (SLUCAJNO SU OVDE ISPALA VELIKA SLOVA).

Sa izrayima uvazavanja, srdacno
prof. dr Marko Mladenovic

Prof. dr Marko Mladenovic, predsednik
Udruženja »Opstanak« za borbu protiv
»bele kuge«, Beograd, Krušedolska 11,
tel.faks 437-892, E-mail: profmm@ptt.yu
Web site: www.opstanak.org.yu

GOSPODINU ALEKSANDRU TIJANICU.
Direktoru RTS
Beograd

Postovani gospodine Tijanicu,
Pre nego što Vam saopštim svoju molbu, dužan sam da ucinim jedno priznanje: nisam Vas podnosio ni kao coveka, ni kao novinara, ni kao politicara.
Jedino Vam nikada nisam mogao osporiti vrlo visoki koeficijent inteligencije.
Upravo, zato se Vama obracam, jer su svi lideri i svi politicari, kojima sam se obracao, na nivou deteta zaostalog u razvoju. Priznajem da ovde ubrajam i Koštunicu, cak njega više od nekih drugih. Iako ste njegov miljenik (i on Vaš), kao bistar covek uvericete se da ste bili u zabludi. Možda to i nije brak iz prevelike ljubavi! Uostalom, istorija ce na koncu izreci svoj sud o svima nama.
Obracam sa Vašoj inteligenciji sa molbom da pokrenete ceo RTS da se suoci sa biološkom katastrofom koja predstoji srpskom narodu.
O tome danas i vrapci cvrkucu i žabe krekecu, samo to ne znaju naši vrli politicari. Oni koji su nešto bistriji, cak ponešto i znaju, ali oni su globalisti. Vrlo važno što ce Srbi nestati sa planete. To su i zaslužili. Jedna vrlo ugledna novinarka rekla mi je da smo mi najgori narod na planeti. Naravno, to nije jedini razlog žmurenja pred istinom. Ima mnogo i budala koje tvrde da smo mi neuništiv, nebeski, mitski narod, da cemo jednoga dana mi predvoditi ovo pišljivo covecanstvo, itd.
Iako sam svestan da nismo nebeski narod, iako sam i ja kosmopolita, evropejac i mondijalista, nije mi svejedno da li cemo zbog »kasnijeg palenja« naših politicara otici vec sutra, ili kroz nekoliko vekova iz istorije. Ako smo ludi, treba nas leciti, ako smo bolesni, treba nas leciti, cak i ako smo vrlo loš narod, treba nas leciti!
O tome sam napisao više knjiga sa kojima ce lideri brisati prašinu sa svojih cipela. Najnovija knjiga se zove: »SRBIJA – SVECA KOJA DOGOREVA«.
Umesto knjige, jer sigurno necete imati vremena da je citate, poslacu Vam brošuru »PREDLOZI.... Skupštini Srbije, predsedniku Srbije, predsedniku Vlade Srbije i srpskom patrijarhu. Rec je o izmenama Ustava Srbije, o izmenama zakona, o izmenama politike prema radanju, prema pitanju života i smrti, itd. Jednom recju, treba spasavati Nojevu boarku, koja je bez Noja. Sada u njoj svi krpimo rupe kroz koje nadire voda, mladi skacu u more da bi dospeli do neke Amerike, neki odlaze avionima za Bahamska i Devicanska ostrva. Na kraju, u barci ostaju samo starci. I to je kraj price!
Pokrenite, molim Vas, zadremalu TV birokratiju da ona povuce barku ka obecanoj zemlji spasa (milion nove dece, milion povratnika, lecenje 400.000 sterilnih, smanjenje procenta utrobnog cedomorstva prema broju rodenih (sada je najmanje tri prema jedan). Trebalo je da budemo veliki narod (27 miliona), sada smo kepeci.
Ovo što pišem samo su mrvice sa stola bede naroda koji je odlucio da izvrši samoubistvo iz ciste gluposti. Procitajte o tome brošuru »PREDLOZI«.
Ako ovo pismo dopre do Vas zbog kerbera, molim Vas pozovite me na megdan.

Marko Mladenović

Prof. dr Marko Mladenovic
„OPSTANAK” Udruženje
za borbu protiv „bele kuge”
Beograd, Krušedolska 11, tel.fax: 437-892

NENADU Lj. STEFANOVICU,
GLAVNOM I ODGOVORNOM UREDNIKU RTS
BEOGRAD

Poštovani gospodine Stefanovicu,

Vrlo mi je drago što ste izabrani na ovu funkciju, a još više što to nije onaj frugi Nenad Stefanovic, koga ni malo ne cenim (i) iz moralnih pobuda.
Meni je potrebna Vaša pomoc. Nikako ne želim da zaobidem ni Aleksandra Tijanica (njemu sam vec ranije pisao), ni bilo kog drugog, ali je moj slucaj takav da mi je potrebna hitna pomoc svih onih koji mogu da pomognu.
Naime, ja sam predsednik Udruženja gradana «OPSTANAK» za borbu protiv bele kuge i za obnavljanje stanovništca. SRPSKI NAROD UBRZANO NESTAJE SA SCENE. Mogao je biti div medu narodima (najmanje 27 miliona), a sada je patuljak (6.200.000 u matici i još oko 4 miliona u dijaspori). Za ra?liku od svih susednih naroda, koji su znatno porasli, on se od 1900. godine smanjio nominalno za 25%. On je i jedan od najstarijih naroda na planeti. Mnogo ih više umire nego što se rada, ima više starih nego mladih. To je pocetak biološke smrti. Na jedan (van)bracni par ne dolazi ni jedno celo dete (0.88). Jedna trecina su samci, jedna trecina u braku bez dece, jedna trecina tek sa jednim detetom. U brak se stupa gotovo kada i u penziju. Tri Srbije ubijene su legalnim abortusom. Ima 400.000 molbi za lecenje steriliteta, a to država ne placa.
Zemlja je postala pusta, sela gotovo sasvim ispražnjena, omladina beži iz zemlje u kojoj nema perspektivu, itd. Zbog pogrešne politike koju vodimo, nema izgleda da bude bolje. Cak ni naša dijaspora ne želi da ulaže svoj kapital, jer su mnogo puta bili prevareni. Zato nju moramo neizostavno da uvucemo u igru. Ona može spasiti maticu.
Dakle, stanje je apokalipticno. Za 25 godina bicemo nacionalna manjina, za 50 – samo enklave, kao na Kosovu, za sto godina ovde ce živeti neki drugi narodi.
POTREBNA JE NITNA INTERVENCIJA. Umesto toga u Skupstini, u Vladi, u privredi («Kljaz Miloš») igraju se cirkuske igre.
U Arandelovcu ljudi se truju bensediniom zbog svog profita, u vojsci nam deca ginu, poslanici traže velike privilegije. Možda i oni uzimaju bensedin da ublaže svoje nezadovoljstvo sa «nepravednom « državom koja im uskracuje njihove krpice.
A da li neko od njih uzima bensedin zato što svake godine u Srbiji nestane grad od 35.000 stanovnika, što ce nas za 25 godina biti 3.800.000, što cemo biti sasvim pregaženi od sposobnijih i jacih naroda.
JEDINI SPAS SU DECA. Potrebno je mnogo dece, mnogo kolevki, mnogo roda po našim krovovima.
Vec 30 godina ukazujem na ovu okolnost. Nedavno sam sacinio PREDLOGE za izmenu i dopunu Ustava Srbije radi poboljšanja natalitetske politike. Medutim, dok budemo cekali novi Ustav ostacemo sasvim bez potomstva.
Zato sam licno NAPISAO ZAKON O OBNAVLjANjU STANOVNIŠTVA I ZAŠTITI DECE (skracena verzija «ZAKON O DECJEM DINARU»).
Zakomn je predvideo sve što je neophodno da se ovaj narod spase od nestanka.
Tvrdim pod punom odgovornošcu da on nudi izla? iz kataklizme.
Neophodno je da primoramo Skupštinu da stavi ovaj zakonski nacrt na dnevni red zasedanja. U tom cilju, ORGANIZUJEMO POTPISIVANjE PETICIJE U BEOGRADU I U CELOJ SRBIJI kako bi primorali poslanike da, umesto o svojim «pravima» (privilegijama), raspravljaju o buducnosti ove zemlje.
Osim Žike Nikolica, niko na RTS ne želi da se bavi ovim pitanjem. Zbog nekih lobija u javnim medijima, ali i izvan njih, ja sam gotovo POTPUNO POD EMBARGOM. To vredi i za mnoge emisije RTS-a (na pr. «OKNO, kulturne, naucne rubrike, itd).
Gospodine Glavni urednice, molim Vas u ime dece DA PROMENITE HITNO POLITIKU VAŠE KUCE PREMA DECI. Dajte prostora mojim predlozima. Ne treba samo kukati, treba nam akcija, hitno, vrlo hitna! TO JE MOJ PREDLOG ZAKONA!
MI SE NALAZIMO NA IVICI PONORA. POMOZITE, OTVORITE SE!

Prof. dr Marko Mladenovic

Postovani profesore,

Čitala sam u štampi, a sada i na internetu o onome što vi radite, tj. pokušavate da uradite. Ne mogu puno da pišem, želim samo da Vam kažem sledeće:
Majka sam sedmoro dece, strarosti od dve do osamnaest godina. Od ove države imamo samo 4000.00 din. dečjeg dodatka (samo za decu do "rednog broja" četiri). Roditeljski dodatak nemamo, ponovo zbog rednog broja, jer on važi samo za prvo četvoro dece. Ostali kao da su višak!
Ž ivimo kao podstanari, jer za nas nema ni stana, ni kuće, ničega. Ja radim tek od oktobra prošle godine, ali firma je pred stečajem, a plata oko 10.000.00 din. Četvoro dece se školuje, troje najmlađih idu u vrtić. Sve plaćamo, osim đačke užine, jer deca moraju da završe školu. Ne pišemo pisma novinama, jer i kad poželimo nešto da napišemo, uvek pročitamo mnogo tužniju životnu priču, ili se desi neki rat, ili izbeglice, ili poplave, itd. Srećni smo sto smo živi i zdravi, što smo čisti, uredni, lepi i pametni. Ne krademo, ne prosimo, a kako živimo, trebalo bi neko drugi da se zapita! Ne malo puta smo čuli rečenice tipa " Pa što si rađala toliku decu, kad ne možes da ih izdržavas?"
Eto, rađala sam svoju decu, kao i srpsku decu i ponosna sam na to.
Želim Vam svako dobro i da uspete u onome što ste počeli da radite, a "njima" poručite da mi ne zovu sinove u vojsku (pet), jer, kad su bili prekobrojni da dobiju roditeljski dodatak i slično što bi im olakšalo detinjstvo i odrastanje, biće prekobrojni i da nose oružje i za mnoge druge stvari.

Pozdrav,
Majka Saša Tomić
Čede Vasovića 16/17
12000 Požarevac

Prof. dr Marko Mladenovic,
„OPSTANAK” Udruženje
za borbu protiv „bele kuge”
Beograd, Krušedolska 11, tel.fax: 437-892
E-mail: profmm@ptt.yu
Web site: www.opstanak.org.yu

NjEGOVOJ SVETOSTI PATRIJARHU SRPSKOM
GOSPODINU PAVLU
BEOGRAD

- ZA ARHIJEREJSKI SABOR –
-
Vaša Svetosti,

Obracam Vam se u svoje ime i u ime Udruženja «OPSTANAK» kao duhovnom ocu srpskog naroda.
Sa mnogo uvažavanja i divljenja za Vašu prometejsku ulogu u srpskom narodu, koristim slobodu da Vas zamolim za pomoc u našoj borbi za obnovu srpskog naroda i sprecavanja njegovog nestanka iz Srbije i iz rasejanja.
Istovremeno, ovo je molba i Arhijerejskom saboru koji se ovih dana drži u Srbiji i Crnoj Gori.
Rešavanje pitanja nataliteta je danas tabu tema i pored katastrofalnih podataka popisa stanovništva iz 2002. godine. Svakog dana stanje je sve gore. Znam da prve proroke raspinju na krstu. Obožavanje dolazi tek kada bude kasno. Dogodice nam se novo Kosovo. Ostajemo bez omladine, uskoro i bez naroda. I vrapci danas cvrkucu da nas svakog dana ima sve manje. To nije zabranjeno, ali je zabranjeno da se seksualna revolucija makar ublaži nekim oblikom biološke revolucije. Ekstremne feministkinje namecu nam predstavu o buducnosti bez dece i svakoga dana se šepure po TV ekranima. Deca su žrtvovana zarad pogrešno shvacene emancipacije žene.
Vaša Svetosti, skrecem Vam pažnju da Pravoslavna crkva, narocito u rasejanju, može da okupi gotovo sve Srbe oko dva projekta: Fond «Decji dinar» (u matici) i Fondacija «Srpska porodica – beli andeo» (u rasejanju).
Pravoslavna crkva bi putem KASA dobrovoljnih priloga, po receptu Fondacije «Srpska porodica – Beli andeo» mogla samo u rasejanju da prikupi ogromna sredstva za radanje i podizanje dece.
Bilo bi divno kada bi Pravoslavna crkva prihvatila udruženje «OPSTANAK» kao svoje cedo, jer nas civilne licnosti u Srbiji proganjaju kao jeretike. Priznajem da nisam veliki vernik, ali sam patriota, a to je vrednost iznad svih drugih vrednosti. Cak i iznad mog demokratskog i reformskog opredelenja. Pokazalo se da su na politickoj sceni lažne demokrate i dosta necasnih ljudi.
Služeci ovoj ideji opstanka srpskog naroda potrošio sam gotovo svu svoju uštedevinu, a ništa nisam uspeo. Nemamo ni kancelariju, ni osoblje, ni novac, ni sponzore, ni razumevanje.
Pokušacemo još jednom da udružimo veru, pamet i novac u subotu 11. juna 2005. na Godišnjoj izbornoj skupštini Udruženja (na moj 77. rodendan). Ako ne uspem, konacno se povlacim, jer više nema svrhe, a više i nemam para. Mnogi su obecavali velike pare, ali niko ništa nije dao.
Pokušacemo još i da prikupimo potpise najuglednijih ljudi za peticiju Skupštini Srbije u korist Zakona o deci.
Vec smo prikupili mnogo potpisa gradana (oko 15.000). I opet ništa!
Šaljem Vam tekst plakate «ZAŠTO MAJKO» koja treba da se podeli svim zdravstvenim ustanovama. Kao i za mnoge druge poduhvate, ja snosim sve troškove štampanja. Ne bih želeo da uzalud bacim svoj novac ako Ministar zdravlja Srbije ne prihvati ovu inicijativu i ako ne da saglasnost da se ova plakata razdeli svim zdravstvenim ustanovama.
Molim Vas da nam pružite podršku i da sa Vaše strane zamolite ministra Milosavljevica da prihvati ovaj naš poklon. I samo Ministarstvo bi moglo da naruci mnogo veci broj primeraka.
Postoje vrlo jaka najmanje dva lobija koji pokušavaju da Udruženje, i mene licno, satanizuju i sprece u radu. Plašim se da ce oni i ovde doci do izražaja. Napadaju mene u svim javnim medijima zbog mog Nacrta zakona o obnavljanju stanovništva i zaštiti dece, posebno zbog tzv. «becarskog poreza» i zbog utrobnog cedomorstva. Gotovo niko od njih nije procitao tekst zakona, ali su svi dobili zadatak da napamet ruše ono što pokušavam da uradim.
Jedino sa Ministarstvom za dijasporu imamo izvanrednu saradnju. Ministar, prof. dr Vojislav Vukcevic, pružio nam je veliku podršku.
Zato Vas, Vaša Svetosti, podsecam da se tekst ovog Nacrta nalazi na str. 256-270 knjige «Srbija – sveca koja dogoreva», koju sam Vam ranije dostavio, sa molbom da Vi i Vaše službe daju ocenu njegove vrednosti, kao i sugestiju za eventualne izmene i dopune. To je prvi tom ove knjige. Uskoro ce izaci iz štampe i drugi, a potom, i treci tom.
Ponudio sam nekim dnevnim listovima da sponzorišu tekst Nacrta, ali su svi odbili. Ponudio sam «Politici» da platim objavljivanje ovog teksta kao oglas. Cena je iznosila 187.000 dinara. Ja sam i to prihvatio, ali su mi naknadno saopštili da vecinski vlasnik «Politike», neka nemacka firma, ne prihvata takve oglase sa navodnim nacionalistickim porukama.. Kao da smo opet pod nemackom okupacijom. Inace, «Politika» nije htela dve godine da objavi nijedan moj clanak o «beloj kugi» i «srpskom pitanju». Zato sam pripremio knjigu neobjavljenih clanaka pod naslovom «Crveni karton za Politiku».
Šaljem Vam i pesmu jednom Vuku, koji je roden 3. maja 2005., u Atlanti, SAD, od oca Amerikanca Brajana i majke Srpkinje Bojane. Taj mali Vuk nije mi krvni srodnik, ali znam da ce ga majka prvo nauciti srpski. I ova pesma može da se štampa u vidu plakate i može se deliti Srbima po pravoslavniom hramovima u dijasppori, u svim zemljama na planeti. Ja nemam pare za takav poduhvat.
Samom sebi licim na Don Kihota koji je krenuo u rat protiv vetrenjaca.
Imam u pripremi još nekoliko knjiga. Ako me smrt ne pretekne, završicu svoj opus za par godina bez icije pomoci.
Pitam se: Bože, dokle tako? Ima li izlaza iz ovog tunela? Mene zanemari, ja nisam važan, spasi ovaj izgubljeni i zabludeli srpski narod!
Želim Vam, Vaša Svetosti, da istrajete u Vašoj duhovnopj misiji za spas ovog naroda.
Vaš odani
prof. dr Marko Mladenovic

Prof. dr Marko Mladenovic,
„OPSTANAK” Udruženje
za borbu protiv „bele kuge”
Beograd, Krušedolska 11, tel.fax: 437-892
E-mail: profmm@ptt.yu
Web site: www.opstanak.org.yu

Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom
gospodinu Pavlu

Vaša Svetosti,
Zbog velikog poštovanja Vaše licnosti, a iz ljubavi prema srpskom narodu, pre dva dana poslao sam Vam pismo sa molbom za Vaš blagoslov i za Vašu pomoc.
Propustio sam da Vam pošaljem kratku verziju Projekta Aleksandra Slijepcevica «Srpska porodica – Beli andeo». Bilo bi vrlo korisno da se svi velikodostojnici naše ovom na zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve upoznaju sa ovim sjajnim projektom koji bi velikim delom postao sredstvo bitnog i ubrzanog porasta nataliteta u matici zahvaljujuci i pomoci dijaspore.
Nemam kod sebe original, širu verziju, pa Vas molim da preko odgovarajuceg crkvenog predstavnika u Vrbasu zatražite od njega taj spasonosni Projekt.
Postoji migucnost da Patrijaršija vec ima ovu verziju.
U svakom slucaju, treba ucesnicima Sabora dati kopije ovog dokumenta, zajedno sa Nacrtom zakona o obnavljanju stanovništva i zaštiti dece, koji sam Vam vec poslao.
Njegova adresa je: Aleksandar Slijepcevic, 21460 Vrbas, Blok Save Kovacevica 89. Nikakve druge podatke nemam o njemu.
Vrlo je znacajno da se svi ucesnici Sabora upoznaju sa oba teksta. Srbija više nema vreme za ceaknje i odlaganje. Vec u sledecoj generacije bice kasno i uzaludno.
Sa velikim poštovanjem Vaše licnosti i Vaše duhovne misije u srpskom narodu

Prof. dr Marko Mladenovic

Prof. dr Marko Mladenovic
Udruženje „OPSTANAK”
za borbu protiv „bele kuge”
Beograd, Krušedolska 11, tel.fax: 437-892
E-MAIL: profmm@ptt.yu
WEB SITE: www.opstanak.org.yu

GOSPODINU FILIPU ZEPTERU
BEOGRAD

Poštovani gospodine Cepter,

Pre više od godinu dana napisao sam Vam pismo sa više priloga. Ne znam da li su Vam ovo pismo urucili. Zato Vam opet pišem i šaljem Vam svoju knjigu «SRBIJA – SVECA KOJA DOGOREVA». Šaljem Vam i pismo koje sam Vam tada poslao. Iz njega cete se obavestiti o razlozima zbog kojih Vam pišem.
U meduvremenu, dogodile su se mnoge stvari.
Pre svega, stvorili su se uslovi da Vi stanete na celo Pokreta «OPSTANAK», da stvorite NOVU STRANKU pod nazivom, recimo, » DECJA STRANKA», ili stranka «OPSTANAK».
Ako nešto hitno ne preduzmemo bicemo samo enklave, kao na Kosovu. Ja sam napisao Nacrt zakona o obnavljanju stanovništva i o zaštiti dece. Tekst Nacrta nalazi se u knjizi koju Vam šaljem. (str. 256-270).
Nisam neozbiljan covek. Smatraju svi da sam znacajan naucnik. Pored toga, i književnik sam. Objavio sam blizu 60 knjiga. Šaljem Vam svoju biografiju i bibliografiju svojih radova. Ja sam glavni tvorac Zakona o braku i porodicnim odnosima koji je važio 30 godina, sada je samo malo dopunjen i izmenjen. Dobitnik sam više nagrada za nauku.
Nemam ambicije da sebe reklamiram. Želim samo da vam kažem da sam ozbiljan covek, da sam mnogo u životu uradio, ali su me godine sustigle. Treba neko mladi da preuzme ulogu lidera ovog Pokreta.
Vi imate politicke ambicije. Pruža Vam se šansa da osvežite ovu politicku arenu novim idejama, da postanete REFORMATOR I SPASILAC ovog naroda. Bogoljub Karic se opredelio za «srpske domacine», stogodišnjake.To je vracanje u prošlost. To je ona Draškoviceva ptica koja leti unazad. Pogledajte porazne demografske podatke sa poslednjeg popisa stanovništva, uskoro cemo ostati bez dece, a vrlo brzo i bez naroda.

Udruženje «OPSTANAK» SAM IZDRŽAVAM. Sve što sam imao utrošio sam u ovaj veliki Projekt za spasavanje srpske Nojeve barke koja tone, a kratkovidi politicari to ne žele da vide. Cak su krenuli i u hajku na mene u javnim medijima, narociti povodom mog Nacrta. Važnije su njihove privilegije, njihove petostruko uvecane plate i drugi honorari, nego deca.
Skupštini sam poklonio 250 primeraka ove knjige, poklonio sam joj i dve moje brošure. Podelio sam im i tekst Nacrta zakona...Ministarstvu za dijasporu poklonio sam 100 knjiga. Ono me podržava, posebno ministar prof. dr Vojislav Vukcevic.
Šaljem Vam i kratko pismo podrške jedne majke. Mogli bi Vi da od ovog slucaja NAPRAVITE VELIKU REKLAMU, da pomognete ovoj majci sa sedam Jugovica.
Na Vidovdan, 28. juna 2005., treba da se održi GODIŠNjA IZBORNA SKUPŠTINA UDRUŽENjA «OPSTANAK».
Bio bi to istorijski trenutak i za Vas i za ovaj narod.
Verujem da imate dovoljno sluha i da cete shvatiti znacaj ovog trenutka.
Za sebe ništa ne tražim. Cak sam pre 10 dana tražio da «Politika» objavi tekst Nacrta zakona kao placeni oglas i da cu ja to platiti iz svog penzionerskog džepa. Direktor Oglasnog odelenja Radovan Lazarevic, nije mogao da veruje i još mi nije odgovorio. Cena je preko 180.000 dinara.
Imate sve podatke o meni.
Molim Vas javite mi kakva je Vaša odluka.

Sa osobitim uvažavanjem

Prof. dr. Marko Mladenovic

P. S.
U prethodnom pismu sam Vam se obratio kao Milanu Jankovicu. Nadam se da Vas time nisam povredio.

POŠTOVANI GOSPODINE JANKOVICU,

Imam cast i zadovoljstvo da vas obavestim o osnivanju Udruženja gradana ''OPSTANAK'', za borbu protiv ''bele kuge'' i za obnavljanje stanovništva.
Slobodan sam da Vam uputim veliki apel za spas srpskog naroda.. On ubrzano izumire. Vec trideset godina bavim sa kao naucnik (i kao književnik) ovim pitanjem i konacno je došlo vreme da zazvonim sva zvona na uzbunu.
Srpskom narodu preti dosta bliska biološka smrt, za 50, najkasnije za 100 godina. O tome se sve više iznose dokazi u strucnoj i dnevnoj štampi. O tome sam i ja pisao dosta studija, clanaka, dao intervjue, itd. Godinu dana govorio sam o tome i na srpskoj televiziji. Da Vas ne bih zamarao podacima, šaljem Vam u prilogu nekoliko dokumenata o tome.
Stanje je zaista vrlo dramaticno, gotovo apokalipticno. Poslednji popis stanovništva pokazao je da nas u matici ima tek 6.200.000, a da nas je moglo biti 25.000.000 da nismo izginuli u dva svetska rata (4 miliona), da nije otišlo iz zemlje 4 miliona, da u akušerskim klinikama nismo ubili tri Srbije za pola veka. I u ovom gradanskom ratu proterano je oko dva miliona Srba sa njihovih vekovnih ognjišta. Sveli smo se na Beogradski pašaluk. U svom romanu ''Seoba Srba na Mars'' predvidam krajem ovog veka poslednji boj na Kalemegdanu.
Spadamo u najstarije narode na svetu: drugi smo, odmah iza Japana. Imamo najmanje dece, više starih nego mladih, sela su nam gotovo sasvim ispržnjena, u mnogim selima po deset godina se ne rodi nijedna beba. Ostali su samo starci i neoženjeni muškarci. Žene su pobegle u gradove. Udaju se za lumpenproletere.
Jedna trecina brakova je bez dece, na jedan bracni pra dolazi 0,9 dece (ni jedno celo dete). Kod Albanaca ima 6, 9 u jednom braku. Za poslednjih 100 godina Srbi su se smanjili najmanje 20%, Albanci su se uvecali za 700%.
Ako se nastavi ovakav trend nemamo nikakve šanse da se spasemo, da opstanemo, da preživimo nacinalnu katastrofu.
Tvrde da smo izgubili cetiri rata za deset godina. Niko ne pominje da smo izgubili i peti, najvažniji, biološki rat. Tu smo potuceni do nogu. Nema nam spasa.
Jedini je spas da se udruže sve snage ovog naroda, u matici i dijaspori, i da se ucini dramaticni zaokret. Potrebna je hitna preraspodela nacionalnog dohotka (tacnije, naše sirotinje) u korist dece i radanja. Udruženje ''OPSTANAK'' DALO JE VIŠE PREDLOGA KAKO DA SE SPASAVAMO. Molim Vas da pogledate naše predloge, ukljucujuci i one za promenu Ustava Srbije. Nismo mogli ovim putem da Vam pošaljemo i moj obimniji projekt ''CETVRTO DETE'' ( jer nam samo ono može pomoci da kao narod preživimo Apokalipsu). Pripremam i monografiju ''Srbi ce biti mrtav narod'', možda ''Srbi su vec mrtav narod''. Da li treba ovako pesimisticki naslov?
Naši politicari, na žalost, o tome još uvek cute. Valjda smatraju da za to ima još vremena. Oni su u velikoj zabludi. Vremena nema, ono nam je vec iscurelo. Jedino nam je bliska Patriotska stranka dijaspore po mnogim pitanjima borbe za opstanak srpskog naroda i za istorijsko pomirenje matice i dijaspore koje su i danas zavadene.
Pišem Vam, ne dah Vas rasplakao, vec zbog dve molbe:
1. Predlažem da Vi budete predsednik Udruženja gradana ''OPSTANAK''. Ja sam vec u godinama (75) kada se ljudi povlace. Do sada sam objavio više od pedeset knjiga iz nauke i književnosti. Dobio sam i dosta nagrada. Ne pripadam nijednoj stranci, ali sam najviše naklonjen reformskoj evropskoj struji Zorana Đindica. O sukobu u DOS-u i o gresima Koštunice napisao sam knjigu, dnevnik ''OTKACENI ZADNjI VAGON''. Ova nova funkcija u Udruženju sprecava me da dovršim svoj životni opus, a imam još mnogo planova. Zato Vas molim da Vi preuzmete moju funkciju.
2. Ako to ne želite, ili ako ne možete, moja druga molba bi bila da postanete naš generalni sponzor, ili, bar, sponzor. Mi nemamo ništa: ni novac, ni prostorije, ni opremu, ni cinovnike. Sve poslove uglavmom obavljam sam uz pomoc nekoliko zanesenjaka. Nama nisu potrebne velike pare. Potrebni su skromni uslovi da razvijemo propagandu u korist naše buduce dece. Imamo vec dosta sledbenika. Polako pridobijamo i javno mnjenje. mnogi nam se javljaju, ali oni koji nam ne mogu novcano pomoci. Sve više nas podržavaju i javni mediji. Ali sve to mnogo košta!
Smatramo da je ovo biblijski trenutak. Iako sam svim srcem i Evropejac, ja sam svim srcem i Srbin. Nije mi svejedno da li ce ovde živeti Englezi ili Kinezi, ili Šiptari. Za 25 godina oni ce doci sa juga do Kragujevca, za 50 - do Beograda.
O Vama sam cuo da ste plemenit covek i da niste ravnodušni prema sudbini srpskog naroda. Tome treba dodati i da imate mogucnosti vece od naših.
Cela dijaspora treba da odigra, zajedno sa maticom, veliku ulogu u ovom istorijskom poduhvatu. Bilo bi divno da upravo Vi, kao predstavnik dijaspore, stanete na celo ''OPSTANKA'', ili bar da budete njegov pocasni predsednik
Kao što rekoh, u prilogu Vam dostavljam neke podatke i o Udruženju i o sebi.
Sa izrazima osobitog poštovanja, srdacno Vas pozdravlja

PROF. DR MARKO MLADENOVIC

VRACAR
Prof. dr Marko Mladenovic
Udruženje „OPSTANAK”
za borbu protiv „bele kuge”
Beograd, Krušedolska 11, tel.fax: 2437-892
E-MAIL: profmm@ptt.yu
WEB SITE: www.opstanak.org.yu

DEMOKRATSKA STRANKA
Opštinski odbor Vracar
Beograd

GOSPODO DEMOKRATE,

Povodom Vaše cestitke za 9. maj – Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom, moram da vam izrazim svoje najdublje nezadovoljstvo Vašim odnosom prema meni i prema Udruženju «Opstanak».
Za izvorni DOS, za evropsku reformsku struju u njemu, sve sam dao, za Srbiju sve sam dao, za Demokratsku stranku sve sam dao. Napisao sam i knjigu «Otkaceni zadnji vagon» u kojoj sam dokazao da je Koštunica izdao 5 oktobar, da je bio samo krtica, insajder, itd.
Pre toga sam 1991. i 1992. godine, u NIN-u i Borbi, pozvao Miloševica da podnese ostvku zbog cega sam doživeo civilnu smmrt sve do danas.
Ucinio sam još stotinu stvari. Pored ostalog, napisao sam i sonet svojoj bivšoj studentkinji Mileni Miloševic («Prva dama sa Vracara»). Napisao sam nekoliko pisma pokojnom Đindicu, koga smatram srpskim Kenedijem, pisao sam Živkovicu, Tadicu, cak i mladom Đilasu, pisao sam svim demokratskim liderima, ali mi niko nije odgovorio. Svima sam slao i moje knjige.
Skupštini Srbije poklonio sam dve brošure u 500 primeraka, o populacionoj politici, poklonio sam i 250 primeraka moje knjige «Srbija – sveca koja dogoreva» o biološkom umiranju srpskog naroda. Poklonio sam i tekst Nacrta zakona o obnavljanju stanovništva i o zaštiti dece, prikupio sam 15.ooo potpisa da bi Skupština stavila na dnevni red ovaj zakonski Nacrt.
Izabran sam za predsednika Udruženja «Oopstanak». Pokušao sam da dobijem sponzora, prostorije, osoblje, tehniku, itd. Nikada ništa nisam dobio. Pisao sam celom svetu. I ništa. Gotovo svu svoju skromnu imovinu utrošio sam na spasavanju srpskog naroda. Smatraju me za budalu.
Najtragicnije je što su neke ugledne demokrate ustale protiv mene. To je posebna, tužna prica. O njoj govorim u svom novom romanu «Luda kuca» i u tri toma moje knjige «Srbija – sveca koja dogoreva». Te tri knjige bice ravne atomskoj bombi za nadobudne demokrate. Isto tako i roman.
Suprotno tome, narod mi pruža veliku podršku.
Isuviše je malo prostora za moj burni život u 76. godini života. Ako ništa drugo Bog ce Vas sve kazniti.
Protiv mene vode veliku kampanju tzv. globalisti i feministkinje. Bilo je više emisija na radiu i TV, kao i u novinama. «Politika» ne želi dve godine da mi objavi nijedan clanak o «beloj kugi». Mi smo vrlo glup i samoubilacki narod. Važno je da poslanici i funkcioneri povecaju plate za više od pet puta, a za decu nema ništa.
Šaljem Vam dva pisma. Jedno je u moju korist, a drugo (koje potice od nekih demokrata sa Pravnog fakulteta) je protiv mene.
Poslao bih Vam i knjigu «Srbija – sveca koja dogoreva», ali nema svrhe. To je isto kao kad bih je bacio u najdublji bunar.
Dok sam imao nadu slao sam Mileni Miloševic svoje knjige ali nikakve vajde. Ponekad smo se i susretali. Ostao sam ludi golac a ona - «Dama sa kamelijama».
Pripremio sam i knjigu «Poruke prijateljima, neprijateljima i idiotima». Ovih trecih ima najviše.
Pripremio sam i knjigu «Crveni karton za «Politiku». Ona nece da objavi tekst Nacrta zakona o obnavljanju stanovništva o mom trošku (187.000 dinara), jer se to nece svideti nemackom vecinskom vlasniku. Umri zemljo Srbijo! I zašto se ja toliko kidam zbog naroda koji je izašao iz istorije, kome ce davo opet biti kriv što ce za pedeset godina u Srbiji biti novo Kosovo.
Iz priloga cete videti opširnije šta hocu, šta necu, šta mogu, a šta ne mogu. Kada izadu sve tri knjige iz štampe, ali i roman, i druge knjignj, onda ce vam sve biti jasno. Ali ce i za vas i za narod tada biti kasno. Znate li da je Vracar najstarija opština na planeti?
Ako ste ljudi dobre volje, objavite tekst Nacrta zakona... koji vam šaljem. Istinu ne možete uhapsiti.

Prof. Dr Marko Mladenovic

P.S. Jadna nam je pobeda nad fašizmom. Vraca se i Sloba, i Tito, a narocito Šešelj. Vracaju se i neki drugi komunisti i fašisti, a vi ste srecni zbog najlepšeg od svih mogucih svetova.

Prof. dr MARKO MLADENOVIC
predsednik Udruženja «OPSTANAK»
za borbu protiv «bele kuge»
Beograd, Krušedolska 11, tel.faks 437-892
E-mail: profmm@ptt.yu
Web-site: www.opstanak.org.yu
18, novembar 2004.

GOSPODINU DRAGANU MARKOVICU PALMI,
PREDSEDNKU SKUPŠTNE OPŠTNE JAGODINA

JAGODINA

Gospodne predsednice,
Postoje dva razloga da Vam se obratim ovim pismom.

1.
Prvi je privatni Ja sam rodeni Jagodnac. Na jagodinskom groblju su kosti moga oca i majke, moga strica, moga dede i babe, moje brace i snaja. Svi oni su smešteni na dva grobna mesta. Ne znam tacno brojeve parcela.
Sada, nova vlast hoce da prekopa grob moga oca, a možda i dede. Kažu da postoji propis prema kome od takvog vandalzma su izuzeti zaslužni gradani Jagodine. Po tom osnovu tražim zaštitu grobova mojih predaka. Nismo valjda Šiptari?
Moj otac, Životije Mladenovic bio je solunski borac, junak, zatrpan zemljom od granate na Kajmakcalanu, ogluveo. Pravnik po struci, zbog ratnih zasluga nisu ga oterali tako gluvog u penziju. Pored ostalog, bio je sekretar Moravske banovine u Nišu.
Moj deda, Ilija Mladenovic Ratkovac (poreklom iz Levca, a njegovi preci iz Vucitrna, sa Kosova), bio je kafedžija u Levackoj ulici, i vrlo ugledan gradanin. On je, kao jedan od predstavnka Jagodine na doceku kralja Aleksandra Karadovica, imao hrabrosti da upita kralja:
. Je li dete, zašto se stalno trzaš , mnogo si nervozan, da nisi možda bolestan?
Svog oca i svog dedu opisao sam u romanu «Ukletnici». Roman je jedno vreme bio zabranjen. U tom romanu opisao sam i Levacku caršju i celu Jagodinu. O Jagodini mog detinjstva i moje mladosti napsao sam, pored ostalog i zbirku pesama «Vozovi koji se ne vracaju». Ona je prevedena na engleski. U Gradskoj biblioteci postoji Zavicajno odelenje sa jednim brojem mojih knjiga. Objavio sam preko 50 knjiga.Ja sam profesor Pravnog fakulteta u penziji, ali vrlo aktivan. Bio sam predsednik suda u Jagodini, najmladi u Jugoslaviji, sa 24 godine.
Izgleda da i ja imam neke zasluge kao Jagodinac, ma da me u Jgodini uporno precutkuju. Narocito, u poslednje vreme.
Molili su me da Vam pšem moja bratanca Katarina i njen suprug dr Dragan Dimitrijevic, urolog, zaposlen u jagodnskoj bolnci. Inace, sva tri moja brata su umrla. Najmladi, pre deset dana. Zbog njega se valjda i postavilo to pitanje. Mojoj bratanici su saopštili u Upravi groblja da to grobno mesto treba da se prekopa.
Molim Vas, gospodine predsednice, da ucinite što možete da se zaštite grobovi mojih predaka.

2.
Drugi razlog je nacelne prrode. Ja sam predsednik Udruženja gradana «OPSTANAK» za borbu protiv «bele kuge».
Najnoviji poduhvat Udruženja je zahtev da Skupština Srbije stavi na dnevni red ZAKON O DECJEM DINARU (to je samo skraceni naslov).
Predsednik Skupštne Predrag Markovic to ne prihvata. Nedavno mi je pisao da cemo imati više dece tek kada budemo bogati. Tada Srba više nece biti.
Pre dva dana poslao sam Opštini Jagodina dva naša dokumenta. Ne znam da li su vam ih dali. Za svaki slucaj, ponovo šaljem elektronskom poštom naš Proglas i Nacrt zakona o decjem dinaru.
Mislim da ste Vi vrlo blski ideji koju ja zastupam, premda verovatno ima i pitanja o kojima se ne bi složili, ili bar sasvim složili.
Od trenutka kada sam izabran za predsednka ovog Udruženja doživeo sam gotovo neverovatne neprijatnosti. O tome sam prpremio i par knjiga, a posebno roman o «tamnom vilajetu».
Taj lobi oterao je i bogataša iz dijaspore koji je obecao pomoc. Zbog toga sam samo za kiriju u «Beogradanki» dao više od 150.000 dinara iz svog džepa. Doživljavam gotovo potpunu blokadu javnih medija. Uvek je isti scenario: prvo su oduševljeni intervjuom i, kada treba da se on pojavi, neko je to zabranio. To se ponovilo stotinu puta. Ne znam ko stoji iza toga. Sada sam angažovao poznatog strucnjaka da to ispita.
Jednom recju, jedan penzonisani profesor Pravnog fakulteta u Beogradu mora i svojom glavom i svojim parama da spasava Srbe od biološke smrti.
Nemam više snage da se borim sa vešticama. Obracao sam se mnogim politicarima, bogatašima i celoj dijaspori, ali bez uspeha.
Srbi su samoubilacki narod. Sve cinimo da što pre umremo kao narod.
Poslednja nada je ovaj zakon. Organi?ujte u Jgodini potpisivanje peticije podrške ovom zakonu. Treba nam najmanje 30.000 potpisnika. I Vaša Televzja bi mogla da pruži snažnu podršku.
JOŠ JEDNOM VAS MOLIM DA PROCITATE I PROGLAS I TEKST ZAKONA.
Možete me obavestti ako ste raspoloženi da nam pomognete!
Srdacno i sa izrazima uvažavanja

Prof. dr Marko Mladenovic

NARODNOJ KANCELARIJI
PREDSEDNIKA SRBIJE
- GOSPODINU DRAGANU ĐILASU -

Poštovani gospodine Đilas,

Ima nešto trulo u državi Danskoj – rece Šekspir. Ima nešto trulo u Narodnoj kancelariji predsednika Srbije – rece pisac ovog teksta. Ovo je prica o podobnim i nepodobnim, o dobrim i zlim ljudima i o snajperistima i njihovim žrtvama.
Najpre, izgleda da i ovaj pisac spada i nepodobne. Ako jednog poznatog profesora, u prilicno dubokoj starosti (76 godina), sa porukom o spasavanju srpskog naroda od nestanka, niko od državnika ne želi da sasluša, to je moralni debakl politickog sistema. Ako je on sve više žrtva nekih zlih ljudi i ako ga satanizuju anonimni intelektualni snajperisti, to je znak da se ništa dobro nije dogodilo posle 5. oktobra.
Razlog za žestoke napade i burno osporavanje leže, gospodine Đilas, u samoj prirodi moje misije. Ja pokušavam da spasem Srbiju od biološke smrti. Neki to ne žele, neki to ne razumeju, neki razumeju, ali smatraju da sam ja nepodoban, lažni prorok, da ja nisam taj spasilac.
Želeo sam najpre da se susretnem sa predsednikom Borisom Tadicem, a pre njega - sa Đindicem. Cak je i jedna mala delegacija studenata Pravnog fakulteta pokušala da dopre do predsednika i da mu prenese moju molbu i molbu Udruženja «OPSTANAK» (za borbu protiv «bele kuge»), da sasluša pricu o nestajanju srpskog naroda. Birokrate su ih uputili da profesor svoju muku isprica gospodinu Đilasu. (Uvek se štrecnem kada cujem to cuveno prezime).
Ja nisam tražio socijalnu pomoc. Moje misija nema nikakve veze sa nadležnostima Narodne kancelarije. Ipak, moram da koristim ovaj zaobilazan put, jer ne mogu glavom kroz zid. Ili, kako rece Jesenjin: «Jer naposletku vlast je vlast, a mi smo samo stoka jedna».
Zar je to tako strašno što hocu da sprecim katastrofu kroz koju Srbija prolazi? Pisao sam o tome nekoliko puta i pokojnom Đindicu i predsedniku Tadicu, ali nisam dobio odgovor.
Zato sam poželeo da Vama, gospodine Đilas, licno urucim svoju monografiju «SRBIJA – SVECA KOJA DOGOREVA» (prvi tom), kao i dve brošure. U prvoj je i jedno moje pismo predsedniku Tadicu. U njoj je centralno pitanje: unošenje u buduci Ustav Srbije odredaba o obnavljanju stanovništva.. U drugoj je izložen u celini Nacrt zakona o obnavljanju stanvništva i o zaštiti dece, sa obrazloženjem.
Politicari se odnose prema ubrzanom nestanku nekih naroda, posebno srpskog, kao Luj 16. kada je pala Bastilja: «Danas se ništa znacajno nije dogodilo».
Pre više od 20 godina upozoravao sam da ce nam se dogoditi Kosovo, ali sam prošao slicno kao i Dobrica Cosic. (Na primer, moj intervju: «Demografski rat za etnicki cisto Kosovo» i dr.)
Sada upozoravam da ce se i Srbiji najkasnije za pedeset godina dogoditi novo Kosovo. Ali, naišao sam na histericne napade onih koji su sebi vec podigli spomenik i povisili svoje plate za nekoliko puta, ne racunajuci sve druge lopovluke.
Dva puta pokušavao sam da dospem licno do Vas, šefa Narodne kancelarije, gospodineĐilas, ali mi, izgleda, ni to nije dopušteno. Zato se ovim pismom obracam javnosti da bih objasnio nesporazum izmedu mene i ove institucije, koja još nije pronašla samu sebe.
Verujem gospodine Đilas da Vi niste upoznati sa mojim slucajem. Prica je vrlo prosta i tužna. Eletronskom poštom poslao sam pismo i molbu da me primite na razgovor. Istoga dana, licno sam doneo moju knjigu i predao prijemnoj službi Narodne kancelarije.
I sada pocinje komedija sa ponižavanjem uglednog gosta. Nije mi dopušteno ni da doprem do neke kancelarije. Zadržali su me na samom ulazu u hodnik i otišli da obaveste nekoga o mom dolasku i o mojoj želji. Nezvanom gostu mesto je iza vrata.
Posle dužeg cekanja u hodniku, pojavila se jedna mlada osoba ženskog pola i rekla da ona zamenjuje Đilasa, ali da nema gde da me primi, pa smo razgovor obavili ispred vrata, pokraj pulta prijavnice. Dve službenice sa prijavnice saopštile su mi tada da je moje pismo gospodinu Đilasu primljeno toga jutra elektronskom poštom.
Ženska osoba, koja je «predstavljala» gospodina Đilasa, bila je vrlo neljubazna, samo je slušala moju «ispovest» sa prezrivim osmehom. Uspela je da procedi kroz zube da je ona bila moja studentkinja na Pravnom fakultetu u Beogradu. Mogao sam joj sto puta objašnjavati zašto sam došao, to se nje nije doticalo. Ona je unapred imala nameru da ponizi svog profesora.
Sutradan sam na Pravnom fakultetu saznao moguce razloge njene neljubazznosti. Ta «tajna veza» je jedna osoba sa Pravnog koju sam ja »izmislio», a koja mi uzvraca neprekidno neshvatljivom mržnjom. Njen zao duh dopreo je nekim poslom i do ove Kancelarije.
Protiv mene se i inace vodi žestoka kampanja zbog mog Nacrta zakona o obnavljanju stanovništva i o zaštiti dece. Sve konce te kampanje vuce vec pomenuta osoba sa Pravnog fakulteta.
Posle deset dana sedoh i napisah drugo pismo i objasnih da sam shvatio igru. Poslah i jednu svoju pesmu koju sam posvetio svojoj «simpatiji», jer znam da je ona u pozadini i ove zavere protiv mene.
Najveca nesreca je kada se pogrešne osobe nadu na pravoj strani. O svojim velikim simpatijama za Đindica i demokratsku, proevropsku, reformsku orijentaciju napisao sam cak i povecu knjigu «OTKACENI ZADNjI VAGON» (Beograd, 2003, str.398). Slao sam je svima. Niko je nije ni otvorio, cak ni moje vajne demokrate i globalisti sa Pravnog fakulteta. Knjiga im više nije bila od neke koristi, pošto su vec ostvarili vecu vajdu nego što su njihovi umni dometi.
Ali, zato su se oni najmanje u dva maha zdušno svrstali oko jedne vrlo loše osobe protiv mene. Cak su tražili i neku lustraciju i to oni sa kojima sam se svakog dana susretao na protestima 1996- 1997. pa i 5. oktobra 2000. godine. Neke od njih nisam zapazio u ovim protestima.
Dakle, slucaj sa Narodnom kancelarijom samo je mali ogranak te kampanje. Kako ona može izgledati neka posluži pismo koje sam dobio od «snajperiste» Slobodana. On me ne ceni jer me smatra mediokritetom, Razlog je moj Nacrt zakona o obnavljanju stanovništva i o zaštiti dece. Ne tice ga sam kako sam završio fakultet za dve godine, ali ga se ticu budalaštine koje sadrži zakon. Hoce ipak da me poštedi infarkta jer sam star covek.
Nije mu jesno ko mi daje pravo da ja procenjujem društvene vrednosti (To je pravo imao samo Slobodan Miloševic). Ukratko, moj pristup je fašisticki, pisao je i Hitler o deci, umesto decom treba da se pozabavim samim sobom, sve štp programiram na granici je prdofilije, ja sam perverzan, treba da se sramim svojih godina, moja književnost je niskobudžetna (?), ja sam impotentan, nisam dovoljno praktikovao seks tokom vitalnog perioda života, treba da primenim neku drugu tehbiku («Rukoblud» zajedno sa Koštunicom), dosadni su moji jecaji za brak i porodicu, jurim kroz skupštinske hodnike i lobiram natalitet, treba više da citam knjige, ko me placa: Srpska pravoslavna crkva, dijaspora, Koštunica? Voleo bi da mi ugradi matericu, žali vreme koje je utroššio na mene, itd. U potpisu : Slobodan.
Ocito je da me snajperista dobro poznaje. Ali, on je zaslepljen užasnom mržnjom i hteo bi da me naslika kao monstuma.. To je proizvod bolesnog uma. Sve je u toj mržnji prepoznatljivo. Izvor je jasan. Kod svakog ubistva postoje inspiratori, organizatori i izvršioci. Ovde su možda sve ove uloge svedene na jednu licnost. Ipak, inspirator nije tako nacitan i tako «raskošno» književno usmeren. Jezik mu je daleko siromašniji, pravnicki.
Bilo bi sramno kada bi se i Narodna kancelarija, makar i posredno, ukljucila u ovu bestijalnu kampanju. Ona se sistematski sprovodi u mnogim javnim medijima u kojima meni nije dozvoljen pristup. To je strašna ironija. Isto je bilo i kada sam u NIN-u i u Borbi 1991. i 1992. godine objavio dva pisma Slobodanu Miloševicu sa zahtevom da podnese ostavku. Sada se rodio novi Slobodan, snajperista po zanimanju, kao glasnogovornik svesnih, naprednih, demokratskih drugova i idiota. Jadne su te ugledne demokrate sa kojima manipulišu tako bezvredne osobe!
Zapravo, izgleda da Slobodan nije ni otišao. Danas ga služe nove sluge sa demokratskim zastavama u ruci. I sa mnogo para, vešto stecenih. Oni mi svakog dana zagorcavaju život sa nekim «becarskim, profesorskim paprikašem» («becarskim porezom») i mnogim drugim glupostima. Toliko su svi oni daleko od istine kao neka udaljena svemirska galaksija od ove bedne planete. Ali, to nije važno. Važno je ubiti nevinog. Snajperisti vire iza svakog ugla! Nisam paranoik. Samo sam potcenio granice ljudske podlosti.
Sve je to vec videno. I sve je isto kao pre 5. oktobra 2.000.
Pozivam Vas, gospodine Đilas, da se ogradite od ove prljave kampanje i da mi se izvinite! Vaša saradnica se umešala u tu igru.
Ako nije, zašto mi niste odgovorili na moja dva pisma?
Zahtevam da se utvrdi ko je ta tzv. «zamenica» šefa Narodne kancelarije i šta je uradila sa mojim pismima, sa mojom knjigom i sa brošurama. I sa pesmom. U njoj je identifikovan inspirator, cije ime ovde ne pominjem iz razumljivih razloga. Za mnoge, ono nije tajna!

Prof. dr Marko Mladenovic

GOSPODINU VUKU DRAŠKOVICU,
MINISTRU INOSTRANIH POSLOVA
DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJE I CRNE GORE
PALATA FEDERACIJE
BEOGRAD

Poštovani gospodine Draškovicu,

Neposredan povod da Vam pišem jeste Vaš intervju u »Nije srpski cutati«. I Vi ste pozvali Srbe da ne cute, posebno intelektualce.
Moram priznati da je bilo vremena kada se sa Vama nisam slagao, što je, vljda, i ljudski i normalno.
Danas se slažem sa svim Vašim stavovima. Velika je stvar za jednog politicara i književnika kada ne odluta negde za svojim emocijama. One su nas dovele do gotovo potpunog sunovrata. Danas je najvažnije biti hladne glave i sa daljinskim upravljacem u rukama.
Jedino ne prihvatam sasvim da inteketualci cute. Možda neki cute zato što su uvek cutali, ali neke intelektualce su zabranili. Mene su satanizovali posle mojih pisama Slobodanu Miloševicu 1991. i 1992. godine u NIN-u i Borbi sa zahtevom da podnese ostavku. Gotovo ništa se nije promenilo posle 5. oktobra. I tada sam bio žestoko zabranjen, i danas sam zabranjen, nešto blaže, ali sam zabranjen.
Napisao sam mnogo apela, clanaka, mnogo pisama liderima i politicarima, ratnim profiterima i poštenim biznismenima, ali ta pisma niko nije hteo da objavi. Bio sam naivan pa sam još u novembru 2000. godine napisao pismo Koštunici. I još dva puta tokom 2001. godine. On je razbio DOS. On je kriv i za dosta drugih stvari. Neka od tih pisma objavio sam u knjizi »Otkaceni zadnji vagon«. On je najviše satanizovao Đindica. Zato smo danas tamo gde smo bili 2000. godine.
Znam da se sa mnom ne slažete. Ali, to ne bi bilo ništa novo. Istorija ce dati ocenu o ulozi svakog u ovim »ludim« »vunenim« vremenima.
Prema tome, intelektualci ne cute zato što to hoce, vec zato što to moraju. Ovo je dirigovana demokratija za one koji nisu na vlasti po principu: imaš pravo samo da se složiš sa «genijalnim» potezima totalnih neznalica, ili sa onima koji su te i ranije proganjali.
U »Serbian Herald« iz Toronta (br.45-46, april, 1992.) objavio sam pismo pre više od dvanaest godina »Zašto intelektualci cute«. Ono što je receno tada, važi i danas. To je zabeleženo u mojoj knjizi »Ne placi ukleta zemljo«. Uskoro objavljujem knjigu «Poruke prijateljima, neprijateljima i idiotima». U njoj ce biti i moja neobjavljena pisma.
Ni ovi današnji lideri nisu andeli, mnogi lice na cuvare našeg pakla, tj. imena i lika Slobodana Miloševica. Oni umeju cak i da biju. Meni su ovi naši tri puta polomili rebra. Imam mnogo svedoka. Nisam ludak. Imam i snimke. Hteli su možda glavu! A to sve zbog mojih teorija da Srbi ubrzano umiru kao narod. Slucajno bi me u gužvi gurnuli niz stepenice na Pravnom fakultetu. Prvi put se to dogodilo odmah posle Osnivacke skupštine Udruženja «OPSTANAK», za borbu protiv «bele kuge». Hteli su glavu, a polomio sam samo dva rebra.
Valjda me neki antisrpski lobi, ili globalisti, proglašavaju za nacionalistu. Mnogo mojih clanaka je odbijeno. Mnogo mojih molbi da saopštim neke cinjenice na TV i radiu, takode su odbijene. Ponekad me puste, snime unapred ono što kažem, pa od dvadeset minuta daju samo dva, a protivnike mojih stavova puste 28 minuta da me ubijaju u mozak.
Rasteruju nam i sponzore. Dušana Vasiljevica, iz Namibije, koji je divan covek i koji je Udruženju obezbedio kancelariju u palati «Beograd», necim su uplašili. I on je nestao bez reci. Zato sam ja platio zakupninu više od 150.000 dinara od moje bedne penzije. Sada nemamo ni pare, ni sponzora, ni poslovni prodtor. Pisao sam svima, ali slaba vajda.
Poslacu Vam knjigu »Srbija - sveca koja dogoreva«, kao i brošuru : »PREDLOZI«. Sada Vam šaljem »Poruku svim liderima«. Videcete da je srpski narod vec gotovo pokojni narod, ali to ne sme da se kaže. Još gore je sa predlozima za preduzimanje hitnih mera. Mnogi mi kažu i da ne zaslužujemo bolju sudbinu. Potpuno su ravnodušni prema našoj buducnosti. Jedna ugledna novinarka kaže da je obišla celu planetu i uverila se da smo mi najgori narod na svetu (Slucajno se rimuje). Ja mislim da i loš covek ima pravo na život. On nije loš zbog gena nego zbog društva u kome živi. I Vama su naneli mnogo nepravdi. Mene su izbrisali sa spiska živih. Ja sam covek koji ne postoji. U jednoj svojoj pesmi kažem da sam ja »Gospodin greška«.
Samog sebe sam izbrisao sa liste književnika pismom «Politici» «Kako sam se razveo od Udruženja književnika». Nikada me nisu birali u Upravu, nikada me nisu zvali da gostujem, nikada u novinama nije dat prikaz mojih knjiga, osim par izuzetaka. A ja sam napisao, pored ostalog, i devet sonetnih venaca. Strucnjaci kažu: sjajno! Itd. Mislim da je ovo Udruženje još uvek ispunjeno «crvenim maglama».
Sada se slicno dogada i sa Udruženjem «OPSTANAK». Nemamo pare, nemamo sponzora, nemamo prostorije. A nismo crveni, nismo ni radikalno desno, ni radikalno levo. Mi smo Evropejci, mi smo i dušom i srcem za reformiste. Cak smo i za državu gradana, a ne nacija, ali ako se neko teško razboli moramo ga leciti. Takozvani «pobednici» iz cetiri rata stekli su pravo da se ponose svojom izmišljenom nacijom, a mi ne smemo da spasavamo naš narod i kada je teško bolestan.
Možda bi mogli da nam pomognete. Možda da ubedite nekog našeg bogataša iz dijaspore, ili neku fondaciju!

Srdacno Vas pozdravljam
Prof. dr Marko Mladenovic