«OPSTANAK»
UDRUŽENjE ZA BORBU PROTIV BELE KUGE
I ZA OBNOVU STANOVNIŠTVA

Održace SVECANU SEDNICU u svecanoj sali Pravnog fakulteta u Beogradu, dana 14. februara 2005. sa pocetkom u 13. casova.
Dnevni red:
1. Proglašenje Sv. Trifuna (14. februar) za DAN SRPSKOG OPSTANKA i za slavu Udruženja «Opstanak».
2. Obrazovanje Saveta Udruženja pod nazivom OKUP ZA OPSTANAK i potpisivanje Deklaracije o udruživanju organizacija sa «Opstankom».
3. Poziv Skupštini Srbije da stavi na dnevni red zasedanja Nacrt zakona o obnavaljanju stanovništva i o zaštiti dece.
4. Apel humanim ljudima i uglednim firmama da pruže pomoc Udruženju «Opstanak».
U ime Udruženja predsednik
Prof. dr Marko Mladenovic

---

DAN OPSTANKA

1. DANAS U SEULU, U JUŽNOJ KOREJI, POCINjE SVETSKI KONGRES, ZA SPASAVANjE MONGOLSKOG NARODA OD NESTANKA, STVARA SE MEĐUNARODNI POKRET ZA OPSTANAK MONGOLA
TAMO JE I NAŠ PREDSTAVNIK

2. OVA SVECANA SEDNICA PREDSTAVLjA VIŠI STEPEN OSMIŠLjENE I ORGANIZOVANE BORBE ZA OPSTANAK SRPSKOG NARODA. TO JE TRECI SRPSKI USTANAK ZA OPSTANAK. OVOGA PUTA USTANAK NIJE PROTIV DRUGIH, VEC PROTIV SEBE, PROTIV RAVNODUŠNOSTI, APATIJE, ZABLUDA, POGREŠNIH VOĐA I POGREŠNIH TEORIJA.

3. VRAG JE ODNEO ŠALU. STANjE JE DRAMATICNO I APOKALIPTICNO.

4. NECEMO DOZVOLITI DA SE KROZ 15-20 GODINA ODRŽAVA SVETSKI KONGRES O SPASAVANjU SRBA

5. KAO I MONGOLI, IMALI SMO ŠANSU DA BUDEMO BROJCANO VELIKI NAROD. 27 MILIONA, 6 MILIONA. DUŠANOVO CARSTVO, ALI SMO IMALI I KOSOVO.

6. ISTORIJA, POLITIKA I MENTALITET . NAPRE, ISTORIJA.

7. «SLOVENSKI NARODOPIS» IZ 1844 ŠAFARIKA, 5,350.000 SRBA, 19OO – 9,200.000, PRE 1. SVETSKOG RATA 11 MILIONA,

8. SRBI NAROD MATICA – FROJDOV TOTEM I TABU – 19. VEK JE VEK UNIJACENjA SRBA

9. DVADESETI VEK – VEK SOCIJALNIH I SEKSUALNIH REVOLUCIJA I SVETSKIH RATOVA. NAJMANjE 100 MILIONA LjUDI UBIJENO JE SAMO U DVA SVETSKA RATA. SLOBODA LjUBAVI, UKINUT BRAK, ALEKSANDRA KOLONTAJ, EMANCIPACIJA ŽENE

10. U SRBIJI: RATOVI, GENOCID, AUTOGENOCID, DEOBE, SEOBE, MAZOHIZAM I HAZARSKI SINDROM

11. GUBICI: 4 MILONA MRTVIH, 4 MILIONA U RASEJANjU, TRI SRBIJE UBIJENE ZA POLA VEKA U AKUŠERSKIM KLINIKAMA

12. DAKLE, PORED GENOCIDA, AUTOGENOCID, SUICIDNI SINDROM: NIKOLA PAŠIC O GAVRILU PRINCIPU, BOLjE RAT NEGO PAKT, BOLjE GROB NEGO ROB. KUCA NASRED PUTA.

13. CRVENA KUGA: PARTIZANI I CETNICI, SRBIJANCI I SRBI PREKO DRINE,

14. PROTIV BOGA, NACIJE, PRIVATNOG VLASNIŠTVA I PORODICE. NASTRADALI BURŽUJI I SELjACI. PRVI SU POBIJENI, DRUGI PROTERANI SA ZEMLjE. ZEMLjA BEZ SELjAKA JE KUCA BEZ TEMELjA.

15. 70-TE I 80-TE SU GODINE RELATIVNOG BLAGOSTANjA, SEKSUALNE REVOLUCIJE, EMANCIPACIJE ŽENE, ABORTUSA, KRIZE BRAKA I PORODICE, DRUŠTVENE PATOLOGIJE

16. POTOM JE DOŠAO GRAĐANSKI RAT, DOŠLO JE DO ODLEPLjENOSTI SVIH NARODA U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI. CETIRI IZGUBLjENA RATA, KOSOVO, SATANIZACIJA. PRED ISTORIJOM UVEK JE ODGOVORAN ONAJ KO JE IZGUBIO RAT. BILO JA CAK MNOGO VIŠE RUŽNOG U SRBIJI NEGO SAMO IZGUBLjENI RATOVI.

17. SRBI SU PROGLAŠENI ZA DEŽURNOG KRIVCA, DVA ARŠINA

18. APOKALIPSA, GLAD, BEDA, IZBEGLICE, PROGNANI, POBEGLI IZ ZEMLjE...

19. POSLEDNjI POPIS STANOVNIŠTVA: KATASTROFA

20. POSLE 5. OKTOBRA, SPORNA PITANjA: GLOBALIZAM I BOLjŠEVIZAM, GRAĐANIN ILI NAROD

21. BIOLOŠKA ILI DRUŠTVENA PODELA ULOGA IZMEĐU MUŠKARCA I ŽENE

22. EMANCIPACIJA ŽENE I ISTORIJSKI CIKLUSI
DA LI ŽENA MOŽE DA DOŽIVI EMANCIPACIJU SAMO KAO MAJKA?

23. SOCIJALNE, SEKSUALNE REVOLUCIJE 20. VEKA I BIOLOŠKA REVOLUCIJA 21. VEKA

24. DEMOGRAFSKA SLIKA: SELO-GRAD, MLADI-STARI, NATALITET, BRAK I PORODICA, NEZAPOSLENOST, GLAD I BEDA

25. ZA 25 GODINA – NACIONALNA MANjINA, ZA 50 GODINA SAMO ENKLAVE, ZA 100 GODINA – NI GROBOVI

26. NOJEVA BARKA SA STOTINU RUPA, MLADI ISKACU, BOGATI LETE AVIONOM NA DEVICANSKA OSTRVA I NA KIPAR, OSTAJU STARI I DECA

27. SVECANO PROGLAŠAVAM TRECI SRPSKI USTANAK ZA OPSTANAK, PROGLAŠAVAM 14 FEBRUAR ZA DAN OPSTANKA SRPSKOG NARODA

28. PROGLAŠAVAM 14. FEBRUAR, DAN SVETOG TRIFUNA, VINOGRADARA I MUCENIKA, I DAN ZALjUBLjENIH, ZA PRAZNIK UDRUŽENjA «OPSTANAK»

ZAŠTO TREBA OSNOVATI SAVET
«OKUP ZA OPSTANAK»

1. UDRUŽENjE «OPSTANAK» PREDVIĐA I PREDLAŽE DVA UPOREDNA TOKA:
A) DRŽAVNI, VLADINI ORGANI I
B) NADSTRANACKI, NEVLADINI ORGANI

2. NA DRŽAVNOM NIVOU POTREBNA SU TRI ORGANA:
A) MINISTARSTVO ZA PORODICU
B) DRŽAVNI SAVET ZA OBNAVLjANjE STANOVNIŠTVA NA CELU SA PREDSEDNIKOM SRBIJE, KAO OCEM NACIJE
C) SVESRPSKI SABOR (ILI VELIKA SKUPŠTINA) MATICE I DIJASPORE KOJA TREBA DA DAJE GLOBALNE SMERNICE I DA PRIKUPLjA SREDSTVA U MATICI I DIJASPORI ZA PODSTICAJ NATALITETA

3. NA NEDRŽAVNOM, NESTRANACKOM I NA NEVLADINOM NIVOU TREBA OKUPITI SVE HUMANITARNE ORGANI?ACIJE I UDRUŽENjA. SVE UGLEDNE LICNOSTI IZ JAVNOG I KULTURNOG ŽIVOTA, PREDSEDNIKE NAJVAŽNIJIH NAUCNIH I KULTURNIH USTANOVA

4. OVDE SU PREDSTAVNICI NEKIH ORGANIZACIJA. AKO HOCETE, VI MOŽETE POTPISATI OVU IZJAVU O SARADNjI SA «OPSTANKOM».

5. OVO JE SAMO PREDLOG, SAMO POCETNI KORAK U OSNIVANjU SAVETA UDRUŽENjA POD NAZIVOM «OKUP ZA OPSTANAK»

6. OBRAZOVANjE SAVETA «OKUP ZA OPSTANAK» OBAVICE SE NA SVETIH CETRDESET MUCENIKA, NA MLADENCE, 22. MARTA 2005. GODINE.

7. MI IMAMO VEC PRIPREMLjENA PISMA UGLEDNIM LICNOSIMA, ALI SMO CEKALI DA POSTANEMO PUNOLETNI DA BI MOGLI DA POKRECEMO TAKVE AKCIJE

8. DAKLE, SLEDECI SUSRET BICE 22. MARTA

POZIV SKUPŠTINI SRBIJE DA SE RAĐAJU DECA

1. IMATE PRED SOBOM DVA DOKUMENTA:
- PREDLOZI ZA DOPUNU USTAVA
- NACRT ZAKONA O OBNAVALjANjU STANOVNIŠTVA I O ZAŠTITI DECE
- NEDOSTAJE SAMO ZAVRŠNA ANALIZA KOJU JE MINISTARSTVO ZA DIJASPORU STAVILO NA SVOJ SAJT

2. OBA PREDLOGA PREDATA SU SKUPŠTINI SRBIJE

3. NAROCITO JE AKTUELAN PREDLOG ZAKONA O OBNAVLjANjU STANOVNIŠTA

4. POZIVAMO SKUPŠTINU SRBIJE DA GA STAVI NA DNEVNI RED ZASEDANjA

5. POZIVAMO SVE VAS DA NASTAVITE DA PRIKUPLjATE POTPISE ZA DONOŠENjE ZAKONA

---

OBAVEŠTENjE ZA JAVNOST


Srbija je u velikoj biološkoj, moralnoj i duhovnoj krizi.
Za 50 godina doživecemo sudbinu Kosova i Metohije, za 100 godina sudbinu Hazara. Sa juga dolaze kolone drugih naroda, jer koriste naše slabosti i osvajaju opustelu zemlju, zemlju bez omladine, sa najstarijim narodom na planeti i uskoro, zemlju bez naroda, sa 3 Srbije ubijene legalnim abortusom, sa 4 miliona izginulih u ratovima, 4 miliona odbeglih iz zemlje i sa milion beskucnika iz Miloševicevih ratova.
Ovo je poslednji cas da se spase Nojeva barka koja tone. Umesto 27 miliona, prema proracunima, u Srbiji ima 6,2 miliona Srba!
Povodom toga, 14. fbruara 2005. godine održace se u Svecanoj sali na Pravnom fakultetu u Beogradu SVECANA SEDNICA Udruženja «OPSTANAK». Pocetak u 17 CASOVA sa sledecim dnevnim redom:
1. Proglašavanje 14. februara (Sveti Trifun i Dan zaljubljenih) kao DANA OPSTANKA SRPSKOG NARODA. To bi bila i SLAVA UDRUŽENjA «OPSTANAK», To treba da postane i državni praznik.
2. Usvajanje predloga da «OPSTANAK» preraste u SVENARODNI NEVLADIN, NESTRANACKI POKRET u matici i u rasejanju, sa osloncem na dva projekta: «DINAR ZA DECU» («CETVRTO DETE») i SRPSKA PORODICA – BELI ANĐEO»
3. Usvajanje Predloga da se obrazuje reprezentativno telo od najumnijih i najuglednijih gradana Srbije pod nazivom «OKUP ZA OPSTANAK». To bi bio SAVET MUDRACA.
4. Poklon svim ucesnicima Nacrta ZAKONA O OBNAVLjANjU STANOVNIŠTVA I O ZAŠTITI DECE» SA OBRAZLOŽENjEM PREDLOGA ZAKONA – radi razmatranja i stavljanja primedbi.
5. Raspisivanje konkursa za izbor NOVOG PREDSEDNIKA, ZAMENIKA PREDSEDNIKA I POTPREDSEDNIKA UDRUŽENjA I ZA CLANOVE UPRAVNOG ODBORA. Uslov za predsednika: da nije u rukovodstvu neke stranke, da je ugledan i castan covek, da je relativno mlad i da ima najmanje cetvoro dece. Pravo da konkurišu imaju i predstavnici drugih humanitarnih udruženja i organizacija. Može se uvesti i titula POCASNI PREDSEDNIK.
6. PROGLAS SVIM UDRUŽENjIMA I HUMANITARNIM ORGANIZACIJAMA koji se bave slicnim poslovima da se prikljuce Pokretu bilo u kakvom obliku (od spajanja do sporazuma o saradnji).
7. Odredivanje datuma IZBORNE SKUPŠTINE na kojoj ce biti izabrani predsednik i ostali organi Udruženja, Savet mudrih, kao i usvojeni dokumenti predloženi na Svecanoj senici 14. februara 2005.
8. Podela ucesnicima monografije prof. dr Marka Mladenovica «SRBIJA – SVECA KOJA DOGOREVA» uz simbolicnu nadoknadu.
Pozivamo politicare, naucne, kulturne, prosvetne, zdravstvene, socijalne i druge radnike, posebno patrijarha gospodina Pavla, da nas podrže i da nam se pridruže.
Upucujemo APEL svim javnim medijima, biznismenima, imucnim i uglednim gradanima. nevladinim i drugim organi?acijama, Srpskoj pravoslavnoj crkvi da SPONZORIŠU objavljivanje ovog POZIVA, kao i samog NACRTA ZAKONA O OBNAVLjANjU STANOVNIŠTVA.
Prof. dr Marko Mladenovic

---

DRUGA PORUKA SRPSKOM NARODU

NEKI NARODI NA BALKANU, KAO I U EVROPI, BIOLOŠKI SU UGROŽENI ZBOG NAGLOG PADA NATALITETA, S JEDNE, I NAGLOG STARENjA STANOVNIŠTVA, S DRUGE STRANE.
SRPSKI NAROD SPADA U NAJUGROŽENIJE I NAJOSTARELIJE NARODE NA PLANETI.
U POSLEDNjOJ DECENIJI 20. VEKA ON JE UŠAO I U KRUG NAJSIROMAŠNIJIH NARODA U EVROPI.
POSLEDNjI POPIS STANOVNIŠTVA IZ 2002. GODINE DAO JE PORAZNE REZULTATE.
UDRUŽENjE «OPSTANAK» ZA BORBU PROTIV «BELE KUGE» I ZA OBNAVLjANjE STANOVNIŠTVA, POZIVA:

- SVE GRAĐANE DA SE UCLANE U UDRUŽENjE U SRBIJI I U SRPSKOJ DIJASPORI, DA OSNIVAJU ODBORE I DA SE POVEZUJU SA UDRUŽENjEM U BEOGRADU;
- SVE HUMANITARNE ORGANIZACIJE SA SLICNIM ZADACIMA DA SE PRIKLjUCE UDRUŽENjU «OPSTANAK» I DA SE OD MNOGOBROJNIH MALIH ORGANIZACIJA STVORI MREŽA NESTRANACKOG, NEVLADINOG UDRUŽENjA, SPONTANI SVENARODNI POKRET U CILjU SPRECAVANjA UBRZANOG OPADANjA STANOVNIŠTVA U MATICI I ODROĐAVANjA SRBA KOJI ŽIVE U RASEJANjU;
- SVE STRANACKE LIDERE, SVE POLITICARE, FUNKCIONERE, IMUCNE GRAĐANE I BIZNISMENE DA DAJU SVOJU PODRŠKU I SVOJ MORALNI I MATERIJALNI DOPRINOS;
- SVE MLADE LjUDE DA NAM SE PRIDRUŽE I DA LICNIM PRIMEROM DOPRINESU OBNAVLjANjU STANOVNIŠTVA U MATICI, A ONE MLADE LjUDE KOJI SU NAPUSTILI ZEMLjU DA SE VRATE U MATICU
- SVE IMUCNE HUMANE GRAĐANE, KOJI TO MOGU BEZ TEŠKOCA, DA OBEZBEDE UDRUŽENjU «OPSTANAK» USLOVE ZA RAD, DA SPONZORIŠU TRI STRUCNA LICA, DA OBEZBEDE ILI PLACAJU ZAKUP DVE DO TRI PROSTORIJE ZA RAD, DA POMOGNU U KUPOVINI OPREME, NAMEŠTAJA, SREDTAVA ZA RAD, POTROŠNIH SREDSTAVA, ITD. SVE OVE TROŠKOVE SADA SNOSI SAM PREDSEDNIK UDRUŽENjA OD SVOJE PENZIJE I OD SKROMNE UŠTEĐEVINE.
- SVE JAVNE MEDIJE, SVE KULTURNE, NASTAVNE I OBRAZOVNE, SVE NAUCNE USTANOVE DA SE UKLjUCE U POKRET ZA «OPSTANAK» I U «POKRET CETVRTO DETE»;
- SVE SRBE IZ DIJASPORE DA SE UKLjUCE U OVAJ PROGRAM, A NAROCITO U OSTVARENjE PROJEKTA «SRPSKA POEODICA – BELI ANĐEO» CIJI JE CILj DUHOVNO UJEDINjENjE SVIH SRBA I POMOC DIJASPORE MATICI DA NE DOĐE DO GAŠENjA SRBA NA BALKANU I NA PLANETI.
- SVE LOBISTE KOJI JAVNO ILI TAJNO OMETAJU RAD UDRUŽENjA, IZ RAZLICITIH RAZLOGA I POBUDA, DA SE UZDRŽE OD OVAKVIH POSTUPAKA, JER CE BITI OBZNANjENA NjIHOVA IMENA I NjIHOVE NAMERE.;
- SRPSKU PRAVOSLAVNU CRKVU DA SE U MATICI I DIJASPORI STAVI NA CELO POKRETA «CETVRTO DETE» I «SRPSKA PORODICA - BELI ANĐEO» I DA POMOGNE SRBE DA SE «SLOŽE, MNOŽE I OBOŽE», JER JE CRKVA VELIKI DUŽNIK SRPSKOM NARODU;
- CELOKUPNO JAVNO MNENjE OBAVEŠTAVA SE DA UDRUŽENjE «OPSTANAK» NIJE NACIONALISTICKA, NI ŠOVINISTICKA ORGANIZACIJA. SVI CLANOVI SU «EVROPEJCI» I KOSMOPOLITE, ALI I PATRIOTE KOJI ŽELE DA SPRECE SAMOUBISTVO SRPSKOG MARODA ZBOG NESPOSOBNOSTI NjEGOVIH LIDERA I ZBOG ZLE NAMERE ANTISRPSKOG LOBIJA. .
GRAĐANI, NE BUDITE RAVNODUŠNI I MALODUŠNI, SPRECITE DA SRBIJA BUDE «SVECA KOJA DOGOREVA». AKO SE NE PREDUZMU MERE KOJE JE UDRUŽENjE PREDLOŽILO, ZA 25 GODINA SRBI CE U SVOJOJ DRŽAVI POSTATI NACIONALNA MANjINA, ZA 50 GODINA SAMO ENKLAVE, KAO DANAS NA KOSOVU, A ZA 100 GODINA NECE POSTOJATI NI SRPSKI GROBOVI.
NE DOZVOLIMO DA OVO BUDE POSLENjI ODLAZAK SRPSKOG NARODA IZ ISTORIJE.
GRAĐANI, SRBI, DIŽITE SE NA OPSTANAK!
VIŠE PODATAKA SAZNACETE POSEBNO IZ KNjIGE PROF. DR MARKA MLADENOVICA «SRBIJA - SVECA KOJA DOGOREVA», KAO I IZ BROŠURE «PREDLOZI» UPUCENI SKUPŠTINI, PREDSEDNIKU SRBIJE, VLADI, PRAVOSLAVNOJ CRKVI I SRPSKOJ DIJASPORI.
U IME UDRUŽENjA «OPSTANAK»
PREDSEDNIK

Prof. dr Marko Mladenovic
Udruženje „OPSTANAK”
za borbu protiv „bele kuge”
Beograd, Krušedolska 11, tel.fax: 437-892
E-mail: profmm@ptt.yu
Web site: www.opstanak.org.yu

P.S.
Broj deviznog racuna Udruženja »Opstanak«: Komercijalna banka AD Beograd: 5443-17482084,
Broj tekuceg racuna je: Komercijalna banka AD Beograd, 205-52224-71
Broj deviznog racuna prof. Mladenovica: Komercijalna banka AD, Beograd, broj štedne knjižice 70-816-12-45-80346-5. Žiro racun banke: 40811-620-8-175.
Broj tekuceg racuna prof. Mladenovica: Komercijalna banka AD Beograd 205-1001545907359-54.

---

MINISTARSTVU ZA DIJASPORU SRBIJE

BEOGRAD

Molim Ministarstvo da sponzoriše moju knjigu «SRBIJA – SVECA KOJA DOGOREVA».

Dajem nekoliko neophodnih podataka:
To je drugo izdanje koje ce se pojaviti u dva toma.
Cena pripreme i štampanja svakog toma (za hiljadu primeraka) iznosi:
- priorema – 25. 000 dinara,
- štampanje - 60.000 dinara.
Dakle, za jedan tom od 1.000 primeraka ukupna cena je 85. 000.
Za dva toma, ukupna cena je 170.000. dinara.
Izdavac je «SFAIROS» Beograd, a štampar »BAREX» Beograd.
Prvi tom izlazi iz štampe do 29. januara 2005. godine kada se održava Godišnja skupština Udruženja «OPSTANAK».
Drugi tom izlazi iz štampe do 26. februara 2005. godine, tj do EVROPSKOG KONGRESA SRBA U PARIZU, na kome cu ja imati jedno od uvodnh izlaganja i gde ce se izvršiti promocija i ove knjige i knjige koju je priredio ZORAN MILINKOVIC, predsednik PATRIOTSKE STRANKE DIJASPORE. I u ovoj drugoj knjizi ja sam glavni autor i predsednik Ekspertskog tima.
Uplatu treba izvršiti na moj, ili na tekuci racun Udruženja:
KOMERCIJALNA BANKA A.D., Svetoga Save 14, žiro racun Banke: 908-20501-70, MLADENOVIC MARKO, broj tekuceg racuna: 205-1001545907359-54
Devizni racun Udruženja: Komercijalna banka AD Beograd, 5443-17482084
Cekovni racun Udruženja: Komercijalna banka AD Beograd, 205-52224-71
Ako prihvatate da ucestvujete u sponzorstvu, u knjizi ce se nalaziti zahvalnica.
Isto tako, imate pravo na otkup onog dela knjiga koliko iznosi Vaš udeo.
Pretplatna cena jednog toma knjige je 300 dinara, ukupno 600 dinara za oba toma.
Konacnu cenu naknadno ce odrediti izdavac u sporazumu sa autorom.

Sa izrazima poštovanja

Prof. dr Marko Mladenovic

---

Prof. dr Marko Mladenovic
Udruženje „OPSTANAK”
za borbu protiv „bele kuge”
Beograd, Krušedolska 11, tel.fax: 437-892
E-mail: profmm@ptt.yu
Web site: www.opstanak.org.yu

9. februar 2005.

PROF. DR. MIRKU VASILjEVICU,
DEKANU PRAVNOG FAKULTETA
BEOGRAD

Poštovani profesore Vasiljevicu,
Dragi kolega.
Obracam Vam se ovim putem pošto ste mi obecali da cete mi pomoci da Udruženje «OPSTANAK» konacno dode do sredstava za rad.
Više od dve godine izdržavam ovo Udruženje iz licnih sredstava. Utrošio sam mnogo novca od penzije i skromnie preostale devizne uštedevine.
Duboko sam uveren da ce ovo Udruženje vrlo brzo prerasti u veliki, nestranacki narodni pokret za spasavanje Srbije od nestanka kao države i od nestanka srpskog naroda.
Udruženju su potrebne poslovne prostorije, oprema, sredstva za rad i tri placena službenika. Potreban nam je i pomocni službenik, kao vozac i kao kurir, i neka skromna kola za obilazak Srbije.
Da ne bi ispali neskromni, isticem da je ovo maksimalni zahtev
14, fbruara 2005. godine održana je, zahvaljujuci Vašoj dozvoli, SVECANA SEDNICA Udruženja na Pravnom fakultetu u Beogradu. Na njoj je bilo više tacaka:
1. Proglašavanje 14. februara (Sveti Trifun i Dan zaljubljenih) kao DANA OPSTANKA SRPSKOG NARODA. To bi bila i SLAVA UDRUŽENjA «OPSTANAK», To treba da bude i državni praznik.
2. Usvajanje predloga da «OPSTANAK» preraste u SVENARODNI NEVLADIN, NESTRANACKI POKRET u matici i u rasejanju, na osnovu dva projekta: «DINAR ZA DECU» («CETVRTO DETE») i SRPSKA PORODICA – BELI ANĐEO»
3. Predlog za obrazovanje reprezentativnog tela od najuglednijih gradana Srbije pod nazivom «OKUP ZA OPSTANAK». To bi bio SAVET MUDRACA.
4. Podela svim ucesnicima «NACRTA ZAKONA O OBNAVLjANjU STANOVNIŠTVA I O ZAŠTITI DECE» , kao i PISMENOG OBRAZLOŽENjA PREDLOGA ZAKONA –radi razmatranje i stavljanja primedbi.
5. PROGLAS SVIM UDRUŽENjIMA I HUMANITARNIM ORGANIZACIJAMA koji se bave slicnim poslovima da se prikljuce
Pokretu bilo u kakvom obliku (od spajanja do sporazuma o saradnji).
6. Odredivanje datuma IZBORNE SKUPŠTINE na kojoj ce biti izabrani predsednik i ostali organi Udruženja, Savet mudrih, kao i usvojili dokumenti predloženi na Svecanoj senici 14. februara 2005.
7. Podela ucesnicima monografije prof. dr Marka Mladenovica «SRBIJA – SVECA KOJA DOGOREVA» uz simbolicnu nadoknadu.
Ovoj sednici prisustvovali su prof. dr Vojislav Vukcevic, ministar za dijasporu Vlade Srbije i prof. dr Dragan Milin, koji je predstavljao Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve i srpskog patrijarha gospodina Pavla, kao i mnogi drugi ugledni gosti.
Pozvali smo politicare, naucne, kulturne, prosvetne, zdravstvene, socijalne i druge radnike, posebno predstavnike Srpske pravoslavne crkve na celu sa patrijarhom gospodinom Pavlom, da nam se pridruže.
Nije svejedno da li cemo za 50 godina doživeti sudbinu Kosova i Metohije, a za 100 godina sudbinu Hazara, Maja, Inka. Sa juga dolaze kolone drugih naroda, jer koriste naše slabosti i osvajaju opustelu zemlju, zemlju bez omladine, sa najstarijim narodom na planeti i uskoro, zemlju bez naroda, sa 3 Srbije ubijene legalnim abortusom, sa 4 miliona izginulih u ratovima i 4 miliona odbeglih iz zemlje.
Ovo je poslednji cas da se spase Nojeva barka koja tone. Umesto 27 miliona, prema proracunima, u Srbiji ima 6,2 miliona Srba!
Zato Vas molim, kolega Vasiljevicu, da nam pomognete i da se upišete u listu prvoboraca za opstanak srpskog naroda.
Udruženje je i inace odlucilo da dodeli Pravnom fakultetu najviše priznanje za zasluge, jer je «Opstanak» osnovan na Fakultetu i najvažnije njegove aktivnosti vezane su za ovu kucu.
Izašlo iz štampe drugo izdanje moje knjige «SRBIJA – SVECA KOJA DOGOREVA» (prvi tom), pa cu biti slobodan da Vama i Fakultetu poklonim izvestan broj primeraka.
Ovo je veoma plemeniti poduhvat, gotovo bez primera u našem sadašnjem vremenu.
Još jednom Vas molim da pomognete i meni i Udruženju. Gotovo da više nemam dovoljno para i za skromni život penzionera. Sve akcije sam sam finansirao. Cak i svoje knjige.
Srdacno Vas pozdravlja i izražava simpatije i zahvalnost.

Prof. dr Marko Mladenovic

Broj deviznog racuna Udruženja »Opstanak«: Komercijalna banka AD Beograd: 5443-17482084,
Broj tekuceg racuna je: Komercijalna banka AD Beograd, 205-52224-71
Broj deviznog racuna prof. MladenoviCa: Komercijalna banka AD, Beograd, broj štedne knjižice 70-816-12-45-80346-5. Žiro racun banke: 40811-620-8-175.
Broj tekuceg racuna prof. Mladenovica: Komercijalna banka AD Beograd 205-1001545907359-54.

---

ILI
POSLEDNjI ODLAZAK SRPSKOG NARODA
ILI
USTANAK (OKUP) ZA OPSTANAK
(PORUKA SRBIMA U MATICI I RASEJANjU)

Srbija je danas kao Nojeva barka, probušena na stotinu mesta, koja pluta po mrtvom moru. Svi smo se upregli da zapušimo rupe da bi barka isplovila u obecanu zemlju. Dugo smo se pre toga vrteli u krug, jer su nam jedra bila izbušena i nismo znali kuda plovimo. Kasnije smo poceli da tonemo.
Mladi iskacu i beže u «beli svet», bogataši beže avionima na Kipar ili na Devicanska ostrva, ostaju samo stari i nemocni , ali i oni kupuju kartu samo u jednom pravcu, bez povratka, za «Nebesku» Srbiju.
Mnogi naucnici tvrde da su u HH veku Srbi promašili gotovo sve istirijske kapije . I kada su pobedivali u ratu, bili su gubitnici u miru. Kada su izgubili cetiri rata, proglasili su se pobednicima nad najmocnijim silama na planeti. Pošto su besmrtni , skakali su kao majmuni po mostovima i trgovima pozivajuci mocnike da im pošalju tomahavke i atomske bombe.
Na žalost, Srbi su narod koji ubrzano nestaje.
Umesto 27.000 miliona, prema proracunu demografa, ima nas sada samo oko šest miliona u matici. U 20. veku 4 miliona je ubijeno i 4 miliona raseljeno po celom svetu. I još tri Srbije ubijene su u akušerskim klinikama. Uništena nam je ekonomija, na ivici smo bede i siromaštva, sela su nam ispražnjena, dece sve manje imamo, brak i porodica su u dubokoj krizi.
Postali smo jedan od najstarijih naroda na planeti (u prvih deset). Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, od 161 opštine (bez Kosova), u 131 opštini stanovništvo se nalazi u dubokoj (prosek preko 41 godine) i u najdubljoj starosti (prosek preko 51. godine). Albanci sa Kosova u proseku su mladi od 30 godina.Ima srpskih sela gde više nema nikoga, ili samo sa jednim ili dva stanovnika Od 1950. godine do danas naselja u Srbiji do 500 stanovnika smanjila su se za 90%, do 1000 stanovnika za 80%, a do 5000 – za 63%. To pokazuje da su naša sela gotovo nestala.
Dok mi biološki umiremo, neki naši susedi su se u XX veku uvecali za 700% (Albanci).
Jedna petina kosovskih Albanaca, rada više od polovine sve dece u Republici Srbiji. Ako KOSMET ostane u sastavu Srbije, sva srpska deca su vec danas nacionalna manjina. Do poslednjeg popisa iz 1991. godine, na jedan bracni par Albanaca dolazilo je 6. dece, a Srba – manje od jednog deteta.
Treba izracunati koliko je to potomaka od jednog bracnog para Albanaca ako se ima u vidu da oni rano stupaju u brak. Može ih biti i stotinu. U srpskim selima, obrnuto, ima samo staraca i baba, koji su, dok sede na kucnom pragu, zagledani u neku daleku Australiju i mole se Bogu da im se sin vrati, jer nema ko da ih sahrani.
U nekim srpskim selima nije rodena nijedna beba za poslednjih dvadeset godina. U seoskim školama nema više daka. Skupljaju ih iz više sela u sabirni centar, njih tek nekoliko.
Ako se ovako nastavi, za 25 godina, i bez Kosova i Metohije, bicemo nacionalna manjina u Srbiji, za 50 godina – samo enklave, kao danas na Kosovu, a za 100 godina nestacemo sasvim kao narod, nece biti ni naših grobova.
Svake godine u Srbiji (bez Kosova) umire jedan grad od 30.000 stanovnika, a na Kosovu se rada grad od 35.000 stanovnika. Uskoro ce umirati i mnogo više, što pokazuju demografski podaci u opštinama (skoro 50% više je umrlih nego rodenih). To je vec katastrofa!
Srpski narod ima velike duhovne potencijale kojima je uticao i na svetsku istoriju i na svetsku kulturu, nauku, na književnost, na umetnost i na sport. Takav narod ne zaslužuje da u 21. veku umre naprasno zbog nedostatka mudrosti i znanja njegovih lidera. Moramo ga spasavati od kolektivnog samoubistva i sacuvati ga za buducnost.
Srbija prolazi kroz najteže trenutke u svojoj istoriji. Nije rec samo o tome da se srpski narod ubrzano topi kao «sveca koja dogoreva», vec je rec i o ogromnim teškocama onih koji su još u životu. U Srbiji ima 800.000 invalida, ukupno 1.200.000 lica sa smetnjama, najmanje 400.000 sterilnih. Svi oni traže pomoc. A koliko je samo na ivici ludila, neki sa „vijetnamskim sindromom”, neki sa raspuklom dušom, pa se na ulici glasno svadaju sa svojim „blizancem” u sebi? Uskoro ce mnogi nesrecnici stajati u redu za bolnicu „dr Laza Lazarevic”?
Od 1999. g. i smrtnost je u Srbiji tri puta veca! I mladi umiru preko mere i preko reda. A šta je tek sa socijanom bedom, sa ljudima bez posla, izbeglicama i prognanim, sa ubogima, gladnima, poniženim i uvredenim, sa ljudima-kontejnerima? I iseljavanje je dobilo velike razmere. Od 1999. godine do danas iselilo se samo iz Južne Srbije (ne sa Kosova) oko 45. 000 Srba.
Nad Srbima je vekovima vršen genocid, ali su se medusobno i oni sami ubijali. Mnogi su oboleli od mitomanije, od besmrtnosti, od Nebeske Srbije, od mazohizma i Ha?arskog sindroma, autogenocida. Koji još narod slavi svoje poraze?
Nisu samo ratovi razorili bice srpskog naroda. U 20. veku to su bile socijalna i seksualna revolucija. Komunisti su vec u prvom naletu pobili stotinu hiljada „narodnih neprijatelja”, proterali su sa sela milione srpskih domacina, sabili ih u kolhoze, tj. u seljacke radne zadruge i u gradske proletere.
U patrijarhalno društvo uneli su klicu sovjetskog ucenja protiv Boga, protiv nacije, protiv porodice i protiv privatne svojine (a to su cetiri glavna stuba ljudske civilizacuje), ali i klicu o seksualnoj revoluciji, o slobodi ljubavi po receptu Aleksandre Kolontaj (menjati muškarce kao maramice), o oslobodenju žene iz ropstva muškaraca, itd.
Zbog toga se reka izlila iz svog korita, sela su opustela, gradovi prenatrpani, brak je razbijen, porodica rasturena, masovni razvodi, samci, vanbracne zajednice, vanbracna i napuštena deca.
U poslednjoj deceniji 20. veka došli su glad i beda, opšte osiromašenje. Nestala je srednja klasa. Najumniji deo naroda napušta zemlju jer ovde nema nikakve šanse da preživi. Ostajemo bez omladine i inteligencije. 84% nezadovoljnih pakuje kofere. Gotovo nijedan iz „trusta mozgova” ne želi da ostane. Samo iz «Pupina» otišlo je za 50 godina 800 naucnika. 24 milijarde dolara utrošila je ova zemlja na školovanje strucnjaka. To je poklon siromašne Srbije bogatom Zapadu.
Od velikog, postali smo patuljasti narod. Uskoro ce nas preteci i Albanci, ako vec nisu. Od 1.900. godine Srbi su se smanjili za oko 25%, a Albanci uvecali za 700%. Samo u Prvom sv. ratu uništano je 58% muškog stanovništva. Boljševicka i antisrpska strategija Josipa Broza dovršila je ono što ratovi nisu uspeli da unište.
U sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka dobili smo „šarenu lažu”, pristojan standard, bracne i seksualne slobode i jurnjavu za lakim životom i uživanjima. Trudnice su tražile pobacaj zbog letovanja na Havajima (posle su se uzaludno lecile po klinikama od steriliteta). Postali smo barjaktari svih feministickih pokreta, slobodnih abortusa i gej parada. Tada smo ostali i bez dece, ne samo bez seljaka. Mnoga deca ostala su bez roditelja. Mnogi roditelji su se kasno setili da treba da stvore makar jedno dete, kao kucnu ikebanu. Zato smo postali i sterilan narod. Neki stupaju u brak tek kad treba da odu u penziju.
Ovaj udobni život stekli smo, pored ostalog, i zaduživenjem bez mere Josipa Broza, cije ce dugove otplacivati više generacija.
Slobodan Miloševic je uspeo za samo jednu deceniju da razori i ono malo što je nekako skrpljeno. Koliko je samo pobijenog, raseljenog, proteranog naroda, koliko zlocina, koliko ljudskih patnji i ocaja! On je, naravno, imao saucesnike i u liderima drugih naroda, ali je za „srpsku tragediju” on najveci krivac. Vece zlocine je izvršio prema svom nego prema drugim narodima.
Nekada je na tri zaposlena dolazio jedan penzioner. Danas na jednog zaposlenog dolazi 1,3 penzionera, uskoro cela 2, a kroz dvadeset godina – 3. Ova poslednja slika je nemoguca. To je prica o nestanku jednog naroda.
Mladi ljudi postaju „nacionalna manjina”, a uskoro ce biti samo «enklave» u moru izboranog, celavog i pogurenog srpskog naroda sa štapovima i štakama, kao što ce i sav srpski narod predstavljati enklave u moru turbana i keceta.
Neki globalisti kao da se stide što u Srbiji živi i srpski narod? Globalizam nije negacija patriotizma. Kao što se manjine ponose svojim nacionalnim identitetom, valjda to isto pravo ima i srpski narod
Neverovatno je koliko naši lideri ne shvataju da ubrzano nestajemo kao narod.
Kada umre matica, umrece i dijaspora. Svi cemo se skupljati u „sabirnom centru” Nebeske Srbije. Mi nismo kao Jevreji da se vratimo posle 2.000 godina. Naš put je put bez povratka.
Mi smo poslednja generacija koja može nešto uciniti da Srbi prežive sopstveno samoubistvo. Posle nas – Potop!
Svi politicari moraju da se uozbilje i opamete. Ovo je biblijski trenutak. Dvadeseti vek bio je vek seksualnih i socijalnih revolucija. Uslov za opstanak Srba u 21. veku je BIOLOŠKA REVOLUCIJA.
Treba uciniti veliki iskorak u buducnost ovog naroda! Ne treba podleci strahu od napada ekstremnih feministkinja. Prividno uspešne, one na kraju ostanu same i ogorcene. I uzaludno se lece po londonskim klinikama od neplodnosti.
Imamo mogucnosti da u borbi za opstanak okupimo sve istinske demokrate i patriote. Ako propustimo ovaj poslednji voz, to ce biti put bez povratka. Mi smo i onako zadnji vagon u vozu (M. Mladenovic „Otkaceni zadnji vagon”, Beograd, 2002, str. 380). Otkacice nas sa evropske i svetske kompozicije i ucicemo u tunel ciji je izlaz zazidan.
Nikakvi polovicni poduhvati nas nece spasti. Ni polovicne mere bivših ministara i sadašnjih mnogobrojnih humanitaraca, koji pokušavaju da gase požar cašom vode. A zapravo, oni stvaraju lažnu sliku o «happy family». Sitnim krpljenjem Nojeve barke ništa se ne može postici. Bez hitnih radikalnih mera, nema nade na uspeh, sve drugo je pružanje pomoci samrtniku molitvama o izlecenju. Ako odmah ne izvršimo pritisak na sve institucije društva i na sve gradane, na maticu i na dijasporu, nema nam spasa kao narodu.
Ne treba da nas zavaravaju neupuceni i zlonamerni ljudi da su ovo preterivanja, da se deca ipak radaju, da se radaju i trojke, kojima gradonacelnica odnese prigodni poklon. Ponovice nam se Kosovo! Da li znate šta se danas dogada sa jugom Centralne Srbije. Srbi odlaze tiho, ali za uvek! Albanci sa Kodova i iz Južne Srbije nezadrživo prodiru u pustu srpsku zemlju. Za pola veka docice do Beograda!
Mi smo Evropljani i gradani sveta, ali imamo pravo da lecimo narod koji je ozbiljno oboleo. Drugi, pogotovu na Balkanu, tzv. „pobednici” iz cetiri rata, stekli su diplomu da se pred svetskom zajednicom busaju u prsa svojim lokalnim patriotizmom. Samo su Srbi prinudeni da ga se stide i u svojoj zemlji.
Moramo se leciti od inata, od nesloge, od deoba i seoba, od mazohizma, od Hazarskog sindroma, od samoubilackog poriva. Sve smo cinili da sami sebi dodemo glave. Drugi su to koristili pa su nas skracivali za glavu.
Srbi moraju da povrate kolektivni duh, veru u sebe i svog Boga, da se više ne tope kao kocka šecera u malo vode, da povrate svoje zagubljene ideale, svoje svece i ikone, cak i stare slovenske bogove. Srbi moraju da se „slože, množe i obože”. Potreban nam je kult duhovne velicine (kao kod Jevreja), treba nam snage da bi opstali. Postali smo ravnodušni, razocarani, sumnjicavi, svejedno nam je da li ce ovde živeti Kinezi ili Englezi, Albanci ili Bošnjaci, da li cemo ici radikalno desno ili radikalno levo.
Svi žmure pred naglim i drasticnim padom nataliteta, pred masovnim iseljavanjem mladih i pred demografskom agresijom naroda koji nadiru sa juga i jugozapada. Obilaze ovo pitnje kao da je to vrelo gvožde koje ne smeju rukom da dotaknu.
Objektivno, mnogi lideri u Zajednici Srbija i Crna Gora rade protiv interesa svojih naroda. To je taj samoubilacki sindrom. Dok se cela Evropa i ceo svet cepaju od smeha, mi se cepamo i uzduž i popreko. Ako «izbore» nezavisnost Crnogorci ce se mnogo brže od Srba utopiti u moru drugih naroda, Da smo bili složniji, sacuvali bi Jugoslaviju, spasili bi i Kosovo.
Treba spreciti istorijski sunovrat naroda koji nije zaslužio da ode na smetilište istorije zbog kratkovidosti nekih njegovih lidera. Zaludne su utehe da je srpski narod sagradio kucu nasred puta, da su ovde prolazile sve transferzale, i crvene, i crne, i žute, i zelene, da je bio žrtva vecitog genocida.
Premda je to delom istina, to je samo jedna strana medalje. Druga strana je mnogo bliža istini: u njegovom genetskom kodu izgleda da je tokom mucne, tegobne istorije došlo do stvaranja mazohistickog, samoubilackog, hazarskog sindroma. Vrlo cesto on se sam podmetao i kada je morao i kada nije morao. Gavrilo Princip nije pucao u princa Ferdinanda, vec u Srbiju – rekao je Nikola Pašic. «Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob». Bilans iz dva rata: 4 miliona mrtvih. A svi drugi narodi pognuli su glavu pred Hitlerom i pred silom.
Poslednji je cas da mislimo na buducnost i da se ucimo od «slavne» prošlosti.
Odlucnom preraspodelom nacionalnog dohotka moguce je gotovo bezbolno obezbediti ogromna sredstva za stvaranje i podizanje potomstva ove zemlje. Velike rezerve leže i u dijaspori.
To je kljucno pitanje za opstanak. Ovi predlozi nikako nisu izraz uskog nacionalizma, jer imaju mnogo šire i humanije poruke. I narodu je potrebno lecenje, ako oboli.
Ovo je i poziv tvorcima novog Ustava da spasu srpski narod od kolektivnog samoubistva. Na politicarima i liderima ove zemlje leži ogromna odgovornost.
Pre konacnog zatiranja naroda, zatiru se njegovi spomenici, ruše i pale, kao danas na Kosovu, ili pretvaraju u džamije.
PREDSEDNIK SRBIJE, zajedno sa PREDSEDNIKOM VLADE, mora da bude zaštitni znak jednog svenarodnog Pokreta za obnavljanje stanovništa. Zemlja nam je prazna i pusta, a pusta zemlja je ukleta zemlja. Srpski narod zahteva hitno lecenje od bliske biološke smrti.
Potrebna je hitna izmena politike prema deci, prema radanju, prema masovnom iseljavanju, prema povratku iz rasejanja, itd.
Legende o »vecnoj«, o «nebeskoj» Srbiji govore samo živi.
Moramo sve uciniti da opstanemo kao narod.
Za svaku proizvodnju potreban je veliki kapital. Tako je i sa radanjem.
Naše društvo dosta ulaže u mnoge sitne svakodnevne potrebe gradana, ali vrlo malo ulaže u buducnost, u biološku obnovu naroda, u radanje, decu i omladinu. Nasledili smo antinatalitetsku politiku iz ranijih perioda svetskih i gradanskih ratova, socijalnih i seksualnih revolucija. Ona mora ubrzano da se menja ako želimo da ostanemo kao narod na Balkanu i na planeti.
Novi Ustav Republike Srbije mora kad-tad biti donet. U njemu treba da budu odredbe o obnavljanju stanovništva. Sledi, potom, i donošenje Zakona o obnavljanju stanovništva i o zaštiti dece.
U epohalne zadatke, dakle, spada izrada potpuno novog sistema brige o obnavljanju stanovništva. On bi bio osnova za preduzimanje dugorocnih mera. Cilj Udruženja „OPSTANAK”, koje se bori protiv bele kuge, je da ukaže na te mere, od kojih su najvažnije:
Država treba da bude «treci covek» u svakoj porodici. Za svaku uspešnu proizvodnju potreban je veliki kapital. Neophodna je znacajna preraspodela nacionalnog dohotka u korist radanja i brige o deci.
U središtu pažnje treba da bude „CETVRTO”, a ne „trece dete”. Naravno da je borba društva za radanje i prvog, i drugog, i treceg deteta i dalje vrlo znacajan zadatak. Ali, stanje je takvo da tek cetvrto dete može znatno da poboljša stanje posustale populacije.
Zašto je ružno biti majka cetvoro dece? Šta je bolje: biti majka, ili sekretarica? To pitanje postavljaju sociolozi na Zapadu. Oni tvrde da je mnogo lepše biti majka. Dosta nam je ideologije seksualnih revolucija i sebicnosti odraslih!

Zato se i Ustavom i zakonima mora propisati OSNIVANjE DRŽAVNOG FONDA ZA OBNAVLjANjE STANOVNIŠTVA, koji bi se zvao „DECJI DINAR”. I on bi bio uvršten u najvažnije nacionalne institucije. U tu svrhu stvorile bi se dve vrste izvora: ZAKONSKI (obavezni) i DOBROVOLjNI.
Zakonski izvor: od svakog pravnog posla bar jedan dinar za decu. Dakle, u sve vrste poslovnog prometa, bez obzira na prirodu i znacaj, bio bi ugraden mali procenat, tzv. “DECJI DINAR”.
Dobrovoljni izvor: u matici svi imucni i drugi gradani mogu da se upišu u darodavce Fonda «Decji dinar», ili Fondacije “Srpska porodica – Beli andeo”. Isto tako, u dijaspori svaki Srbin bi (naravno, dobrovoljno) godišnje izdvajao neku sumu u crkveni fond za obnavljanje stanovništva u matici. Ni gornja, ni donja granica nisu limitirane, ali je moguce da to bude 100 dolara ili evra godišnje.
Takode, neophodno je DA MATERINSTVO (RODITELjSTVO) POSTANE POZIV. To se može ostvariti ako se ono prizna kao radni odnos za majke sa više dece. Ako žena odluci da bude samo majka, ona posle treceg deteta može dobiti platu kao da je zaposlena. Ako to žena ne želi, ona i dalje uživa sve druge pogodnosti namenjene majci i detetu. Komisija bi cenila opravdanost zahteva.
Ovaj poslednji zadatak bio bi poveren Pravoslavnoj crkvi, nevladinim organizacijama, posebno Fondaciji „Srpska porodica – Beli andeo”. Isplata bi se vršila iz sredstava DARODAVACA u matici i dijaspori.
Svi ARTIKLI NAMENjENI DECI moraju biti oslobodeni poreze. I inace, potrebna je detaljna revizija poreske politike da bi ona umesto ANTINATALITETSKE postala PRONATALITETSKA.
Svim dopuštenim sredstvima treba se boriti protivu masovnih LEGALNIH ABORTUSA, sve do inicijativa za njihovu zabranu kao u SAD i dr. O tome treba doneti novi zakon.
I sa moralnog stanovišta abortus je ubistvo. Zacetak je živo bice. Na ultra-zvuku se vidi kako se on tokom abortusa grcevito bori protiv medicinskih igli i makaza. Abortus je utrobno cedomorstvo, a masovni abortus je istinski genocid prema potomstvu. Gotovo sve postindustrijske zemlje danas menjaju stav prema ovom pitanju.

Treba uvesti tzv. „becarski porez”, POREZ NA NEŽENjE I NA BRACNE DRUGOVE BEZ DECE u zavisnosti od njihovog imovinskog stanja. Imucni ljudi treba da plate. To ne bi bila kazna vec samo izraz društvene solidarnosti.
Treba obezbediti da država placa LECENjE STERILITETA. Registrovano je 400.000 zahteva. Cim podnesu molbu, oslobadaju se placanja «becarskog poreza».
Treba ispitati mogucnost reforme NASLEDNOG PRAVA ogranicenjem zakonskog nasledivanja, jer se raspala velika porodica. Ova imovina pripadala bi državi i slivala se u Fond za obnavljanje stanovništva
Treba uvesti i DODATNI POREZ NA LUKSUZ, na skupe stambene prostorije, skupe automobile, vile, jahte i dr. Te pare – u „Decji fond”.
Od KONFISKOVANE IMOVINE (nepokretne i pokretne) zbog krivicnog dela ili prekršaja, predvideti deo koji bi išao u Fond. To bi bio „DECJI DINAR” iz kaznene politike.
Treba da se uvedu posebne POŠTANSKE MARKE i deo od njih opet za decu. Kod IGARA NA SRECU trebalo bi povecati procenat.
Ispitati mogicnost da se i od PLATA I ZARADA iznad proseka, makar i simbolicni procenat uliva u Fond.
Veoma je važno: VRACANjE SELU, jer tu leže neiscrpne biološke rezerve koje mogu spasiti Srbiju od depopulacije. Treba izraditi projekt o DEMETROPOLIZACIJI gradova i za vracanje suvišnog gradskog stanovništva na selo, uz vrlo povoljne kredite. I to bi moglo da se ostvari iz Fonda “DECJI DINAR”.
Neophodno je da ceo VASPITNI I OBRAZOVNI SISTEM bude prilagoden novim zahtevima društva za edukaciju o braku i porodici.
Sve TELEVIZIJSKE STANICE i sve novine, dnevnici i nedeljnici, treba da naprave program edukacije na planiranju porodice.
Uvesti predmete za SREDNjE ŠKOLE I UNIVERZITETE o vaspitanju za brak i porodicu. Na fakultetima društvenih nauka i na nekim medicinskim, uvesti, tj vratiti predmet SOCIOLOGIJA PORODICE.

Potrebno je VRACANjE TRADICIJI, svim onim vrednostima iz srpske i iz evropske prošlosti koji imaju univerzalni znacaj.
Borba protiv DRUŠTVENE PATOLOGIJE mora biti sastavni deo ovih mera.
Uloga SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE mora postati mnogo veca u duhovnom i u moralnom preporodu naroda. Nije dovoljno ulagati samo u Hram svetog Save ako se svi sveštenici ne ukljuce u borbu protiv „bele kuge” licnim primerom i potrebnom skromnošcu.
Svoju novu ulogu crkva bi odigrala preuzimanjem Fondacije “Srpska porodica – Beli andeo.
Potrebne su i MNOGE DRUGE MERE u korist žene, majke, dece, porodice. Važno je da to znamo, da to hocemo, da to možemo i da to moramo. Znacajno je ubediti žene da MATERINSTVOM NIŠTA NE GUBE, da je to najlepši poziv i da je buducnost naroda u njihovim rukama.
Potrebno je takode ENERGICNO LECENjE SRPSKOG NARODA OD SAMOUBILACKOG, HAZARSKOG SINDROMA. Svi ratovi moraju prestati. Za svoj opstanak moramo se boriti plodnošcu, a ne oružjem. Samo ako se ubrzo BROJCANO UVECAMO imacemo šansu da se uskoro vratimo u one srpske zemlje koje su nam nasilno otete, a pre svega na Kosovo. Ovakvi kakvi smo, sa proredenim stanovništvom, postajemo porozna zemlja u koju ce se ulivati drugi narodi,
Osim ovih opštih, predlažemo i tri posebne mere:
- Osnivanje MINISTARSTVA ZA PORODICU i za obnavljanje stanovništva (spadamo u retke zemlje koje ga nemaju).
- Osnivanje reprezentativnog, državnog SAVETA ZA OBNAVLjANjE STANOVNIŠTVA, na cijem celu bi bio predsednik Srbije, a u koji bi ušli najvideniji i najumniji predstavnici ovog naroda.
- Održavanje SVESRPSKOG SABORA svake godine matice i dijaspore o buducnosti srpskog naroda sa jednom jedinom temom: „KAKO SPASTI SRPSKI NAROD OD BIOLOŠKE SMRTI”. To bi bili „MAJSKI SABORI” u Sremskim Karlovcima prema projektu Fondacije „SRPSKA PORODICA – BELI ANĐEO”.
Sve ove ideje formulisane su i razradene u NACRTU ZAKONA O OBNAVLjANjU STANOVNIŠTVA I O ZAŠTITI DECE, koji je predložilo Udruženje «OPSTANAK».

Ovaj Nacrt podnet je Skupštini Srbije. Prikupljaju se i potpisi gradana. Odziv je vrlo veliki. Izgleda da se narod probudio i trgao iz letargije.
Srbija je multietnicka zajednica i dužna je da se stara o svim svojim gradanima. Oni su jednaki u pravima i dužnostima bez obzira
na nacionalnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, obrazovanje ili društveni položaj. Dakle, svi gradani su po zakonu jednaki i uživaju ista prava.
Republika Srbija u ovoj oblasti nije cinila nikakvu diskriminaciju, cesto i na štetu srpskog naroda. Zato je on ponekad imao manje prava nego nacionalne i verske manjine. Iskustvo sa Autonomnom Pokrajinom Kosovo i Metohija najbolje pokazuje gde se sada Srbi nalaze na Kosovu.
Da ne bi došlo do neravnopravnosti nacionalnih manjina sa srpskim narodom, predvida se tzv. pozitivna diskriminacija, tj. selektivni pristup. Naime, tamo gde bi država izlazila iz ustavnih okvira, ulogu dopunske demografske stimulacije mora da preuzme Srpska pravoslavna crkva. O tome postoji vrlo lucidni predlog za osnivanje Fondacije “SRPSKA PORODICA - BELI ANĐEO”, ciji je autor Aleksandar Slijepcevic, publicista.
Pravo da štite svoje pripadnike imaju i sve druge nacionalne, verske i humanitarne institucije svih nacionalnih manjina.
Fondacija “Srpska porodica – Beli andeo”, bila bi deo programa Srpske pravoslavne crkve i mnogih nestranackih organizacija, od novca dobijenog dobrovoljnim prilozima.
Na svim kontinentima i u svim državama gde žive Srbi osnivale bi se regionalne Skupštine Fondacije „Srpska porodica - Beli andeo” sa onim zadacima koji su detaljno razradeni u Projektu o ovoj Fondaciji.
Ovaj projekt je planetarni. On predvida neku vrstu duhovnog ujedinjenja svih Srba na celoj planeti. Sve to sa namerom da se popravi populaciona politika, da se rada mnogo više Srba, da se izdvajaju mnogo vece pare za podsticaj radanja, za spasavanje srpskog naroda od izumiranja.

Jedna od kljucnih ideja je da se ceo projekt oslanja u velikoj meri na Srpsku pravoslavnu crkvu (ali ne samo na nju). Pitanje je da li ce crkva imati snage da iznese toliki teret novih obaveza. I da li ce ovaj narod ozbiljno shvatiti velicinu ovog istorijskog poduhvata na spasavanju srpskog naroda.
Dijaspora postaje velika nada za buducnost matice. Bez njene pomoci matica ce ubrzano nestajati. Srbi koji žive i rasejanju potrebni su, neophodni su za spasavanje srpskog naroda. Bez njih, Srbiji nema spasa. Ako mogu, treba da se vrate u svoje domove i na svoja ognjišta.
Potreban je demokratski ustanak za opstanak. Srbija ne sme da bude «sveca koja dogoreva».
Mora se spreciti poslednji odlazak srpskog naroda iz istorije.
Poslednja opomena su trenutni dogadaji na Kosovu, a narocito u Južnoj Srbiji. Sutra ce to biti u Raškoj (Sandžaku), a potom i u drugim krajevima Srbije, od Niša do Subotice, sve dok se ne ostvari književno prorocanstvo ovog autora da ce se poslenji Srbi boriti na Kalemegdanskoj tvrdavi. To bi se dogodilo 2091.
Ova generacija to ne sme da dozvoli! Ako ima snage i pameti!
Dakle, ovo je presudan istorijski i biblijski trenutak.
Sutra ce biti kasno!
Ranije sam negde zapisao: «Ja imam nadu za ovaj narod, ja imam veliku nadu»!
Zato, krenimo sa novom Nojevom barkom i sa velikom nadom u lepšu i bogatiju buducnost!
Neka nam Bog pomogne!

---

APEL SVIM GRAĐANIMA, POLITICARIMA I JAVNIM MEDIJIMA,

''UDRUŽENjE GRAĐANA ''OPSTANAK'' ZA BORBU PROTIV ''BELE KUGE'', POZIVA SVE GRAĐANE, SVE PRIVREDNE I HUMANITARNE ORGANIZACIJE I DRUGE USTANOVE DA SVOJIM NOVCANIM PRILOZIMA I NA DRUGI NACIN, POMOGNU OVO UDRUŽENjE, KAKO BI SE SPRECILO NjEGOVO GAŠENjE.
UDRUŽENjU ''OPSTANAK'' NIJE DO SADA NIKO POMOGAO. (NEMAMO USLOVE ZA RAD, BEZ NOVCA SMO, KANCELARIJE, NUŽNOG PRIBORA, SLUŽBENIKA, SPONZORA.).
POZIVAMO LIDERE, POLITICARE I IMUCNE GRAĐANE KOJIMA SMO PISALI, DA NAM ODGOVORE DA LI IM JE STALO DO SUDBINE SRPSKOG NARODA.
ZA NjEGOVO SPASENjE PREDLAŽEMO DA SE U MATICI OBRAZUJE DRŽAVNI SAVET ZA OBNAVLjANjE STANOVNIŠTVA NA CELU SA PREMIJEROM, KAO I DA SE UVEDU GODIŠNjI SUSRETI MATICE I DIJASPORE POD NAZIVOM ''ZORANOV SABOR''.
POZIVAMO MATICU DA PRIZNA USTAVNA PRAVA DIJASPORE, A DIJASPORU DA ZABORAVI SVE NEPRAVDE I DA PRUŽI POMOC MATICI U NOVCU, A NAROCITO SVOJIM POVRATKOM U DOMOVINU. POTREBNO JE DA SE VRATI MILION RASELjENIH, SA POTOMSTVOM I SA KAPITALOM. OVOJ ZEMLjI SU POTREBNA DECA I DEVIZE.
UDRUŽENjE GRAĐANA ''OPSTANAK'' SACINILO JE PROJEKT KAKO DA SE SPASE SRPSKI NAROD OD BIOLOŠKE SMRTI. KAO I COVEK, TAKO I NAROD IMA PRAVO DA SE LECI KADA OZBILjNO OBOLI. PATRIOTIZAM NIJE U SUKOBU SA GLOBALIZMOM.
POTREBNO JE TEMELjNO IZVRŠITI PRERASPODELU NACIONALNOG DOHOTKA U KORIST DECE. USTANOVITI ''DECJI DINAR'' KAO NACIONALNU INSTITUCIJU, OSNOVATI FOND ZA OBNAVLjANjE STNOVNIŠTVA,ITD. SAMO CETVRTO DETE SPASAVA SRBIJU OD BIOLOŠKE SMRTI. U TOM SMISLU PREDLOŽILI SMO DOPUNU USTAVA.
POZIVAMO SVE GRAĐANE, U MATICI I U DIJASPORI, DA OBRAZUJU ODBORE UDRUŽENjA ''OPSTANAK'' PO SVIM MESTIMA, SVUDA TAMO GDE NAS JOŠ IMA.
APELUJEMO NA CEO SPSKI NAROD DA PRUŽI MORALNU, MATERIJALNU I SVAKU DRUGU PODRŠKU NAŠOJ PLEMENITOJ MISIJI.
U PRILOGU DAJEMO PODATKE O DEVIZNOM I ŽIRO RACUNU.
OVO JE BIBLIJSKI TRENUTAK, POSLEDNjI S.O.S POZIV ZA POMOC. AKO OVAJ TRENUTAK PROPUSTIMO, ZA 50 DO 100 GODINA NESTACEMO KAO NAROD.
U IME UDRUŽENjA ''OPSTANAK'',
PREDSEDNIK

PROF. DR MARKO MLADENOVIC
TEKUCI RACUN :
KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD, SVETOG SAVE 14, TEK. RACUN: 205- 52224-71
DEVIZNI RACUN :
KOMERCIJALNA BANKA AD 908-20501-70-54280-1247-77000-6

P.S. MOLIMO SVE JAVNE MEDIJE DA SPONZORIŠU OVAJ APEL.

---

DA SE ZNA ISTINA
(Zasto umire Srbije – APEL ŽENAMA – U pet opština u Srbiji vecina stanovništva je u petoj deceniji. – Na devet umrlih, jedna beba, „Politika”, 3. novembar 2003, str.A8)

Slucajno sam jutros procitao clanak sa ovim naslovom u „Politici” od 3. novembra 2003. godine.
Bilo je to obaveštenje Tanjuga o uspelom gostovanju u Subotici, mg Biljane Spasic, autora knjige „Zašto Srbi nestaju”.
Posebnu pažnju mi je privukao predlog gospode Spasic šta treba da se ucini da bi se izašlo iz katastrofalne populacione krize. Komentaror kaže: „Stoga, Spasiceva ukazuje na neophodnost stvaranja pokreta za obnavljanje stanovništva u kojem bi država imala presudnu ulogu”.
Napominjem da je na ovu temu ona održala mnogo više od stotine predavanja širom Srbije. .
U tom pogledu izražavan divljenje za njenu aktivnost i za njenu ogoromnu energiju. O njenom predavanju u Subotici opširno je pisao u „Politici” i poznati novinar Zejnel Zejneli. Pored izražavanja divljenja za njeno predavanje, u tom prikazu on je naveo i predloge koje je dala gospda Spasic za spas srpskog naroda.
Ipak, uz sve nužne rezerve, prinuden sam da gospodi Spasic održim ozbiljnu moralnu pridiku zbog notornih neistina u njenim meteorskim nastupima po Srbiji. Ovo pravo imam jer sam u godinama kada joj mogu biti otac, ali i zato što sve ovo o cemu sada govori gospoda Spasic, ja sam govorio i pre skoro trideset godina. Ali, ni to nije gotovo nimalo bitno. Bitne su netacnosti.
Ona predlaže da se stvori pokret za obnavaljanje stanovništa, a zna da je taj pokret osnovan 17. januara 2003, na Osnivackoj skupštini održanoj na Pravnom fakultetu Beogradu. Morala je dobro upamtiti taj dan iz dva razloga. Prvo, ona je licno bila prisutna i izabrana je za potpredsednika Udruženja koje je dobilo naziv “OPSTANAK”. Drugo, tog dana dogodila se i ozbiljna nezoda. Dok me je gospoda Spasic držala ispod ruke, slucajno sam se sapleo na stepeništu i zajedno sa njom poleteo niz dvadesetak stepenika. Ja sam slomio dva rebra, a ona, srecom, povredila samo nogu. Možda je i ovaj naš zajednicki pad neka metafora, na primer, da sam ja opasan za saradnju, jer cesto padam i još vucem za sobom pametne žene.
I pored svega, gospoda Spasic nema moralno pravo da precutkuje postojanje Udruženja „Opstanak”. Ona, naravno, može da osnuje drugo udruženje pod drugim imenom i da nade sponzora za njegovo izdržavanje. Ja nisam uspeo da nadem nijednog cestitog sponzora i sve izdatke sam snosim od svoje penzije. Cak ne mogu da nadem sponzora ni za monografiju „Srbija - sveca koja dogoreva – Da li ce Srbi nadživeti 21. vek”. Verovatno nisam sposoban kao gospda Spasic koja je za relativno kratko vreme objavila pet izdanja svoje knjige u tiražu za svako izdanje po 5.000 primeraka. Alal joj vera i svaka joj cast! Dok je ona poput brzog voza jurila Srbijom, ja sam pisao stotine pisama celom svetu, svim Srbima u matici i dijaspori, da nam pomognu. I opet nisam imao uspeha. Zapostavio sam i svoj naucni i svoj književni rad da bih pomogao Udruženju, a mogao sam bar dve nove knjige da napišem (pored više od pedeset koje sam do sada objavio).
Ovo precutkivanje gospde Spasic nije ni prvo ni jedino. Jedva sam se izborio da ona uprolece ove godine ode u Švajcarsku na Sabor dijaspore . I umesto da na Saboru kaže ko je šalje, ona je citala neku poruku Dragana Nedeljkovica. Nijednom recju nije pomenula Udruženje, kao da nas se je stidela. A imala je, valjda, pred sobom bar desetak poruka našeg Udruženja. I ne samo to. U clanku, koji sam objavio u „Politici”, upravo povodom tog Kongresa, naveo sam da ce gospoda Spasic predstavljati naše Udruženje u Cirihu,
Druga primedba se odnosi na sitnu intelektualnu kradu. Ona je, na primer, kao svoje predloge iznela u Subotici moje predloge. I umesto svojih zakljucaka, iznela je moje zakljucke. Svi ti, navodno, njeni predlozi, vec su sadržani u dokumenta Udruženja „Opstanak”. Dakle, to nikako nisu njeni predlozi. U svojoj dobronamernosti i naivnosti ja sam joj dozvolio da na kraju svoje knjige odštampa i moj Projekt o obnavljanju stanovništva „Cetvrto dete” – „Decja stranka”, jer u njenoj knjizi nema predloga vec samo snimljeno stanje, o cemu danas i vrapci cvrkucu. Isitna, priznajem da ove istine još ne znaju samo naši politicari, ili ne žele da ih znaju, jer su zaokupljeni borbom za vlast. I šta se njih tice Srbija i buducnost naših potomaka kada ionako Srbi nemaju buducnost, kada nemaju šanse da prežive Potop, jer su ubili Noja.
Dakle, s jedne strane, divim se energiji gospode Spasic i njenoj velikoj sposobnosti da animira slušaoce (samo se plašim da i ona ima svoje granice pa da ne dogori kao srpski narod). S druge strane, nije casno da jedan covek sve žrtvuje da bi uspeo da stvori Pokret za Srbiju, za obnavaljanje stanovništva, a da drugi nece cak ni da kaže da se nalazi u toj koloni (i to na njenom celu) boraca protiv „bele kuge” i crne buducnosti naroda.. O materijalnoj koristi ili šteti necu ni da govorim. Jedno je cist biznis, a drugo, cista glupost ostarelog Don Kihota.
Nisam želeo da se preganjam preko novina sa gospodom Spasic, da mi par uglednih ljudi nije skrenulo pažnju na neke njene ranije postupke prema tim ljudima. Oni su spremni da potpišu i ovo pismo.
Priznajem da i sam imam grehova u duši. Ne znam šta mi je trebalo da se ubedujem sa novinarima da objavljuju naše poruke, pisma, apele, cak i optužbe, kada sam znao da su gotovo svi oni vakcinisani protiv virusa koji se zove: gradanska neposlušnost. Ili prostije receno, narodskim jezikom, da su za smele ideje uštrojeni serumom koji se zove samokontrola. Ne istrcavaj! Tome su ih ucili pola veka. Kada ja to isto kažem što i gopoda Spasic, to je pobuna, taj je vec pisao pisma liderima i tražio da podnesu ostavku. Jednom recju, sumnjiv i nepodoban. Videcu da li cu biti podoban bar za rubriku „Medu nama”.
Možda ce to biti zloupotreba Vašeg gostoprimstva ako i ovom prilikom pozovem sve humane ljude i biznismene da pomognu Udruženju „Opstanak”. Radi obaveštenja, uspeli smo da uzmemo pod zakup (koji ja placam) jednu prostoriju na 17. spratu „Beogradanke”, soba 1702, tel 3061-684 i 3061-687. Ko se sažali na sudbinu srpskog naroda i na sudbinu „Opstanka”, može slobodno da nam se obrati i da priloži neki dinar na opšte dobro ovog naroda. dr Marko Mladenovic, naucnik i književnik
18. novembra 2003.

---

CIRIH
MATICA POD PATRONATOM DIJASPORE
(povodom osnivackog KONGRESA SRBA EVROPE u Švajcarskoj)

U Švajcarskoj, u malom mestu Rumijang, kod Ciriha, održace se 31. maja i 1. juna, Kongres Srba Evrope. Ideja je da se ujedine evropski Srbi, koji žive u dijaspori, izvan matice. Bliže namere organizatora Kongresa izložila je dr Mila Nikolic Aleckovic, u intervjuu datom ''Politici'' 11. maja 2003. godine.
I pored najboljih namera organizatora i tumaca njihovih ideja dr Mile Nikolic Aleckovic, mislim da su neke osnovne ideje, koje je ona izložila, neprihvatljive, pa cak i utopijske. Pošto matica nije udovoljila mnogim zahtevima dijaspore (državljanstvo, pravo glasa, ucenje srpskog jezika,ucešce u politikom životu, služenje vojnog roka, itd,) dijaspora je nezadovoljna svojim položajem. Zato ona napušta stare metode neposrednog povezivanja sa Srbijom, pa ce to ubuduce ciniti preko evropskih institucija.
Srbi treba da stvore svoj lobi, u vidu srpskog ili slovenskog, ili da se prikljuce nekom mocnijem lobiju. Elem, dijaspora treba da se uvuce u sve evropske institucije i da preko njih sprovodi svoj uticaj i u svetu i na maticu. To ce mnogo više pomoci matici od dosadašnjih klasicnih metoda. Treba samo da se ugledamo na islamski ili jevrejski lobi. Možemo i mi ono što mogu drugi. Cilj je dijaspore, ne druženje sa svetom, vec ucestvovanje u svetskoj politici zarad srece i koristi srpskog naroda.
Možda treba osvetliti i kljucnu ideju dr Nikolic. Glavnu rec u dijasporu preuzece vrhunski intelektualci i najugledniji imucni Srbi, a ne svi oni koji žive u rasejanju.
Ovo je grosso modo izložena nova strategija srpske dijaspore koja ce biti (verovatno) oblikovana na ovom Kongresu. Nije slucajno što se Kongres ne održava u matici. Nedavno održani Uskršnji sabor matice i dijaspore u Beogradu (u Domu vojske Jugoslavije!) bio je blizu skandala. Kažu da je ministar Đelic najgore prošao, ali se ni drugi nisu slavno proveli.
Sama zamisao o osnivanju Kongresa Srba Evrope i o ujedinjenju svih Srba izvan matice u postizanju strategije ''ka globalnoj Srbiji'', ka modernijem povezivanju Srba, ma gde oni živeli, ne bi morala biti a priori neprihvatljiva, cak je možda izuzetno korisna. Ali, neke izvedene ideje iz ove strategije nisu sasvim prihvatljive.
Kada se kaže da ce dijaspora bolje zastupati interese Srba u evropskim i svetskim institucijama, to neodoljivo podseca na patronat dijaspore nad maticom, neka vrsta starateljstva: ...''onda ce srpska država biti tamo gde su Srbi najbolje organizovani'', to je ''put ka stvaranju globalne Srbije''. To znaci da ce se Srbi u Evropi, a potom, i na celoj planeti, tako dobro organizovati da ce oni predstavljati maticu.
Ova teorija nije samo elitisticka, nadmena, ponižavajuca za Srbe u matici, vec je i neostvarljiva. I sama dr Nikolic, na kraju intervjua, kao psiholog po struci, izražava bojazan da li ce se ikad ostvariti zaštitni znak, cetiri ocila sa srpskog grba: ''samo sloga Srbina spasava'', ili ce i dalje zluradi ljudi govoriti: ''ne daj Bože da se Srbi slože''. A oni se ni na Uskrs, nedavno, nisu gotovo ni u cemu složili.
Najveci nedostatak ove teorije izražen je u istini koja se može formulisati na sledeci nacin: dok se Srbi slože, Srba više nece biti. Nije ugrožena dijaspora. Ugrožena je matica. Ona ubrzano biološki umire. Na Kongresu u Švajcarskoj, mr Branko Opacic i mr Biljana Spasic, potpredsednici Udruženja gradana ''OPSTANAK'', za borbu protiv ''bele kuge'' i za obnavljanje stanovništva, iznece neoborive dokaze da ce Srbi za relativno kratko vreme nestati sa Balkana, ako se ne preduzmu hitne mere na preraspodeli nacionalnog dohotka u korist dece i radanja. Srba ce biti samo u dijaspori. Tada mogu stvarati i svetsku vladu Srba. Ali, bez matice, nema ni dijaspore, kao što bez zemaljske Srbije nema ni ''Nebeske Srbije''.
Danas u Srbiji i vrapci znaju kakvo je katastrofalno stanje sa osiapnjem stanovništva. Umesto evropskih i svetskih foruma, Srbiji su potrebne pare i deca, mnogo para i mnogo dece. Ako Srbi u rasejanju to ne shvate, matica ce uskoro otici na doboš. Ova globalisticka teorija o srpskoj evropskoj i svetsko vladi, samo je bacanje prašine u oci. Bez ogromne pomoci dijaspore, Srbiji nema spasa. Moraju prestati sve optužbe, sve ljutnje, sve osvete za zlo koje im je ucinjeno nekada u prošlosti. Ali, i oholost i nadmenost bogatih Srba iz rasejanja da se prema svom maticnom plemenu ponašaju samo kao prema prosjaku kome treba udeliti milostinju.
Osnovno je pitanje da li ce Srbi u matici preživeti dvadeset prvi vek. Sami smo sebi ispleli sudbinu. Bili smo žrtva vekovnog genocida, ali smo i sami sebe masovno ubijali. Mi smo poslednja generacija koja može spasti srpski narod od biološke smrti. Moglo bi se cak reci da smo mi vec danas mrtav narod. Vec danas Srbi su narod staraca, najstariji u Evropi, treci u svetu, imamo sve manje mladih, a sve više starih, od 1900. godine smanjili smo se za više od 20%, Albanci su se povecali za 700%,
U dvadesetom veku smenjivali su se genocid i autogenocid: u balkanskim i svetskim ratovima izginulo nas je 4 miliona, odselilo se 4 miliona, u ovom gradanskom ratu raseljeno je preko 2 miliona, 1.900. godine bilo nas je više od devet miliona, sada nas ima samo 6.2000.000.
Sela su nam sasvim prazna, u nekima se u deset godina ne rodi nijedna beba, neka su bez stanovnika, napuštena, mnogo je neoženjenih i neudatih, gotovo trecina brakova je bez dece, jedna trecina je samo sa jednim detetom, na jedan brak ne dolazi ni jedno celo dete (0,9), preti nam postepena invazija Albanaca sa juga, za 50 godina mogu doci do Beograda ako se hitno ne obezbedi porast nataliteta.
Cak ni trece dete ne spasava Srbiju, tek je cetvrto dete – spasilac. Autogenocid Srba ogleda se i u masovnim legalnim abortusima: u toku pedeset poslednjih godina u akušerskim klinikama ubijene su tri Srbije. Srbi i Rusi imaju najmanji natalitet, najveci broj abortusa i najveci sterilitet. Ona deca koja uspeju da se rode, cim odrastu, beže iz ove zemlje. I tamo ce se boriti, po mišljenju dr Nikolic, za Srbiju. Neka, hvala! Uzgred, oko 75% mladih izjasnilo se da ce otici iz otadžbine u beli svet.
Udruženje ''OPSTANAK'' smatra da ogroman kapital Srba iz rasejanja nije došao u maticu iskljucivo zbog nepoverenja i starih nesloga. Kada Srbi iz rasejanja ostanu bez matice, nece imati više koga da optužuju, osim sebe. Udruženje smatra, takode, da je neophodan skori povratak milion Srba da bi se srpski koreni osvežili. Price o snazi trece i cetvrte generacije u rasejanju koja mogu da spasu Srbiju, su price za malu decu. Vec druga generacija ne zna srpski jezik. Negde sam napisao da su Srbi kao kocka šecera: u malo vode istope se. Ovu istinu opisao sam u knjizi ''Srbija u Kanadi'''. Ta druga generacija je na Kongresu jedne srpske stranke u Montrealu govorila samo engleski. Nisu znali srpski. Znali su još samo da pevaju srpske patriotske pesme. Treca i cetvrta generacija Srba ne postoji, bar kada je rec o prekookeanskim zemljama. To su sada Amerikanci, Australijanci, Kanadani i Novi Zelandani, ali i Nemci i Frncuzi.
Zato je jedini spas za Srbe da se najpre spasava matica. Važimo za hazarski, samoubilacki narod, a izmišljamo lepe teorije o evropskoj i svetskoj vladi u kojoj ce Srbi imati znacajan uticaj. To podseca na pricu da je srpski narod nebeski narod i da ce jednoga dana stati na celo celog covecanstva kada se Bog ponovo vrati na Zemlju.
Srbima je dosta utopija. Njima su potrebne pare i deca!
Zato je Udruženje ''OPSTANAK'' ucinilo neke predloge Ustavnoj komisiji Srbije za bitnu promenu stava društva prema obnavljanju stanovništva. Pored ostalog, i osnivanje Državnog saveta za obnavljanje stanovništva na celu sa predsednikom republike (ili premijerom), patrijarhom i najuglednijim licnostima matice i dijaspore. Svesrpški sabor održavao bi se svake druge ili svake pete godine sa temom: ''dijaspora spasava maticu'', ili ''kako spasiti maticu od biološke smrti''. ''Decji dinar'' postao bi nacionalna institucija, a Zakon o decjem fondu – srpska Biblija. Itd. Itd.
Sve mora biti podredeno imperativu da matica preživi svoju smrt.
Prof. dr Marko MLADENOVIC.
predsednik Udruženja gradana ''OPSTANAK''
/UREDNIKU RUBRIKE ''DRUŠTVO''Gospodine urednice,

` Preksinoc sam Vam poslao ovaj isti tekst. Sada sam izvršio samo neke male doupne i izmene, sa doodatkom jednog važnog stava na kraju.
Malo sam ublažio kritiku dijaspore.
Ako veC nije kasno, molim Vas da ove izmene uvažite.
Ako smatrate da ovaj tekst nije za Vašu rubriku, ustupite ga što pre rubrici ''MEĐU NAMA''. Izgleda da su oni vrlo raspoloženi prema meni, a mžda su moje poruke zanimljive! Srdacno Vas pozdravlja Marko Mladenovic P.S. Gotovo pola veka saradujem sa ''Politikom''. NAPOMENA: Ovaj tekst objavljen je u «Politici» u rubrici «Pogledi». Gospodinu JOVU VUKELICU,
Uredniku rubrike ''POGLEDI''Gospodine VUKELICU , Prema dogovoru, šaljem Vam broj žiro racuna za clanke objavljene i rubrici ''POGLEDI''.
Moj žiro racun glasi: MLADENOVIC MARKO, Beograd, Opština Vracar, ul. Krušedolska 11, KOMERCIJALNA BANKA AD 11000 Beograd, Svetog Save 14, žiro racun broj 40811-620-8-175-5476-12-46-57675-1.
Ali, koristim priliku da Vam pošai kopiju mog clanka o kome sam Vam govorio ''MATICA POD PROTEKTORATOM DIJASPORE''
Ovaj clanak doživeo je pravo putovanje u Vašoj kuci.. Poslai sam ga za rubriku ''Društvo'', jer je Mila Nikolic Aleckovic u toj rubrici objavila intervju, povodom koga sam napisao clanak. On nije polemika sa njom, vec samo povod da iznesem neka svoja zapažanja o novoj globalistickoj teoriji evropske srpske dijaspore.
Receno mi je da to nije tekst za ovu rubriku. Molio sam ih da ih nekom ustupe. Pored ostalog, i rubrici ''Medu nama'' koja mi je u nekoliko navrata objavila pisma.
Jutros mi javiše da su tekst ustupili Vama. Za svaki slucaj, šaljem Vam kopiju.
TEKST TREBA HITNO OBJAVITI. Kongres Srba iz Evrope održace se 31 maja i 1 juna 2003. u Švajcarskoj. Dva clana Udruženja ''OPSTANAK'' krecu 27. maja za Švajcarsku. Trebalo bi da clanak bude objavljen pre njihovog odlaska. Znacajno je da oni taj novinski tekst ponesu sa sobom pri polasku. Tamo ce se voditi borba izmedu dve koncepcije: ''moje'', s jedne i ''moderne'', globalisticke koncepcije. Zato mi je stalo da se ovaj clanak pojavi što pre.
Pitao sam Vas telefonom za još jedan moj prilog ''ZORANOV SABOR'' na slicnu temu. Ako procenite, mogli bi i njega objaviti u razumnom roku. Nepotrebno je da Vas ubedujem kako je pitanje ''bele kuge'' najvažnije od svih drugih, cesto i marginalnih špitanja kojima se obicno bavimo.
Srdacno Vas pozdravlja Marko Mladenovic P.S. U prilogu šaljem tekstove za isplatu honorara, ako na sve imam pravo, a ako ne, onda samo za one na koje imam pravo, po obrnutom vremenskom sledu. PRILOZI U RUBRICI ''POGLEDI''1.'' OZBILjNO UGROŽEN OPSTANAK'', A6 POLITIKA, 19. MAJ 2003.
2. ''VREME JE ZA UZBUNU'', A6 POLITIKA, PONEDELjAK 9. DECEMBAR 2002.
PRILOZI OBJAVLjENI U RUBRICI ''MEĐU NAMA''1. ''NE RUŠITE PARKOVE'', B6 POLITIKA, UTORAK 6 MAJ 2003.
2. ''KAKO SAM SE 'RAZVEO' OD UDRUŽENjA KNjIŽEVNIKA , B6 POLITIKA, SREDA 16 APRIL 2003.
3. ''LOŠI STUDENTI GUŠE DOBRE'', A22 POLITIKA, SREDA 4. DECEMBAR 2003.
4.''NOVA DRAMA U ŽUTOJ KUCI' '', B4 POLITIKA, SREDA 20 NOVEMBAR 2002.
PRILOZI U RUBRICI ''POGLEDI''1.'' OZBILjNO UGROŽEN OPSTANAK'', A6 POLITIKA, 19. MAJ 2003.
2. ''VREME JE ZA UZBUNU'', A6 POLITIKA, PONEDELjAK 9. DECEMBAR 2002.
PRILOZI OBJAVLjENI U RUBRICI ''MEĐU NAMA''1. ''NE RUŠITE PARKOVE'', B6 POLITIKA, UTORAK 6 MAJ 2003.
2. ''KAKO SAM SE 'RAZVEO' OD UDRUŽENjA KNjIŽEVNIKA , B6 POLITIKA, SREDA 16 APRIL 2003.
3. ''LOŠI STUDENTI GUŠE DOBRE'', A22 POLITIKA, SREDA 4. DECEMBAR 2003.
4.''NOVA DRAMA U ŽUTOJ KUCI' '', B4 POLITIKA, SREDA 20 NOVEMBAR 2002

---

Prof. dr Marko Mladenovic, Beograd,
predsednik Udruženja gradana „OPSTANAK“
11000 Beograd, Krušedolska 11
tel-fax: 437-892
E-mail: profmm@ptt.yu
Web-site: www.opstanak.org.yu

MEMORANDUM SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE

Poštovani narodni poslanici, Ovih dana treba da se konstituiše nova Skupština Republike Srbije. Svi gradani Srbije ocekuju da konacno prestanu sva nadmudrivanja, i sve mržnje izmedu lidera demokratskih stranaka. Srbija je ponovo u velikoj opasnosti. Sve ce stati ako se hitno demokratski blok ne dogovori.
Ovo je biblijski trenutak za srpski narod. Njegova sudbina zavisi u velikoj meri i od vas.
U XX veku Srbi su promašili mnoge kapije. Na istorijskim raskršcima izabrali bi uglavnom pogrešan put. Cak i kada su herojski dobijali ratove, steceno bi gubili u miru. Samo u poslednjih desetak godina prethodnog veka promašene su cetiri kapije. Promašena je i peta, najvažnija kapija, o kojoj se cutalo. Taj poraz je daleko najtragicniji. Zahvatila nas je„bela kuga”. Nestajemo kao ponornica, topimo se, preti nam opasnost da ostanemo bez naroda.
Dakle, XX vek ostavio nam je vrlo mršavu zaostavštinu. Gotovo nema šta da se nasledi. I još gore: NEMA KO DA NASLEDI. Bicemo narod bez potomstva. Išceznucemo kao Hazari, Inke, Maje. Nece nas biti ni u matici, ni u dijaspori.
Sigmund Frojd u svom delu „Totem i Tabu” tvrdio je da je naša civilizacija nastala na zlocinu. Deca su skovala zaveru i ubila mocnog oca da bi se oslobodila njegovog autoriteta i zauzela njegovo mesto. Posle je došlo do pokajanja i do obožavanja oca. I naša demokratska tranzicija nastala je na zlocinu, na ubistvu „oca”, ali još nije došlo do pokajanja. Surova borba za osvajanje „oceve” vlasti nastavlja se i ne nazire se kraj. Sada se deca izmedu sebe bore da istisnu onog drugog pretendenta na presto. U tom obracunu narod se nije snašao. Nije prepoznao ko je pravi naslednik, a ko je svoje pravo zasnovao na zlocinu. Jer, ni sva deca nisu ista. A možda su, ipak, vrlo slicna!
Zato sada posmatramo cirkuske igre u kojima glavnu ulogu igraju maskirane vode koje su navukle na sebe kostime andela. Sve to lici na igru lutaka u jeftinom marionetskom pozorištu. Skupština Srbije je velika scena pantomime nedoraslih narodnih tribuna koji su izgubili secanje i na „oca” i na narod. Važno je samo docepati se što lepšeg kostima za „bal vamira”. A narod, na koga su se pozivali, beži od njih. Neki pakuju kofere za Ameriku, drugi se spremaju za Nebesku Srbiju, a treci nece da se rode, jer znaju da u ovoj zemlji nemaju buducnost. I tako ce borci za upražnjeni vladarski tron ostati bez naroda. Oni su u dobroj meri ostali bez naroda i u prethodnom periodu vladavine boljševika i lažnih patriota.
Do 5. oktobra 2000. godine vodena je, iz mnogo razloga, pogubna antinatalitetska politika. Za tih 10-12 godina Srbija je gotovo opustela. Do tada, ona je bila još držeca žena, istina u zrelim godinama. Sada je ona starica: deca se ne radaju, mladi odlaze, stari dolaze, sela pusta, zemlja gola i opljackana, zmije i gušteri se kote u nekadašnjim domacinskim kucama, itd. Mnogi regioni u Srbiji se ubrzano prazne, ostaju korov, zgarišta, napušteni domovi. Iz dimnjaka u mnogim selima više se ne vije dim.
Sada starica sedi na pragu svog “mrtvog doma”, sama je i zuri u pustoš oko sebe ocekujuci da se neko od njene dece javi iz belog sveta, ili da joj ubijena deca ustanu iz groba.
A na jugu Srbije, kod druge etnicke grupe, sve vri kao u košnici od dece, majki, oceva dedova, baba, pradedova, prababa, pa i cukundeda i cukunbaba. Na svaku ženu najmanje šestoro dece. U srpskoj kuci ni jedno celo dete, tek 0,9.
Prethodna vlast ucinila je veliki greh prema drugim narodima, ali najviše, prema svom. Umesto parole: potrebna su nam deca, viorila se parola: deco, napred u rat, za Srbiju do Karlobaga, Ogulina, Karlovca, Virovitice. I deca su slata u ratnu klanicu. Ponovio se Sremski front iz 1944 i 1945. godine. Neki su ostali bez glave, a neki samo bez ruku ili nogu. U ratovima XX veka izginulo je 4 miliona. Ne zna se tacno koliko ih je ostalo bez ruku i nogu. Sada ih ima samo iz poslednjih ratova 800 hiljada ratnih invalida.
Ovo je samo sumarna slika stanja. Ono je cak mnogo gore nego što se to može i recju opisati. „Bela kuga” se nadvila nad ovom zemljom kao Antihrist sa kosom u ruci. Ona vuce svoje korene još od agrarnih reformi, kolhoza, seljackih radnih zadruga, proterivanja srpskih domacina sa sela u gradske lumpenproletere. Kao ustupak, otvorene su im kapije da mogu da beže iz zemlje. Tako smo uspeli da preplavimo, najpre Evropu, potom i celu planetu našim gastajbarterima. Za njma su krenuli i lumeni, „trust mozgova”. Otišli su i snaga i pamet. 24 milijarde dolara za školovanje ove dece pokloni Evropi, Americi, Australiji, cak i Africi.
Otišle su i seoske udavace u gradove. Ostali su neoženjeni muškarci. Oni su osnovali simdikate i traže žene po Moldaviji. Tih sindikata bilo je na hiljade svud po Srbiji. I sada ih ima, ali su momci postali starci cekajuci svoju Petriju. No, kolona nije prekinuta: za njima idu nove, mlade nesudene jalove mladoženje.
A te seoske mlade u gradu cesto ostaju na ulici, napuštene. Brak se raspada, porodica se raspada, sve više je samaca, kratkih veza, nema dece i radanja. Gradskim šorovima se, umesto decje graje i galame, cuje zadihano stenjanje starih sa štapom u ruci. To je slika Srbije.
Nije bilo moguce, ili poželjno, radati decu, jer su im pretile velike opasnosti. A nije bilo ni para. Ni sirotinja više nije spremna da stvara potomstvo na slami, ili na ulici, Deci su potrebne skupe pampas pelene i još skuplja ishrana. Decji dodatak, za one koji su ga stekli, kasnio je više od dve godine. Moglo se dogoditi da on bude isplacen tek kada to bivše dete ode u penziju. Hiperinflacija u 1993., ostavila je decu, stare ljude i sirotinju, i bez mleka i bez hleba. Zato se deca nisu radala, a stara, cak i srednja generacija, masovno je umirala od nemaštine, stresova i beznada.
Vlada Republike Srbije, posle 5. oktobra 2000. godine, dosta je ucinila da ulepša ovu stravicnu sliku. Narocito je velike zasluge steklo Ministrastvo za socijalna pitanja na celu sa ministarkom Matkovic. Njoj su odata velika priznanja, postala je gotovo kultna licnost. Cela vlada se njom ponosila. Zaista je njen licni doprinos i doprinos njenog ministarstva bio veliki.
Ali, to nije to. To nije dovoljno. To je samo lepa glazura na slici teškog bolesnika, cak i samo posmrtna maska na licu umrlog naroda. Za spas srpskog naroda od izumiranja, ne samo od „bele kuge” u užem smislu, potrebno je mnogo više, mnogo više uvida u stanje, mnogo šire i opsežnije mere za povratak izgubljene buducnosti. Vlada pokušava da podstakne radanje povecanim decjim dodacima, raznim prigodnim sitnim popravkama, apelima da se ne napušta zemlja Srbija, povremenim nagradama majkama sa više dese, itd.
O pravom stanju stvari vlada „zavera cutanja”. U toj zaveri, na suptilan nacin, ucestvuju i javni mediji, narocito televizija. Najviše se isticu pozitivni primeri: rodene su negde trojke, jedna porodica ima cak cetvoro dece, itd. Povremeno se iznesu i katastrofalni rezultati popisa iz 2002. godine. Vrlo se retko dopuštaju kriticki osvrti na vladajucu politiku prema natalitetu. To je još uvek tabu tema.
Ovakva politika ne može biti uspešna. Za spasavanje naroda potrebne su velike i raznovrsne injekcije. Potrebno je da ceo narod, a narocito, imucni slojevi, posebno svi Srbi u dijaspori, stave na probu mnoge vrednosti i pogodnosti da bi oživeli nerodeno potomstvo.
Sve te mere mogu se kretati u dva pravca: kao obavezne, zakonske i kao dobrovoljne. O tome postoje i dva gotova projekta. Na žalost, još niko od stranaka na vlasti i u opoziciji nije shvatio spasonsonu formulu, vec manipulišu sa polumerama i poluistinama. A istina je da ce Srbi za 25 godina biti nacionalna manjina u Srbiji, za 50 godina samo izolovane enklave u moru keceta i turbana, a da za 100 godina nece biti ni traga da je tu postojao jedan stari i duhom veliki narod.
Nedavni neuspeli predsednicki, kao i skupštinski izbori, pokazali su da je u prvoj fazi tranzicije srpskog društva došlo do prvobitne akumulacije LIDERA, umesto kapitala. I svi lice jedan na drugoga, kao da svi pripadaju samo jednoj partiji i samo jednom programu. Razlike su neznatne. I nikoga od njih nije briga što nece dobiti ni 1% potrebnih glasova za poslanike. Važno je ucestvovati, nije važno pobediti. Uostalom, to je deviza tvorca modernih Olimpijskih igara, Pjera de Kubertena. Zato nisu važni ni programi, ni ideje, ni podobnost kandidata za lidere i poslanike. Svakim danom broj stranaka i koalicija se povecavao i dogodilo se da ponovo dobijemo višepartijski (ovog puta podeljeni) DOS, sastavljen od dvadesetak stranaka i koalicija.
Neverovatno je kolika je žed za isticanjem, žudnja za promocijom sopstvene licnosti, cak i onda kada se to pretvara u komediju i farsu.
Zapravo ovo je prica o Domanovicevom vodi. Slepi junak iz price nije video kuda ide, a naše vode ne vide koga vode za sobom. Kada bi se osvrnuli i kada bi se zagledali u taj narod, uplašili bi se, jer bi videli da za sobom vuku 60% celavaca, pogurenih i izboranih glasaca. Mnogi od njih ce uskoro glasati u nekoj Nebeskoj Srbiji. Medu glasacima bice malo, vrlo malo mladih. Oni se još nisu rodili, jer im to nisu dopustili (najmanje tri Srbije su ubijene u akušerskim klinikama), ili ako su u tome uspeli, otišli su da glasaju za neke druge države i za neke druge lidere. I kako koja godina, bice ih sve manje u Srbiji dok ne postanemo iskljucivo narod staraca. U nekim opštinama vec je prosek blizu 50 godina. 96% mladih talenata vec se sprema da napusti zemlju. Inace, u ukupnom zbiru, 75% mladih pakuje kofere za neku Ameriku.
Centar za brigu o deci, a sa njima i Boža Đelic, pokušavaju da podmite mlade talente kupovinom zastarelih jeftinih racunara, umesto da ponude kompletne programe od rodenja, koji ce tu decu zadržati u Srbiji.
Neshvatljivo je koliko su lideri i gluvi i slepi za neoborive istine da nestajemo kao narod i da za 100 godina nece biti nijednog Srbina, ni u matici, ni u dijaspori. Globalistima je to svejedno, ogromnoj vecini Srba – nije. Globalizam i patriotizam nikako se ne iskljucuju. Svi smo mi i Evropejci i mondijalisti. Ali, volimo i svoju zemlju, ma kako ona ispljuvana i satanizovana bila. Kada je neko teško bolestan, treba ga leciti.
Nijedna stranka na svim buducim izborima nece imati šansu ako hitno ne ugradi u svoj program borbu protiv “bele kuge” i za obnavljanje stanovništva.. Pusta zemlja je prokleta zemlja. Za to su najviše odgovorni lideri i vode ovog naroda. Istina, u gradovima ima još dosta naroda, ali neka gospoda politicari prouce koliki je prosecna starost tog naroda.
Pitam vas gospodo poslanici i lideri: zašto uporno žmurite pred Apokalipsom Srbije?
Postoje dva kompletna projekta koje mogu stranke da iskoriste u svojoj dugorocnoj politici. Jedan projekt je moj (i Udruženja „Opstanak”). Zove se „CETVRTO DETE”. Samo nas cetvrto dete može spasiti od kolektivnog samoubistva. Mora se hitno menjati svest, ravnodušnost, pospanost, sebicnost, uskogrudost, neznanje. Sve seksualne revolucije XX veka treba da zameni biološka. Bez dece, nema nam spasa! U mom Projektu predvidene su mnoge reforme: fond za obnavljanje stanovništva, „decji dinar” kao nacionalna institucija, naknade majkama sa više dese (ovo bi bila funkcija crkve), ministarstvo za porodicu, Državni savet za obnavljanje stanovništva, Svesrpski sabor matice i dijaspore, itd. Ovde,ipak, glavnu ulogu igra država. Ona mora da obezbedi natalitetsku politiku.
Na drugom projektu radio je petnaest godina Aleksandar Slijepcevic, novinar iz Vrbasa. Ovaj projekt ima planetarni karakter i zove se „SRPSKA PORODICA – BELI ANĐEO”. On treba da okupi sve Srbe od severnog do južnog pola, sve Srbe na svim kontinentima da spasavaju maticu od smrti. Jer, bez matice, nema ni dijaspore. Prema njemu, najvažniji organ svih Srba na planeti bila bi Velika Skupština sa sedištem u Sremskim Karlovcima. I na svim kontinentima postojale bi skupštine Srba. Slicnu ideju i ja zastupam predlažuci, pored ostalog, održavanje SVESRPSKOG SABORA svake godine. Projekt Slijepcevica oslanja se na Pravoslavnu crkvu i srpski narod u celom svetu. Sve je predvideno do najsitnijih detalja.
Dakle, oba projekta su vrlo iscrpno uradena i mogu predstavljati osnovu za spasavanje Srba od biološke smrti. Oni se medusobno ne iskljucuju. Naprotiv, sjajno se dopunjuju.
Pozivam sve lidere mocnih stranaka da objasne zašto ne smeju ili ne žele da govore o temi nad temama, o najvažnijem pitanju države Srbije, Moglo nas je biti 27 miliona, a ima nas 6 miliona i 200 hiljada u matici. I još cetiri miliona u rasejanju. Od 1.900 godine smanjili smo se za 25%, a Albanci se povecali za 700%. Ne videti ove cinjenice znaci pristati na samoubistvo celog naroda. Zapravo, mi smo se stvarno smanjili za 700%.
Gospodo lideri, odgovorite koji su vaši planovi i programi za podsticanje radanja dece i za povratak bar milion Srba iz dijaspore? Da li cete priznati neka ustavna prava i dijaspori? Dijaspora može spasiti maticu. Ali, potrebno ja da je više ne lažu i da joj ne podvaljuju.
SVESRPSKI SABOR (ili SKUPŠTINA SVIH SRBA u Sremskim Karlovcima), gospodo lideri, je nacin da se okupe svi Srbi, da se okupi pamet i znanje, kapital i duhovnost, kako bi se srpski narod spasao od samoubistva.
Zato prestanite sa izbornim cirkuskim igrama! I okrenite se narodu!
Mi smo poslednja generacija koja može da spreci potpuni odlazak srpskog naroda sa istorijske scene. Posle nas Potop! Ali, mi više nemamo ni Noja, ni Nojevu barku, da nas preveze na drugu obalu. Neke moguce spasioce sami smo ubili, a neke anatemisali i satanizovali.
A koliko je samo onih na ivici ludila, neki sa „vijetnamskim sindromom”, neki sa raspuklom dušom pa se na ulici glasno svadaju sa svojim „blizancem” u sebi? Koliko je danas više gostiju kod „dr Laze Lazarevica”?
Srpskom narodu su potrebna deca i pare. Jedno bez drugog ne ide. Samo radikalna preraspodela nacionalnog dohotka za podsticaj radanja i u korist dece, može nas spasiti od odlaska u tamni vilajet.
Ako propustimo ovaj poslednji voz, to ce biti put bez povratka. Mi smo i onako zadnji vagon u vozu (M. Mladenovic „Otkaceni zadnji vagon”, Beograd, 2002, str. 380). Otkacice nas sa evropske i svetske kompozicije i ucicemo u tunel ciji je izlaz zazidan. Nikakvi polovicni poduhvati nas nece spasti. Ne treba da nas zavaravaju neupuceni i zlonamerni ljudi da su ovo preterivanja, da se deca ipak radaju, da se radaju i trojke, kojima gradonacelnica odnese prigodni poklon.
To mora da stane. Srbi moraju da povrate kolektivni duh, veru u sebe i svog Boga, da se više ne tope kao kocka šecera u malo vode, da povrate svoje zagubljene ideale, svoje svece i ikone, cak i stare slovenske bogove. Srbi moraju da se „slože, množe i obože”. Potreban nam je kult duhovne velicine (kao kod Jevreja), treba nam snage da bi opstali. Postali smo ravnodušni, razocarani, sumnjicavi, svejedno nam je da li ce ovde živeti Kinezi ili Englezi, Albanci ili Bošnjaci, da li cemo ici radikalno desno ili radikalno levo.
Kada liderima ude u glavu saznanje da smo na ivici Rubikona, tada ce možda sve biti kasno. Tu, gde je bila Srbija, ostace samo razorena groblja i spomenici da smo nekada bili ovde.
Ako bi nestali kao narod, to bi bila poslednja promašena kapija nad ambisom, najveci poraz, veci od onih na Kosovu iz 1389. i 1999. godine, veci od poraza u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u nedavnom gradjanskom ratu. Istovremeno, to bi bio dokaz da smo sasvim potrošeni kao narod, jer se nalazimo na poslednjoj stepenici pred ambisom.
Ipak, ne sme da bude tako! Gospodo poslanici, to zavisi i od Vas!
„Ja imam nadu, ja imam veliku nadu za ovaj narod” – pevaju pesnici.

U ime, i po ovlašcenju Udruženja gradana „OPSTANAK”,
predsednik Dr Marko Mladenovic,
profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i književnik

---

Konvenciji Kongresa srpskog ujedinjenja
San Francisko

Imam cast i zadovoljstvo da Vam u svoje ime i u ime Udruzenja gradjana "OPSTANAK" za borbu protiv "bele kuge" i za obnavljanje (srpskog) stanobvistva, cestitam Konvenciju i da pozelim mnogo uspeha u radu na ujedinjenju podeljenog, zavadjenog i rasutog srpskog naroda.
Smatram da je ovo biblijski trenutak da se Srbi spasu od nestanka, ne samo u matici, vec i na celoj planeti. Prema poslednjem popisu Srbi su se u matici smanjili za vise od 20%. Sada Srba u Srbiji ima 6 miliona i 200 hiljada, a prema demografima bilo bi nas vise od dvadeset pet miliona da nije vrsen vekovni genocid nad Srbima, ali i da sami Srbi nids vrsili autogenocid, jer boluju od samoubilackog kompleksa. Danas, oni tesko mogu da se odbrane od demografske ekspanzije sa juga i zapada Balkana. Svi narodi na Balkanu su se znatno uvecali (Albanci 700%) i protiv takve invazije mozemo se boriti samo stvarnim ujedinjenjem svih Srba u matici i dijaspori oko zajednickih programa na opstanku srpskog naroda. U toj borbi ne sme biti "gordosti i predrasuda", srpskog inata i medjusobnog optuzivanja ko je vise, a ko manje kriv za ovu nasu nacionalnu nesrecu.
Jasno je da se dijaspori moraju dati sva politicka i gradjanska prava, ali i dijaspora mora uciniti napor da oprosti sve prevare koje su joj ucinili prethodni rezimi u Jugoslaviji i Srbiji.
Ako to ne shvatimo, nasi unuci bice nacionalna manjina u Srbiji, ili ce pripadati drugim verama i narodima. Srbi su bili matica za sve narode na Balkanu, ali su prozli, kao u Frojdovoj knjizi "Totem i Tabu" (deca su ih pojela). Oni bi vec danas bili nacionalna manjina da se Kosovo i Metohija nisu administrativno izdvijili. Na jedan bracni par Srba dolazi 0,9, a kod Albanaca do popisa iz 1991. - 6,9. To je armija od vise zivih generacija svake njihove prodice. Protiv tog zla mozemo se odbraniti samo ujedinjenjem, hitnom izradom kratkorocnih, srednjorocnih i dugorocnih programa. i usmeravanjem svih ljudskih i materijalnih potencijala u obnavljanje plodnosti Srba. Ne moze nas spasiti ni trece dete. Tek cetvrto dete moze da obezbedi stabilizaciju srpske popuclacije.
Mi smo poslednja generacija koja jos moze da spase Srbe o bioloske smrti. A ako nestane matica, nestace i dijaspora. Mi smo etnicki (i verski) neotporan narod, utapamo se, cak i na Balkanu, kao kocka secera u malo vode.
Zato je ova moja cestitka i poziv svim Srbima i u matici i sirom planete da se konacno suoce sa istinom o svojoj buducnosti.
Udruzenje gradjana "Opstanak" pokusava da pokrene sva zvona, posebno sa Hrama Svetod Save, pokraj koga stanujem. Plasim se da ce ovaj dovrseni velicanstveni hram uskoro biti nova Aja Sofija. Ja sam to predvideo u svom romanu "Halucinacije" i u mnogim drugim spisima. I u mojim pesmama. Saljem Vam samo nekoliko, posebno poruke predsedniku SAD i Svetom Savi.
Do Sajma knjiga treba da izadje iz stampe moja monografija "Da li ce Srbi nadziveti 21. vek". Ako ne izadje do Sajma, to ce zanciti da nisam uspeo da ubedim nekoga da bude sponzor. Jedan je vec odustao.
I inace, na Udruzenje "Opstanak" i ova nova demokratska vlast gleda kao na nacionaliste. U predlog Ustava usla je odredba da je Srbija drzava gradjana, a ne gradjanska demokratska drzava Srba i .drugih naroda.
Globalizam, kao ustavna filozofija, ubitacan je za srpski narod.
Udruzenje "Opstanak" ima razradjenu demokratsku filozofiju za spas srpskog naroda. On jedini na Balkanu nema pravo na patriotizam, a svi "otpadnici" iz Jugoslavije imaju medjunarodno pravo da se ponose svojim nacionalizmom. To hitno moramo da menjamo demokratskim sredstvima. "Opstanak" predlaze godisnje odrzavanje Svesrpskog Sabora, na celu sa predsdnikom Srbije i najuglednijim predstavnikom iz rasejanja. Predlazemo i Drzavni savet za obnavljanje stanovnistva sastavljen od najuglednijih predstavnika matice i dijaspore, Ministarstvo za porodicu (sada je porodica u resoru "socijale"),"decji dinar" kao nacionalnu instituciju, Fond za obnavljanje stanovni[tva (od svakog pravnog posla mali procenat za decu, u dijaspori - dobrovoljni prilozi i slicno), potom, nagrade i po;asto majkama sa vise od troje dece (ovo ne bi mogla drzava, ali bi mogla crkva, humanitarne organizacije i privatni fondovi za decu).. Smatram da bi majke cak mogle dobiti i neku vrstu plate kao naknadu za najlepsi poziv na svetu.
Ovo je novi apel koji Udruzenje "Opstanak" upu]uje svim Srbima. Kao i covek, tako se i narod mora leciti kada tesko oboli. A Srbi su vec odavno bolesni od mitova o "Nebeskoj Srbiji", o svojoj neunistivosti, a ne vide da ce za pola veka, najvise za jedan vek nestati kao narod.
Jos jednom Vam cestitam vazan dogadjaj za istoriju Srba i zelim mnogo uspeha u radu.

Dr Marko Mladenovic,
profesor Pravnog fakuleteta (Porodicnog prava i Sociologije porodice) i knjizevnik.

---

POZIV DONATORIMA, SPONZORIMA I SVIM HUMANIM LjUDIMA !

7. januara 2003. godine osnovano je Udruženje gradana ''OPSTANAK'' za borbu protiv ''bele kuge''.
Udruženje je uredno registrovano, ima svoj žiro i devizni racun, ima i sve organe upravljanja. Osim formalnog statusa, ono nema ništa drugo. Nema nužne prostorije, nema ni dinara, nema opremu, nema službenike, nema donatore i sponzore. Sve troškove snosi sam predsednik od svoje profesorske penzije. On je spreman i da na nekoj javnoj dražbi proda i sve knjige koje je on napisao i da ih priloži kao svoj dar Udruženju.
Poznato je da se srpski narod ubrzano gasi, da spada u najstarije narode na planeti, posle Japana, da ''bela kuga'' hara, da ostajemo bez omladina, da je u 20. veku izginulo oko 4 miliona Srba, da ih se iselilo 4 miliona, da su nam sela sasvim opustela, po deset godina se u vecini sela ne rodi nijedna beba, da su tri Srbije ubijene u akušerskim klinikama zbog legalnog abortusa, da se 75% mladih sprema da napusti ovu nesrecnu zemlju. Predvidamo da ce za 50, najkasnije za 100 godina srpski narod nestati sa Balkana. Za 25 godina postace nacionalna manjina. Od 1900. godine Srbi su se smanjili za 20%, Albanci su se povecali za 700%. Prema tome, Srbi nisu izgubili samo cetiri rata, oni su izgubili mnogo više: biološki rat. Tu su potuceni do nogu. Nestanak ne preti samo zbog neradanja dece, vec i zbog prekomernog radanja nekih naših suseda.
Zato srpski narod mora da se spasava. Udruženje ''OPSTANAK'' je i stvoreno sa željom da odgovori ovom istorijskom zadatku, ali je naišlo na veliko nerazumevanje, cutanje i odbojnost. Pobedila je, izgleda, globalisticka koncepcija prema kojoj nije važno da li ce ovde živeti Kinezi ili Englezi, Albanci ili Bošnjaci. I naše Udruženje ne odbacuje kosmopolitske ideje, ali smatra da one nisu u suprotnosti sa patriotizmom. Treba se samo podsetiti da su nas prognali iz mnogih krajeva bivše Jugoslavije u kojima smo živeli više vekova. To bi nam se dogodilo i u srcu Šumadije.
Ustavnoj komisiji Srbije dostavili smo predloge šta bi sve trebalo uciniti na ustavnom i zakonodavnom planu.
Najpre, potrebna je radikalna preraspodela nacionalnog dohotka u korist dece i radanja i oslobadanje od svih dažbina koje terete decu.
Mora se osnovati Državni savet za obnavljanje stanovništva. Mi smo pisali mnogim uglednim ljudima, pregovarali smo i sa pricom Aleksandrom Karadordevicem, obratili smo se Vladi, Skupštini, Svetom sinodu i SANU. I svi oni cute. Predlažemo da na celu ovog Saveta bude predsednik vlade, ali ako država odbije ovu funkciju, predlažemo književnika Dušana Kovacevica. Imamo vec napisana pisma nekim važnim licnostima iz svih oblasti života
Država treba da osnuje Fond za obnavljanje stanovništva. ''Decji dinar'' mora postati nacionalna institucija. Od svakog pravnog posla procenat za decu!
Za predsednika Fonda predlažemo Božidara Đelica, kao coveka koji ima veliku dušu i jer zna da ga je srpska majka zadojila. Taj fond bi se zvao ''CETVRTO DETE'', jer samo ono može da spase ovaj narod od nestanka. Naravno, potrebna je briga i za prvo, i drugo, i trece, i peto dete, itd. Ako država ne prihvati ovaj predlog, predlažemo da se Fond osnuje kao privatna ustanova.
Predlažemo Ministarstvo za porodicu i obnavljanje stanovništa.
Predlažemo da se dijaspori priznaju najveca prava koja se mogu dati i da se uspostavi trajna saradnja sa njom. Uciniti sve da se najmanje milion Srba vrati u zemlju, i stari i mladi, sa potomstvom i sa kapitalom.
Predlažemo SVESRPSKI SABOR koji bi se održavao svake druge godine pod nazivom ''ZORANOV SABOR''. Predlažemo za predsednika gospodu Ružicu Đindic, koja bi simbolizovala nacionalni i duhovni kontinuitet. Jedina bi tema bila na Saboru ''Kako spasiti srpski narod od biološke smrti''.
Predlažemo i još mnogo drugih mera. Želja nam je da se stvore odbori ''OPSTANKA'' u svim mestima u Srbiji.
Predlažemo da i Crna Gora sledi ove predloge, jer njima preti još brži nestanak sa Balkana.
Pred Udruženjem ''OPSTANAK'' stoje ogromni zadaci, ali je ono sasvim nemocno bez pomoci i podrške donatora i sponzora.
Pozivamo Ustavnu komisiju Srbije da prihvati naše predloge.
Ako država odbije da stvori Fond za obnavljanje stanovništva bili bi obrazovan Fond od privatnih donacija i posebni organi upravljanja Fondom.
Ovaj poziv važi, kako za maticu, tako i za dijasporu. Neka se svi oni u praksi pokažu i dokažu kao patriote i humani ljudi.
Apel važi i za strane državljane ciji su nam avioni razorili otadžbinu. To bi bila moralna i materijalna otplata dela duga zbog ogromne pretrpljene štete.
Zato u prilogu dostavljamo podatke o žiro i o deviznom racunu.
Molimo sve javne medije da SPONZORIŠU ovaj apel ako im je stalo do ove zemlje. Ne može samo jedan covek da od svoje penzije spasava srpski narod!U ime Udruženja gradana ''OPSTANAK'',

PREDSEDNIKdr MarkoMladenovic,
profesor univerziteta i književnik

---

Poštovani gospodine,

Udruženje gradana ‘’Opstanak’’ za borbu protiv ‘’bele kuge’’ i za obnavljanje stanovništva, osnovano je 17 januara 2003. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. 4. novembra 2003. Udruženje se preselilo u Beogradanku, na 17. spratu, soba 1702. 3. novembra predsednika, sa saradnicima, primimila je gradonacelnica Beograda, gospoda Radmila Hrustanovic. Tom prilikom obecala je podršku ciljevima Udruženja.
Iako svesni da, u svetu u kojem živite, Vase srpsko poreklo ne znaci nista sem onoga što imate u sebi, ipak Vam se obracamo, oslanjajuci se upravo na Vaše osecanje odanosti ovom narodu. . Obracamo Vam se u nadi da cete prepoznati trenutak, i u bezbroj lažnih i istinitih molbi koje svakodnevno dobijate, prepoznati da je od svega narodu srpskom najbitnije da odluci da li ce nastaviti da živi i da li ce docekati naredni vek na ovim prostorima.
Autoritetom svoga imena i svoga celokupnog stvaralaštva kao profesora Pravnog fakulteta, tvorca više naucnih disciplina iz oblasti Nauke o porodici i nekih srodnih disciplina, svetski priznatog strucnjaka iz domena porodice i braka, kao i poznatog i priznatog književnika, takode, autoritetom ljudi koji stoje uz mene u ovom trenutku (njihova imena navodim na kraju teksta), obracam Vam se sa nadom da cete uvideti istinu i pronaci nacin da svoje ime upišete u knjigu onih koji su se jednom borili da Srbi u buducnosti ne nestanu sa ovih prostora. A ta buducnost, dragi gospodine, tako je blizu.
Razlog za naše obracanje Vama je pre svega u velikoj potrebi saradnje na Projektu Udruženja o spasavanju Srbije od biološke smrti. Prema ranijim podacima, a narocito prema popisu stanovništva iz 2002. godine, stanje je alarmanto. Mi smo poslednja generacija koja može spasiti srpski i druge narode koji žive u Srbiji od trajnog nestanka sa ovih prostora. Svake godine u Srbiji nestaje jedan grad od 30.000 stanovnika. Postali smo jedan od najstarijih naroda na planeti, ostajemo bez dece i omladine, sela su nam stara i gotovo sasvim opustela, natalitet je katastrofalan, na jedan bracni par rodi se 0,9 dece. Iz zemlje se iselilo u 20. veku oko 4 miliona Srba, u ratovima je izginulo oko 4 miliona, Srbija je trebalo prema proracunima demografa, da ima oko 25 miliona, a Srba ima samo 6 miliona i 220 hiljada, zajedno sa proteranim i izbeglim Srbima. Od 1.900. godine Srbi su se smanjili za više od 20%, dok su se svi drugi uvecali npr. Albanci za 700%, itd.
Izvesno je da ce ukoliko se ovakvo stanje nastavi za pola veka ovde živeti drugi narodi, da je demografska invazija nezaustavljiva, sa ce ostati samo enklave Srba, kao sada na Kosovu, a za 100 godina nece ih biti ni u matici, ni u dijaspori.
Udruženje ''Opstanak'' ima velike ambicije da pokrene ovaj uspavani narod da se konacno probudi iz letargije i ravnodušnosti.
U poslednje vreme cine se neki mali pomaci, pojedinacna dobrocinstva, daje se novac za više dece, daju povremeno pokloni, itd. Ta humanost ne obuhvata ni jedan posto dece kojima je potrebna pomoc. Medutim, problem su i deca koja se nisu rodila. U akušerskim klinikama za 50 godina ubijene su tri Srbije (na jedno radanje tri abortusa).
Dakle, problem se rešava smo radikalnim merama. Da bi Vas bolje upoznali sa težinom problema, i sa nacinom na koji bi mogli da ga rešimo, u prilogu Vam dostavljamo plan koji predstavlja samo osnovu našeg delovanja. Naša molba se na izgled ne razlikuje od brojnih koje ste dobili ali sigurni smo da cete prepoznati jedinstvenost u njoj i da cete pomoci nama u naporima da ocuvamo narod srpski. Sve vrste pomoci su nam dobro došle.
Pre svega, potrebna su sretstva da udruženje pocne da ostvaruje svoje ciljeve, zatim bi dobro došla pomoc pri organizovanju predavanja u zemlji i inostranstvu....
U nadi da cete pozitivno odgovoriti na naš apel srdacno Vas pozdravljamo. CLANOVI EKSPERTSKOG TIMA
POKRETA ZA OBNAVLJANJE STANOVNIŠTVA
1. Prof. dr. Marko Mladenovic, predsednik – Beograd, Krušedolska 11, tel/faks: 011/437 892
2. Dr. Luka Todorovic, /Institut za socijalnu politiku/ - Beograd, Kursulina 22, 011/438 669,
E-mail: mojaprav@Eunet.yu
3. Mr. Vitomir Stojakovic /Institut za politicke studije-Centar za socijalnu politiku/
Omladinskih brigada 67, tel.165 463, 413 059, faks: 403 440
4. Mr. Dragana Dinic, - Beograd, Cika Ljubina 1/15, mob. 063/853 10 30, tel. 635 418, 413 059 E-mail: socpolips@sezampro.yu
5. Profesor dr. Slobodan Panov (podpredsednik)– Pravni fakultet u Beogradu, Velika Plana, 7.juli 10, mob.064/14 84 89 7,
tel. 026/511 041.
6. Petar Manojlovic /Gerontološko društvo Srbije/ - Beograd, Krfska 7, tel. 415 734, 452 717,
7. Profesor dr. Svetislav Jovanovic, psiholog – Beograd, Mirocka 4/27, tel. 3238 065,
8. Profesor dr. Darko Tanaskovic, Ambasador Srbije i Crne Gore u Vatikanu /Filološki fakultet, Katedra za orijentalistiku/ - Beograd, Studentski trg 3, tel. 638 622/146, 630 166; Njegoševa 41, tel.4443 796; E-mail: tanma@drenik.net
9. Profesor dr. Yves-Rastimir Nedeljkovic, /European Center for Peace and Development/-Beograd, Terazije 41/I, 3246 041…045, faks: 3240 673, 3234 082; E-mail: ecpd@Eunet.yu.
10. Profesor dr. sci. Dragojlo Ciric,/ Institut za ortopedsko hirurške bolesti-Banjica/ tel:
44 40 096; 695 414
11. Dr. Dejan Stojanovic/ specijalista ginekologije i akušerstva, Ginekološko akušerska klinika Narodni front/ tel:3605 248
12. Radmila Hrustanovic/ Gradonacelnica Grada Beograda/ http://www.beograd.org.yu/srpski/homepage/beoinfo/search.php
13. Dušan Jakšic/ dramski i vokalni umetnik/ Pozorište Atelje 202/ Dunavski kej 13/ tel:182 578
14. Ivan Jagodic/ dramski umetnik/ Narodno pozorište/ Kursulina 4/ 444 28 67
15. Pavle Mincic/ dramski umetnik /Pozorište Atelje 202/ Bulevar Revolucije 225/ tel: 417 034
16. Aleksandar Saša-Ivkovic/ advokat/ Radoja Domanovica 28/ , tel: 413 250
17. Mr.Rade Sekulic/ Elektrotehnicki fakultet Beograd i AD Telefonija/ Meštrovica 30/ tel:063 306 709
18. Prof. dr Prvoslav Ralic, Fakultet politickih nauka, Beograd, tel.. 627’958
19. Prof. dr Rankovic dr Milan, Filozofski fakultet, Dositejeva 6, tel. 626-228
20. Prof. dr Stanka Stjepanovic, Hrtkovci, Pravni fakultet u Banjaluci i u Srpskom Sarajevu, tel. (o22)455-266
21. Mr. Biljana Spasic (podpredsednik), Kragujevac, profesor Srednje ekonomske škole, tel. faks (o34)271-527
22. Snežana Veselinovic Đindic (sekretar), strucnjak ya marketing, Beograd, tel. 342-68-99
23. Prof. dr Dara Vucinic, Filozofski fakultet Priština, sa stanom u Beogradu, tel. 344-18-55.
24. Prof. dr Stanislav Nikic, psihiajtar, Beograd, tel. 164- 08
25. Pukovnik Novoslav Nikolic, Beograd, tel 3401-355, 666-255
26. Ljubiša Jablanov, profesor, pisac i slikar, tel. 4889-730
27. Dr Stojan Adaševic, ginekolog, Admirala Geprata 10, tel. 361-72-68
28. Mg Ankica Kuburovic, sociolog, Institut društvenih nauka, tel. 714-954
29. Stevan Apostolovic, advokat, Beograd, Zaplanjska 63/III, 19, tel. 475-310
30. Biljana Removic, student i recitator, 420-821
31. Dr Ivan Đoric, ortoped, Nebojšina 2/II, tel. tel. 4441-874
32. Todorovic Vitomir, veterinar, Hadži Melentijeva 41. tel. 430-183
33. Nikola Veselinovic, reditelj i profesor, Gospodar Jovanova 33/V, tel. 188-872
34. Prof. dr Milan Vojnovic, sociolog, demograf, tel. 407-199
35. Jelena Vukašinovic, clan tima zadužen za saradnju sa javnošcu, tel.473-867
36. Mg. Branko Opacic, pukovnik i psiholog (podpredsednik, zamenik predsednika)

U IME EKSPERTSKOG TIMA UDRUŽENJA GRADJANA ‘’OPSTANAK’’
Prof. dr Marko Mladenovic

P.S. Udruženju je neophodan pocetni skromni kapital kako bi mogao da izvrši hitne obaveze, ali i da razvije delatnost prema priloženom Planu rada, narocito, osnivanje odbora po gradovima, predavanja sa književnim vecerima, štampanje brošura, knjiga i dr. U prvom redu, potrebno je što hitnije obezbediti sredstva za placanje zakupnine poslovnog prostora u ‘’Beogradanki’’.u iznosu 500 evra (sa tekucim troškovima .- 400 evra zakupnina i 100 evra troškovi). Potrebna su i sredstva za placanje stalnih službenika.
Molimo sve humane ljude da nam pomognu. Naš novi telefon: 3061, lok.684 i 687

---

GOSPOĐI RADMILI HRUSTANOVIC
GRADONACELNICI BEOGRADA

Poštovana gospodo Hrustanovic,
Bila mi je cast i zadovoljstvo da se sa Vama susretnem 3. novembra 2003. godine.
Hvala Vam na pomoci, na animiranju TV Studia B da snimi i prikaže useljenje Udruženja gradana ’’OPSTANAK’’u sobu 1702 na !7. spratu ’’Beogradanke’’ Tada mi se pružila prilika da pozovem preko malih ekrana humane ljude i biznismene da nam pomognu u ostvarivanju zadataka u borbi protiv ’’bele kuge’’.
Slobodan sam da Vas podsetim na Vaše obecanje da cete nam pružiti i druge oblike pomoci u meri koja bude moguca. Obecali ste i da cete razgovarati sa Fondacijom Karic da nam pruže i oni potrebnu pomoc.
Pomoc nam je neophodna, pored ostalog, i jer se naš sponzor iz dijaspore, koji se obavezao da ce snositi troškove zakupnine službene prostorije u ’’Beogradanki’’, ne javlja i pored više poziva. Ako od njega ne bude pomoci, sve troškove moracu ja sam da snosim. A ko ce placati najmanje tri saradnika koji bi radili u Udruženju?
Bez sponzora mi ne možemo ništa ozbiljno da ucinimo. Nadam se da smo Vas ubedili u veliki znacaj misije Udruženja gradana ’’Opstanak’’. Svakoga dana razni državni organi, humanitarne i druge organizacije sve više alarmiraju na uzbunu zbog svih problema vezanih za decu i omladinu u našem društvu. Ako hitno ništa ne preduzmemo, za pola veka bicemo samo enklave Srba u Srbiji. Ratovi i seobe su nas uništili. Nismo izgubili cetiri rata, izgubili smo i peti: biološki. Do nogu smo potuceni. Valjda su ratovi sada prošli i necemo više glupo ginuti. Ali, ostaju dva problema:
- Velika neplodnost naših žena (na bracni par 0,9 dece) koja ne samo da ne obnavlja stanovništvo, vec vodi ka rapidnom nestanku omladine zbog cega cemo brzo postati narod staraca. A to je biološka smrt. Narodi ne umiru kada svi nestanu, vec kada nestanu mladi. Postali smo jedan od najostarelijih naroda na svetu.
- Masovni odlazak mladih iz zemlje. Ranije su odlazili seljaci i radnici, sada nam odlazi pamet, trust mozgova. U ovo vreme tehnološke revolucije, kada je znanje najveci kapital, odlazak naše pameti u tude zemlje, znaci gubitak svežine i snage, gubitak buducnosti.
Mi nismo madionicari, Udruženje ’’Opstanak’’ nije poslato od Boga da pomogne ovom narodu, ali ono ima velike ideje i velike ciljeve i zato zaslužuje pomoc i podršku celog društva. Ako bi se našlo par sponzora, korist od nas bila bi dragocena.
Nama je u ovom trenutku neophodna Vaša pomoc. Tvrdim Vam da cete ostati trajno zapisani zlatnim slovima u istoriji jednog duhom velikog naroda, ali koji je sklon samoubistvu iz nehata. Isto tako tvrdim da je ovo poslednji trenutak i da smo mi poslednja generacija koja može da pomogne u sprecavanju autogenocida. Posle nas bice Potop. Mi nemamo Noja da nas barkom preveze na drugu obalu. Zato moramo sve uciniti da upozorimo ovaj narod da ce glupo izumreti i u matici i u dijaspori. U tome je, pored svega drugog, najveca vrednost misije Udruženja gradana ’’Opstanak’’.
Zato nam pomozite, gospodo Hrustanovic, i kao prvi covek ovog grada i kao žena i majka, zabrinuta za buducnost svoje i naše dece.
Sa izrazima osobitog poštovanja i sa zahvalnošcu prof. dr Marko Mladenovic Naši novi telefoni: Beogradanka, 3061, lok.684 i 687

---

KARIC FONDACIJA

Pocetkom ove godine Udruženje gradana ’’OPSTANAK’’ za borbu protiv ’’bele kuge’’i za obnavljanje stanovništva, uputilo Vam je molbu za sponzorstvo.
Pismom od 11 avgusta 2003. godine obavestili ste nas da niste u mogucnosti da nam pomognete. Na preporuku gospode Radmile Hrustanovic, gradonacelnice Beograda, obnavljamo molbu. za sponzorstvo.
U prilogu Vam dostavljamo molbu proširenog Ekspertskog tima upucenu potencijalnim sponzorima. Na žalost, niko nam nije odgovorio. Ovo nije prvi put.
Šaljem Vam i pismo koje sam ja, u svojstvu predsednika Udruženja, uputio gospodi Hrustanovic.
Mi smo vrlo ozbiljno Udruženje i smatramo da je naša misija najvažnija od svih drugih. Mora se spreciti novo samoubistvo srpskog naroda iz ciste gluposti, narocito zato što se njegovi lideri bave sitnicama umesto da se okrenu spasavanju srpskog naroda od neminovne biološke smrti ako se nešto hitno ne preduzme.
O tom pitanju objavljujem knjigu ’’Da li ce Srbi preživeti 21. vek’’. Ona je pripremljena za štampu, ali sponzor (opština Loznica, tj predsednik gospodin Kaitovic, moj bivši student)) nije imala dovoljno para da uplati za pripremu i štampanje knjige.
Posedujemo obimnu dokumentaciju o svim našim projektima i aktivnostima, kao i svim našim pismima potencijalnim donatorima. Srpski narod boluje od suicidnog sindroma i zato je ova ravnodušnost upravo dokaz njegove nespremnosti da preživi 21. vek.
Nama su potrebni donatori za podmirenje troškova zakupa jedne kancelarije u palati ’’Beogradanka’’, za plate za najmanje tri službenika, troškovi za osnovanje ogranaka Udruženja po gradovima Srbije, za publikacije, za naucne skupove, za savetovanja, za književne veceri zajedno sa skupovima posvecenim ’’beloj kugi’’ (ja sam i naucnik i književnik), za medijske promocije, itd,
Moramo se mametnuti ovom društvu kao njegova ’’griža savesti’’. Svi znaju da umiremo kao narod, a svi su ravnodušni. To je taj samoubilacki sindrom.
Naša molba je da nam pomognete, ali i da podstaknete i druge ljude i institucije da nam pomognu. Tvrdim da cete biti upisani zlatnim slovima u spasioce srpskog naroda. Mogli bi postati i generalni sponzor ovog Udruženja. Bila bi to velika zaloga za buducnost! Uveravam Vas da sam vrlo uporan i da cu uciniti sve da srpski narod ne ode u tamni vilajet. Ovo je biblijski trenutak. Popravnog ispita nece biti.
Mi nismo nacionalisti, mi smo mondijalisti, ali i patriote. Ne možemo u Evropu bez dece. Pregazice nas oni koji su pregazili Kosovo. Postacemo narod ocajnika!
Procitajte naše prvo pismo, koje smo Vam uputili. Veza je Vaš broj 2131 – 07.08.2003.
Sa izrazima osobitog uvažavanja.,
u ime Udruženja ’’OPSTANAK’’ dr Marko Mladenovic,
profesor Pravnog fakulteta i kjiževnik

---

P O R U K A S R P S K O M N A R O D U

UDRUŽENJE ,,OPSTANAK,, POZIVA SVE GRAĐANE I SVE ORGANE OVE ZEMLJE DA BITNO PROMENE SVOJ ODNOS PREMA RAĐANJU I PREMA POTOMSTVU.
BIBLIJSKI JE TRENUTAK DA SE PROBUDIMO. NEOZBILJNO SMO DOPUSTILI DA SE GASIMO KAO NAROD, JER SMO IZMIŠLJALI MITOVE O NAŠOJ BESMRTNOSTI.
SVAKI NAROD IMA PRAVO DA SE LECI KAD OZBILJNO OBOLI. TO PAVO IMA I SRPSKI NAROD.
POSTALI SMO JEDAN OD NAJOSTARELIJIH NARODA NA SVETU, NAROD BEZ POTOMSTVA, NAROD STARACA I PENZIONERA.
OSIPALI SMO SE NEMILICE TOKOM DVADESETOG VEKA. CETIRI MILIONA NAS JE IZGINULO U RATOVIMA, CETIRI MILIONA SE ODSELILO, A MNOGI VEC PAKUJU KOFERE ZA ODLAZAK.
I ,,BELA KUGA,, RAZARA NAŠU ZEMLJU. MNOGO JE VIŠE POBACAJA NEGO RAĐANJA.TRI SRBIJE UBIJENE SU U AKUŠERSKIM KLINIKAMA. NA JEDAN BRACNI PAR DANAS SE NE RAĐA NI JEDNO CELO DETE. JEDNA TRECINA BRAKOVA JE BEZ DECE. ALBANCI SU SE UVECALI OD 1900. GODINE ZA 700 % A MI SMO SE SMANJILI ZA 20 %.
MOGLI SMO BITI VELIKI NAROD SA VIŠE OD DVADESET SEDAM MILIONA GRAĐANA DA NISMO U BESCENJE POKLANJALI NAŠE ŽIVOTE. SADA NAS U MATICI IMA NEŠTO VIŠE OD ŠEST MILIONA.
ZA 25 GODINA POSTACEMO NACIONALNA MANJINA U SOPSTVENOJ ZEMLJI, A ZA 100 GODINA NESTACEMO SA BALKANA.
DECA SE NE RAĐAJU NA ULICI. POTREBNA SU DALEKO VECA ULAGANJA DRŽAVE U RAĐANJE, U DECU, U MLADE LJUDE, U BRAKOVE I U PORODICU. OVO JE OPOMENA I DRŽAVI DA JE VELIKI KRIVAC ZA OVU SRPSKU NESRECU.
NARODE SRPSKI OSVESTI SE I VRATI SE SPOZNANJU ISTINE. POTREBNO NAM JE VIŠE BEBA NEGO GROBOVA, VIŠE RAĐANJA NEGO UMIRANJA, MORAMO DA OSTANEMO, A DA BI OSTALI MORAMO DA SE RAĐAMO. MORAMO DA OTVORIMO VRATA EVROPE I SVETSKE ZAJEDNICE SA MNOGO VIŠE OPTIMIZMA I SA MNOGO VIŠE DECE. SAMO TAKO MOCICEMO DA SE VRATIMO NA NAŠA STARA OGNJIŠTA SA KOJIH SMO PROTERANI.
UDRUŽENJE ,OPSTANAK,, POZIVA SVE SRBE DA SE ,,SLOŽE, MNOŽE I OBOŽE,,
POZIVAMO DIJASPORU DA SE I ONA PRIDRUŽI POKRETU ZA OBNAVLJANJE STANOVNIŠTVA I ZA SPASAVANJE SRPSKOG NARODA OD BIOLOŠKE SMRTI.
PREDLAŽEMO DA SE OBRAZUJE SAVET ZA OBNAVLJANJE STANOVNIŠTVA NA CIJEM CELU BI BILI PREDSEDNIK SRBIJE, ILI PREMIJER, I SRSKI PATRIJARH. SLICAN PREDOG IMAMO I ZA CRNU GORU.
ZAHTEVAMO DA SE SAZOVE SVESRPSKI SABOR MATICE I DIJASPORE SA JEDNOM JEDINOM TEMOM: ,,KAKO SPASTI SRPSKI NAROD OD BIOLOŠKE SMRTI,, .
MOLIMO GRAĐANE DOBRE VOLJE DA U SVOJIM MESTIMA OBRAZUJU UDRUŽENJE ,,OPSTANAK,, I DA SE POVEŽU SA NAŠIM UDRUŽENJEM.
O NACINU POVEZIVANJA KAO I O DRUGIM PITANJIMA SVI GRAĐANI BICE BLAGOVREMENO OBAVEŠTENI.
U IME SKUPŠTINE UDRUŽENJA GRAĐANA ,,OPSTANAK,,
PREDSEDNIK PROF. DR. MARKO MLADENOVIC

---

Prof. dr Mako Mladenovic, Beograd, Krušedolska 11,
tel.faks. (11)437-892,
E-mail: profmm@ptt.yu
www.opstanak.org.yu ,
Beogradjanka 17. sprat,
soba 1702., tel. 3061- 684 i 3061- 687

SLUCAJ GOSPOĐE SOFIJE ŠKORIC

Procitah u „Politici“ da je na nedavnoj Konvenciji Kongresa Srpskog Ujedinjenja u San Francisku, gospoda Sofija Škoric, iz Toronta, izabrana za potpredsednika ove stranke iz dijaspore. . I tada mi je sve bilo jasno. To je objašnjenje za mnoge nevolje u koje sam upao i za moju uzaludnu borbu sa vešticama. A evo o cemu je rec.
Najpre, gospodu Škoric upoznao sam pre blizu deset godina u Kanadi. Nismo tada uspeli da se preterano zavolimo. To je pocetak ove price. Pricu nastavljam od njenog kraja.
!7. januara 2003. godine, na Osnivackoj skupštini, održanoj na Pravnom fakultetu u Beogradu, izabran sam za predsednika Udruženja gradana „Opstanak“ za borbu protiv „bele kuge“ i za obnavljanje stanovništva. Od tada, pa sve do danas, nisam uspeo gotovo ništa da uradim za ovo Udruženje, iako u javnosti uživam prilican ugled. Javni mediji su, istina, povremeno objavljivali po koju vest da smo još živi i da ponešto radimo. Ja sam gotovo svakoga dana slao apele, molbe, proglase, pisma svim gradanima, a posebno sam pisao nekim uglednim liderima, politicarima, humanim ljudima, bogatašima, cak i ratnim profiterima. Tražio sam pomoc za Udruženje da bi mogli da stanemo na noge.
Gotovo još od prvog dana obracao sam se i uglednim i imucnim ljudima iz dijaspore. Tražio sam od njih pomoc. Neki su se i javili. Neki su me cak tražili i preko naše Ambasade u Vašingtonu, ili preko telefonskog imenika u Beogradu. U pocetku, svi su obecavali pomoc. I odjednom, kao da je stigla naredba nekog lobija, ili iz nekog mocnog centra, oni su nestajali. Više se nisu javljali. Više nisu postojali. Narocito je bio drastican slucaj jednog od najbogatijih Srba u dijaspori, inace, iz Afrike.
Nikako nisam mogao da shvatim šta se to dogada sa mnom i sa Udruženjem. Mislio sam da sam oboleo od paranoje. Pricinjavalo mi se da hoce da me ubiju. Odmah posle Osnivacke skupštine Udruženja, tog istog dana, skotrljao sam se niz dvadesetak stepenika na Pravnom fakultetu i slomio dva rebra. Možda me je u gužvi neko vešto gurnuo? Od tada, padao
sam još nekoliko puta.
Jedan poznanik tvrdi da me je neki svetski lobi osudio na smrt slanjem parapsiholoških zraka negativne energije. Te ubice ne primenjuju klasicna ubistva, samo šalju zrake. Onaj ko je otporan, može dosta dugo da im se suprotstavlja. Ja sam im pokazao da me baš tako lako ne mogu da likvidiraju.
U parapsihologiju ne verujem. Ni u cuda. Ni u zrake negativne enrgije. Ali, verujem da su i oko mene, u samom Udruženju, pocele da se dogadaju neobicne stvari. Verujem da izmedu gospode Sofije Škoric iz Toronta i zavere protiv mene, postoji veza, cvrsta veza. Taj njen lobi ima dugacke pipke sve do Beograda, i širi se svuda oko mene.
Svi oni koji hoce da me sasvim obezvrede i ponize, zaboravljaju da ja pišem istoriju ovog naroda, da cu ih sve opisati, kao što sam pre desetak godina opisao i gospodu Sofiju Škoric u svojoj knjizi „Srbija u Kanadi“ („Draganic“, „Sfairos“, Beograd, 1995. str.279).
Iz neobaveštenosti i naivnosti slao sam cestitke Kongresu Srpkog Ujedinjenja, pisma gospdinu Majklu Đordevicu, a nisam znao da je Sofija Škoric druga licnost u hijerarhiji ove stranke. U ovoj stranci je verovatno i moj donator iz Afrike i neki drugi donatori iz SAD koji su mi se javljali, pa zacutali.
Dakle, sve se vrti oko gospode Škoric. Ona me je optužila da sam pre desetak godina „ubio“ gospodu Rosu Somborac, iz Toronta. A istina je
obrnuta. Sofija Škoric je ubila mene. Ona je ubila i Rosu Somborac!
Prica je vrlo prosta. Gospoda Sofija Škoric bila je veliki aktivista za racun Slobodana Miloševica. Moj hendikep je bio u tome što sam pre dolaska u Kanadu, objavio pisma Miloševicu da podnese ostavku (NIN, 1991. i Borba, 1992.). I to mi je bila negativna karakteristika za gospodu Škoric i za društvo oko nje. Bio sam na „specijalnom tretmanu“, pod specijalnim nadzorom. U Kanadu sam putovao da posetim sina koji je tamo radio u Institutu i na Univerzitetu i Montrealu. Trebalo je da održim i neka predavanja. Trebalo je da posetim i SAD, i da tamo održim predavanja u više gradova, ali sam u tome bio lukavo sprecen.
U Montrelalu su me sprecili da govorim u crkvi. U Torontu sam odseo kod gospode Rose Somborac. U suterenu njene zgrade stanovao je neki Dragan, „izbeglica“, a zapravo, policajac i vhunski agent srpskog režima. Ta cinjenica je nesporna. O tome mi je pricao njegov bivši stanodavac u Beogradu, koga je Dragan pokušao da vrbuje za cinkaroša. Platu je primao preko neke Amerikanke iz Njujorka. On je imao specijalnu opremu za svoj zanat. I vršio je svoju dužnost vrlo predano. Ja sam u to vreme bio objekt njegove špijunske aktivnosti. Nekoliko puta, za samo nekoliko dana, zvao me je preko njega uvek oko 2 ujutru „moj“ policiajac iz Beograda i pozivao me da „dodem na demonstracije protiv režima“, koje ce se navodno održati u Beogradu. Glupa sitna provokacija!
Gospoda Rosa Somborac, inace, divna žena, bila je žrtva Sofije Škoric i njenog društva. Neki Srbi, ni mrtvi nisu hteli u kucu gospode Somborac, da se ne bi kompromitovali. I o gospodi Škoric su govorili kao o „crvenoj“. Na sudu mogu da navedem i njihova imena. Inace, gospoda Škoric bila je cest gost Rose Somborac. Uostalaom, ona je stajala iza svega, jer je u to vreme bila jedna od najvažnijih srpskih funkcionera u Torontu
Moje gostovanje bilo je i tužna i smešna slika. Dopustili su mi da održim predavanje u nekom cumezu pred nekoliko „zaduženih“ slušalaca. Medu njima je, naravno, bio i Dragan. Bila je i gospoda Škoric. Posle predavanja, koje mi se smucilo zbog nametnog scenarija, policajac Dragan održao mi je vakelu da tako ne smem da govorim o režimu u Srbiji. Da me nisu bojkotovali, i da je predavanje održano na pristojnom mestu, bilo bi bar dve stotine slušalaca.
Posle sam se vratio u Montreal, kod sina. Tamo sam, poslednje veceri boravka govorio u nekoj grckoj kafani, umesto u crkvi. Bilo je možda oko 200 Srba. Svi su bili oduševljeni. Cak i oni koji su me sprecili da govorim u crkvi, izvinili su mi se javno, tu, pred celim skupom.
Povodom toga, grupa od 77 potpisnika, na celu sa prof. Jovanom Cvejicem, optužila je kod mitropolita kanadskog Georgija one koji su me
sprecili da govorim u crkvi. Kasnije su poslali još jedanput slicnu peticiju. To je tragicna slika vecne srpske podeljenosti ma gde oni živeli.
Uostalom sve sam to opisao u Dnevniku „Srbija u Kanadi“.
Za vreme boravka u Kanadi, od prvog dana, vodio sam dnevnik. To su svi znali. Samo nisu znali šta u dnevniku piše. I taj dnevnik, i gospoda Sofija Škoric, i agent Dragan, došli su mi glave.
Cim smo, moja supruga i ja, stigli u nedelju ujutru u Beograd, dobili smo obaveštenje da ja moram sutra, dakle, u ponedeljak, da dodem u „Ekscelzior“, kod onog agenta koji me je zvao telefonom posle pola noci. Moja supruga za isti dan u isto vreme dobila je poziv za IV Opštinski sud na Novom Beogradu.
U „Ekselzioru“ su me prinudno zadržali oko sat ipo. Ta policijska budala je tražila od mene da se navodno pridružim protestu protiv režima, kako bi me posle uhapsili. Pustili su me sa „informativnog razgovora“ tek kada je neko telefonom preneo policajcu neku poruku.
Stanovao sam u ulici Generala Ždanova 27, blizu ovog hotela. U stanu sam zatekao strašan prizor. Sve što je moglo da se izbaci iz šifonjera, fijoka, kreveta i stolova, bilo je na patosu. Supruga je stigla pre mene. Sve knjige bile su takode razbacane. Tražili su moj dnevnik, ali ga nisu našli jer je bio ukoricen kao knjiga. Nisu se setili da otvaraju knjige.
Ali, odneli su racunar i još neke sitnice. Novac nisu dirali. Novcanik je bio na kaucu sa dinarima i devizama. Došla je policija, pogledali, nešto zapisali, i otišli. Posle su, navodno, uhvatili obijace. Vratili su mi racunar potpuno prazan. Tada sam dobio strašan napad epilepsije od koje se i danas lecim. Jedva sam ostao živ, ali sam trajno oštecen. Lecio me je profesor Zvonimir Levic, upravnik Neurološke klinike Klinickog centra.
U racunaru su bila sva moja naucna i književna dela koja nisam štampao, a nisam ih imao ni na disketi. Bio sam vrlo neoprezan. Bio je tu drugi deo mog kultnog romana „Žuta kuca“ o Pravnom fakultetu, zbog koga su podnete ranije dve krivicne prijave protiv mene. Bile su tu i zbirke pesama, i dnevnici, i dokumentacija, i pisma, i polemike, jednom recju, sav jedan život zgusnut u deset poslednjih godina. Samo nešto vrlo malo od toga je odštampano i spašeno. Zato sam teško oboleo. Zaslugu za to ima društvo oko Sofije Škoric.
Ovo što sada zapisujem nije ništa novo. O tome sam više puta pisao u svojim knjigama, posebno u dnevnicima koje sam vodio. Cak sam se odselio iz ovog komfornog, velikog stana, „dvorca“ i uselio se u „kolibu“. Od razlike u ceni objavio sam deset knjiga „Izabranih dela“ iz književnosti
iz straha da ce mi neko i to uništiti. U Srbiji sam bio pod medijskim embargom i pod policijskom „zaštitom“. Ona se nastavila i u Kanadi. Ona se, izgleda, nastavlja i danas. Prošle godine obili su mi podrum i odneli oko 2.000 mojih neprodatih knjiga. Možda su i ovde tražili moj dnevnik „Srbija u Kanadi“. O kradi je pisala i štampa, pa je i televizija snimila moj podrum posle krade.
Vrhunac licemerja bio je moj slucajni susret sa gospodom Škoric u Udruženju književnika, pre nekoliko godina. Pred mnogim uglednim
licnostima ona me je optužila da sam ja ubio Rosu Somborac. To je bilo u vreme Miloševiceve diktature kada sam ja bio pod embragom, a ona uživala plodove svojih zasluga u korist režima Slobodana Miloševica. Nisam ništa odgovorio ne zato što sam se uplašio, vec što mi je pretio epilepticni napad ako se uzbudim. Samo sam se okrenuo. I izašao.
Rosa je, navodno, umrla kada je procitala moj dnevnik. Mnogo mi je žao zbog toga, ako je to istina. Rosa Somborac nije to zaslužila, ali ja nisam bio njen ubica. Da me nisu tako surovo kažnjavali, tu pricu o Draganu, o špijunaži i o dnevniku, ne bih ni objavio. Ne znam ni da li je pokojna Rosa bila svesna kako su je zloupotrebili. Zašto je pristala da igra takvu ulogu?
Umalo i ja da umrem! Jedva sam se izvukao. Jedan od glavnih krivaca je gospoda Sofija Škoric.
Sada je ona druga na listi celnika Kongresa Srpskog Ujedinjenja. Sada mi je sve jasno zašto se sve ove cudne stvari dogadaju sa mnom. Moji pozdravi Konvenciji Kongresa, moja obracanja Majklu Đordevicu, moja mnogobrojna pisma bogatašima iz dijaspore, moji nesudeni donatori i sponzori, blokada mojih pokušaja i u samom Beogradu, medijska blokada Udruženja „Opstanak“, potajna zavera u rukovodtvu samog Udruženja, parapsihologija, moja cesta padanja, tajanstveni zraci negativne energije (nekoliko rebara sam lomio) sve to, i mnogo šta drugo, opisacu u svom buducem romanu. A iza svega stajace gospoda Sofija Škoric, kao metafora za podeljeni i raspoluceni srpski narod, ne samo izmedu sebe, nego i u svakom coveku.
Ostaje mi jedna uteha. Mnogi književni kriticari ocenili su Dnevnik „Srbija u Kanadi“ recima: „fenemenalno“. Kada se vremenom sklone junaci ove price, i kada se stvarne licnosti pretvore u voštane figure, ostaju iza njih znacajni dokumenti o jednom vremenu. Jedan takav dokument je moja knjiga, a jedna od negativnih licnosti u toj knjizi je gospoda Sofija Škoric.
Ne volim da se svetim, osim ako me neko nazove ubicom. Zato neka cela planeta sazna za ovu pricu. Nadam se da necu više lomiti rebra.

Profesor dr Marko Mladenovic.
naucnik i književnik

---

SRBI IZABRALI BIOLOŠKU SMRT
(Razgovor za „Student”, br.38-39, voden septembra 1995)

Nekada najbrojni narod na Balkanu zahvatila ”bela kuga” za koju niko ne haje, i ukoliko se odumiranje nastavi, Srbi ce i bez ratova za kratko vreme postati nacionalna manjina u sopstvenoj državi
Olako prihvacene zapadne ideje o slobodnoj ljubavi i slobodnom roditeljstvu zajedno sa boljševickim rasturanjem porodice i Boga, razorile su brak i porodicu, razorile grad i selo i doprinele da se Srbi zajedno sa Rusima nadu na prvom mestu u Evropi po nerodenoj deci
I bez ratova i razaranja Srbi ce za cetvrt veka postati izrazita nacionalna manjina u sopstvenoj državi! Srpski narod ubrzano biološki umire, jer ”bela kuga” uzima svakodnevno svoj danak. Borba za odbranu teritorija polako postaje besmislica usled hronicnog ”nedostatka ljudi”. Od svih naroda u Evropi najmanje se radaju Srbi i Rusi. Po broju izvršenih legalnih abortusa takode vode Srbi i Rusi. Jednostavno receno, više umire nego što se rada. Na jednu srpsku porodicu dode 0,9 % dece, dakle, cak ni jedno ”celo” dete dok, primera radi, šiptarska porodica u proseku ima 6 potomaka. Ovaj poražavajuci odnos, medutim, kao da nikoga ne interesuju. De facto, Srbi su izgubili biološki rat na sopstvenoj teritoriji.
– Za dvadeset do dvadest pet godina, ako se ovako nastavi bice nas duplo manje i to bez ikakvih ratova, razaranja, ili katastrofa tvrdi dr. Marko Mladenovic, redovni profesor Porodicnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. – Bili smo sve do skora, najbrojniji narod na Balkanu, a cetvrti od slovenskih naroda. Sada nas polako sustižu i prestižu ovde na Balkanu dok smo medu Slovenima pali vec na sedmo mesto. Na sceni je tragican proces masovne depopulacije. Biološka reprodukcija Srba je gotovo prestala i to se može dobro videti prema odnosu broja umrlih i rodenih u Srbiji. Taj proces je najpre zahvatio Vojvodinu, u kojoj je od 1981. do 1991. godine 22.000 više umrlo nego što je rodeno. U užem delu Srbije, do 1991. godine nije bilo depopulacije, ali vec te godine je 1000 Srba umrlo više nego što je rodeno, da bi se ta brojka naredne 1992. godine ušestostrucila. I više ne prestaje da iz godine u godinu raste. Grubo govoreci, srpska deca koja se sada radaju, vec su nacionalna manjina u Srbiji. Citavi regioni Republike vec su od srpskog življa potpuno - ispražnjeni.
Prema istraživanju profesora Mladenovica, postoje najmanje dva istorijska uzroka za biološko odumiranje srpskog naroda. Jedan je opšti civilizacijski a drugi lokalni, balkanski i srpski.
- Civilizacijski uzrok je emancipacija žena i potpuna egalizacija uloga muškarca i žene - smatra dr Mladenovic. - Emancipovana žena, po pravilu, nece da rada decu. Smatra to zaostalom ili pojavom koja joj remeti razvoj i karijeru. Ciklicni civilizacijski razvoj dovodi do stvaranja demokratskog društva i demokratske porodice i tada pocinje njegov krah. Istu sudbinu doživela je egipatska, grcka i rimska civilizacija. U Evropi ce zbog depopulacije uskoro biti 100 miliona stanovnika manje. Najstrašnije je što smo po tome zajedno sa Rusima na prvom mestu. U ekstravagantnim takmicenjima sa svetom sve smo bitke dobili. Kao da želimo namerno da se isticemo i dicimo onim što je loše.
- Drugi razlog za odumiranje nacije su, naravno, ratovi i genocid nad srpskim narodom. Osim Jevreja ni jedan narod nije tako sistematski i masovno ubijan, istrebljivan, proterivan, nasilno pokrštavan, preseljavan, asimilovan… Primer Srba u Bosni i Hercegovini dovoljno govori o kakvom je stradanju rec. Sredinom prošlog veka na tlu BiH živelo je 68% Srba pravoslavaca, pred Drugi svetski rat 51,25 1961. godine 42, a 1991. 31%. Posle gradanskog rata ovaj procenat je još manji. Biološki rat srpskog i šiptarskog stanovništva je, takode, poguban za Srbe. U odnosu na pocetak ovog veka Srpski narod se smanjio za 10%, dok je za to vreme kod Šiptara eksplodirao za 700%, a kod muslimana u širem okruženju za 400%.
Srbi su od Balkanskih ratova, preko Prvog i Drugog svetskog rata, ne racunajuci ovaj poslednji, izgubili nekoliko miliona ljudi - naglašava naš sagovornik. - Precizni statisticari navode da je stradalo više od cetiri miliona ljudi. Uz ovakav trend, Srba ce vrlo skoro biti tri miliona i 800 hiljada, a Šiptara gotovo duplo - sedam miliona. Ako budu mudri i strpljivi, nije im potreban rat da bi došli do Beograda. I sada jedna petina Šiptara rada više od polovine dece u Srbiji. U svojoj knjizi ” Uostalom Kartaginu treba razoriti” hipoteticki, ali sa realnom osnovom, napisao sam da ce se 2091. godine poslednja enklava Srba nalaziti na Kalemegdanskoj tvrdavi i tu ce se boriti za opstanak.
Za ”belu kugu” medu Srbima postoje još dva uzroka vezana za ideologiju i siromaštvo - konstatuje dr Mladenovic. - Boljševicka ideologija je bila protiv porodice, ali i protiv Boga, nacije, svojine, što su osnovni postulati svakog civilizovanog društva. Zakoni poput onih o agrarnoj reformi i kolonizaciji nabili su seljake u seljacke radne zadruge, u kolhoze, a seoska domacinstva masovno su seljena u gradove. Stvoren je tako gradski proleterijat. Gradovi ih nikad nisu prihvatili kako treba, pa i danas žive po njihovim rubovima bez adekvatnih uslova za život. Žrtvovani su za boljševicke utopijske ideje. Stvoreni su tako gradovi monstrumi. Zato seljaka ima dva puta manje, a gradova tri puta više. Na asfaltu za vecinu ljudi nema nikakvih uslova za radanje dece. Zahvaljujuci ideološkim zabludama uništen je izvorni genetski potencijal našeg naroda - selo. Sela su pusta, a tamo gde i ima ljudi, to su samo starci. Na pragu srpske seoske kuce obicno sede starac i starica, gledaju u prazno i nikoga ne ocekuju. Sela su zarasla u trnje i korov, njive se ne obraduju, paprat je svuda. Poredenja radi, u šiptarskom seoskom dvorištu živi po nekoliko generacija dece, tako da mnogi docekaju i svoje cukun-unuke. Potpuno isto kao i sa Srbima, dogada se i Rusima, ”Bela kuga” ce zato ostati naša zajednicka sudbina i nesreca. To je ujedno i uvertira za ekonomsku tragediju koja ce tek uslediti.
Koliko su ideje iz visoko razvijenih zemalja Zapada uticale na našu nacionalnu promenu odnosa prema porodici i radanju?
Zapadne ideje odgovaraju bogatom društvu, a ne siromašnom kao što je naše -objašnjava dr Mladenovic.-Ideje o slobodnoj ljubavi, slobodnom roditeljstvu, vanbracnim zajednicama, razni ekstremni feministicki zahtevi u sredinama kao što je naša, mogu izazvati samo suprotan efekat i katastrofu ciji smo svedoci. Porodice su postale kao cardak ni na nebu ni na zemlji, jer nije stvorena potrebna materijalna osnova za obnavljanje stanovništva. Umesto preventive, jedini nacin planiranja porodice sveo se na abortus. U našim akušerskim klinikama vec su ubijene tri Srbije. Na jedno radanje idu tri abortusa. Tako je stvoren citav soj sterilnih žena koje, kada prevale tridesetu, lece neplodnost po sveskim klinikama.
Profesor dr Marko Mladenovic je inace jedan od tvoraca pravnog sistema o porodici. Doktorirao je na ”Razvodu braka i brakorazvodnim uzrocima” i smatra da je duboka kriza i raspad srpske porodice uslovljen i velikim brojem razvedenih brakova. Bivši Srbi protiv sadašnjih?
Prema popisu koji 1840. godine na našim prostorima napravio Šafarik, Srba je bilo 5 miliona i 294 hiljade, Hrvata 801.000, Srba muslimanske veroispovesti 550.000, Slovenaca milion i 530 hiljada i Srba katolika milion i 500 hiljada - istce dr Mladenovic. – Ako tome dodamo 800.000 Srba koji su živeli u Rumnuniji i pola miliona u Madarskoj, i sada se prebrojimo, onda ce nam biti jasno kako smo i koliko dovedeni na sam rub propasti. Rukovodeni tim i slicnim primerima Stoltenberg je i izjavio da su se u ratu u bivšoj Jugoslaviji borili bivši Srbi protiv današnjih. Zato je valjda i smenjen.
Naša porodica nema ni tri clana u proseku, što je zaista više nego tragicno – istice dr Mladenovic. –Veliki broj razvedenih brakova i istovremeno ogroman broj vanbracnih zajednica i to mahom „u prolazu” i privremenih, uticu da se ”bela kuga” još više širi. Vecina vodi nekakve usamljenicke živote. Veliki je broj zahteva da se ozakone homoseksualne i lezbejske veze kao u nekim razvijenim zemljama Evrope i sveta. Preko 20% ljudi u Srbiji žive kao samci, petina su u brakovima bez dece, najveci broj je sa jednim detetom a izuzetno su retki oni sa dvoje, ili troje dece. To je, u stvari, izraz protivurecnosti izmedu naprednih levih i desnih ideja i našeg realnog života koji nas je pregazio i pripremio da – nestanemo kao nacija. Nedavni gradanski rat predstavlja samo nastavak ove katastrofe.
Naš sagovornik smatra da je na sceni svojevrsna Apokalipsa srpskog naroda i da je potrebno povuci carski rez i niz radikalnih poteza da bi se iz toga kruga smrti izašlo.
– Najjace rezerve Srba sa Dinarskih planina uništene su i proterane sa žaljenjem konstatuje dr Mladenovic. – U sledecoj generaciji više nema šanse za popunjavanje posustalog srpskog naroda u matici. Najtragicnije je slepilo i gluvoca svih onih koji moraju da odgovaraju za politicki sunovrat srpskog naroda koji je izrodio i biološki kolaps. Obišao sam sve stranacke lidere, njegovu svetost srpskog patrijarha Pavla, Srpsku akademiju nauka, Udruženje književnika Srbije i mnoge druge i pokušao da skrenem pažnju na to da smo mi poslednja generacija koja može da spasi srpski narod od biološke smrti. Svi su me lepo primili i saslušali, ali niko me nije ni cuo ni razumeo. To je potpuni istorijski daltonizam. Zbog svega toga sam došao do zakljucka da je srpski narod istorijski dotrajao i da nije sposoban da se odbrani od sopstvene biološke smrti. Pod radikalnim zahvatima koji se moraju povuci, profesor Mladenovic podrazumeva zamenu seksualne, socijalne i politicke revolucije, biološkom revolucijom, koja bi se sastojala u prerasporedivanju odredenih sredstava iz nacionalnog dohotka u korist produžetka vrste i nacije.Samo decji dodatak ne spasava natalitet
Profesor dr Marko Mladenovic, osim kao svetski priznat strucnjak za porodicno pravo, ovom tematikom se bavi i u romanima i pesmama koje piše. Do sada je objavio šest romana i sedam zbirki pesama.
Dok je država isplacivala deciji dodatak kasnio je osam meseci a sada kada se rešila tog ”balasta”, cim je to prebacila na privredu, u zaostatku je i po godinu dana – veli dr Mladenovic. – Deca su postala nicija briga, a sve vreme se prosipaju fraze o ‘’danu deteta’’, ‘’nedelji solidarnosti sa decom’’ i slicno. To je samo bacanje prašine u oci, da bi se sakrilo ono što je svima jasno – potpuno beznade za svaku porodicu, za svako dete.
– Mora da se formira institucija ‘’decijeg dinara’’ i da se donese Zakon o fondu za obnavljanju stanovništva koji bi predvideo da se od svakog pravnog posla izdvoji odredena suma za decu – smatra dr Mladenovic. – Isto tako, moraju da postoje precizni izvori finansiranja za obnavljanje porodice i deciju zaštitu. Te mere morale bi posebno da obuhvate i opterete sve ratne profitere, privilegovane slojeve, vlasnike raznih dvoraca i palata i luksuznih automobila. Pošto smo siromašan narod, postojece ogromne socijalne razlike dodatno ”ubijaju” decu, jer raste sebicnost. Druga važna mera bilo bi zakonsko ustanovljavanje poziva majke. To znaci da žena koja rodi više od troje dece, pored ostalih postojecih prava, ima dodatno pravo na penziju ili platu. Materinstvo mora da se plati. Protiv ovog predloga ustale su posebno feministkinje, smatrajuci to eksploatacijom žene, jer one i svako radanje vide kao eksploataciju. Demokratija, medutim, podrazumeva mogucnost razlicitih opcija. Klanjam se inace svakoj zaposlenoj ženi, pogotovu, onoj obrazovanoj, ali sam siguran da ih ima mnogo više onih koje bi prihvatile poziv majke ako bi adekvatno bile stimulisane. Zar je bolje biti sekretarica nego majka? Radnika ima puno, cak ih i izvozimo, a majke cemo morati da uvozimo, s obzirom na platežne mogucnosti, iskljucivo iz Afrike.
Kao jednu od mogucnosti izlaza iz katastrofe izazvane ”belom kugom” profesor Mladenovic vidi u vracanju selu.
– U procesu raspadanja i uništavanja sela, žene su prve otišle – naglašava dr Mladenovic – ostali su samo muškarci neženje i to u vec prezrelim godinama. Ima sela gde živi i po 200 neženja. Oni se organizuju u razna udruženja seoskih neženja, cak ce formirati i svoj sindikat i tražiti svoja prava. Žene su napustile selo najviše zbog pogrešnog obrazovnog sistema, koji je izgraden tako da cim neka devojka sa sela završi osmogodišnju školu pomisli da je postala akademik i više nece da kopa. Niko ne traži da kopaju, ali neka se vrate na selo i budu moderni farmeri kao svuda u svetu. Država bi morala hitno da reši to pitanje, ali bojim se da nije sposobna da bilo šta u tom smislu uradi i reguliše. Kada je akademik Despic na jednom skupu u Srpskoj akademiji nauka javno progovorio u kakvoj se situaciji nalazimo i upozorio da onog trenutka kada postanemo nacionalna manjina u sopstvenoj državi moramo da razmislimo i o imenu te države, docekan je na nož. Kao da niko ne želi da shvati da se radi o životu i smrti nacije, o našem biti ili ne biti. Osvesticemo se onda kada nas budu proterivali iz Niša, Kruševca, Kragujevca, Prokuplja, kao što je to vec uradeno u Krajinama (kasnije i na Kosovu), ali tada ce biti kasno za sve.
Profesor Mladenovic smatra da bi trebalo osnovati savezni Savet za obnovu stanovništva na cijem bi celu morao da bude Patrijarh srpski gospodin Pavle. Osim toga, neophodan bi bio i jedan svesrpski sabor koji bi razmotrio sva velika i sudbinska pitanja za Srbe. Možda bi to pomoglo da se srpski narod probudi i pokuša da se iscupa iz zagrljaja biološke smrti.

---

SVETI SINOD

SVETI ARHIJEREJSKI SINOD
SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
Patrijaršijski dvor
Kralja Petra 5
Beograd

U Beogradu, na Đurdevdan,
leta 2004. Gospodnjeg

Vaša Svetosti,

Povodom zabrinjavajuce demografske situacije u kojoj se našao Srpski narod u poslednjoj deceniji XX veka i na pocetku Novog milenijuma, pozivamo našu Svetu Pravoslavnu Crkvu da pred Narodnom skupštinom Republike Srbije podnese predlog izmena i dopuna paketa zakona koji regulišu socijalno i zdravstveno osiguranje, o radu,o deci i porodici, o društvenoj brigi o deci bez roditeljskog staranja, prekidu trudnoce,porodiljskom i trudnickom odsustvu i osiguranju,društvenoj brizi o samohranim majkama, porezu na promet, akcizama, carinama i prelevmanima.
1. Osnovati Fond pri SPC za prikupljanje novcanih sredstava iz humanitarnih aktivnosti, uvodenjem provizije na dnevne novcane transakcije, poreza na promet, akciza,carina, prelevmana, kojim bi se pomoglo u zaustavljanju negativnog prirodnog priraštaja Srpskog naroda kroz programe socijalnog i zdravstvenog osiguranja samohranih i nezaposlenih majki i majki sa troje i više dece, dece bez roditeljskog staranja, zabrane abortusa, edukacije omladine u vezi abortusa, pospešila stambena izgradnja za mlade bracne parove, povecanja seoskog stanovništva i slicno. Fond je obavezan da Narodnoj skupštini podnese godišnji izveštaj o radu preko odgovarajuceg nadležnog (novoosnovanog) Odbora za decu i porodicu, a pre usvajanja budžeta,kako bi se koordinirao rad. Fond preko svojih organa odgovara za svoj rad Sinodu SPC i Narodnoj skupštini Srbije, kao svojim osnivacima i pokroviteljima. Clanovi Upranog odbora Fonda su pored Sinoda SPC na celu sa Njegovom Svetosti Patrijarhom Srpskim Gospodinom Pavlom + i predsednik Narodne Skupštine Srbije, predsednik Srbije, predsednik vlade Srbije, ministar za decu i omladinu, ministar zdravlja, ministar za socijalna pitanja, ministar poljoprivrede, ministar za privredu,kao i predsednik skupštinskog Odbora za decu i porodicu. Fond preko svojih organa koordinira rad sa nadležnim državnim institucijama i domacim i stranim nevladinim organizacijama u cilju efikasnijeg rada u pravcu zaustavljanja negativnog prirodnog priraštaja i popularizacije medu omladinom zdravog psiho-fizickog nacina života kroz negovanje tradicionalnog nacina života i razvoj svesti o zdravom potomstvu i porodici kao nukleusom društene zajednice.
2. Uvesti 0,5% (neoporezovane) provizije na sve dnevne novcane transakcije, koji bi se direktno uplacivao u Fond pri SPC.
3. Ukinuti porez na promet i usluge na sve humanitarne aktivnosti SPC u vezi sa radom Fonda ,kao i na humanitarnu akciju "Udahnimo život Srbiji", kao i humanitarne akcije SPC u obnovi porušenih i spaljenih Svetinja na KiM i na Hilandaru.
4. 5% od poreza na promet (neoporezovan) na proizvode koji se prodaju u prodavnicama SPC uplatiti direktno u Fond pri SPC.
5. Izdati seriju poštanskih marki u apoenu od 1, 00 dinar sa likom Bogorodice, cija bi se sredstva od 50 % direktno uplacivala na racun Fonda pri SPC, a ostatak u republicki budžet (kojim bi se delom obezbedila sredstva za komunalne usluge pri izgradnji stanova za mlade bracne parove).
6. Ukinuti porez na promet opreme za bebe, hranu za bebe, odecu i obucu za decu do 15 godina,školske udžbenike za osnovnu i srednju školu, kako bi se olakšao porodicni budžet i podstakao natalitet. Na trece i više dece ukinuti porez na promet odece i obuce do 18 godina. Evidenciju o trecem i više dece vodi opštinska uprava javnih prihoda.
7. 2% od carine (neoporezovano) na uvoz poljoprivrednih proizvoda koji se proizvode u našoj zemlji, kao i 5% od carine (neoporezovano) na uvoz luksuzne robe široke potrošnje direktno uplacivati u Fond pri SPC.
8. 3% od akciza (neoporezovano) na reklamu i proizvode od duvana i alkoholna pica direktno uplacivati u Fond pri SPC.
9. Neoženjeni i neudati, razvedeni bracni parovi bez dece kao i udovci i udovice bez dece, placaju direktno na racun Fonda pri SPC godišnji paušal i to:
- u iznosu od 0,5% ukupnog neto godišnjeg primanja do 150.000 dinara
- u iznosu od 1% ukupnog neto godišnjeg primanja do 300.000 dinara
- u iznosu od 1,5% ukupnog neto godišnjeg primanja do 500.000 dinara
- u iznosu od 2% ukupnog neto godišnjeg primanja do 1.000.000 dinara
- u iznosu od 3% ukupnog neto godišnjeg primanja preko 1.000.000 dinara
preko opštinske uprave javnih prihoda kome se prilikom placanja podnosi izvod iz maticne knjige udatih i izvod iz maticne knjige rodenih ne stariji od 6 meseci kao i evidencija sa biroa rada, a koji vodi evidenciju u koordinaciji sa opštinskom maticnom službom i biroom za zapošljavanje. U slucaju nezaposlenosti (daci i studenti, lica prijavljena na biro rada) oslobodeni su placanja. U slucaju neplacanja, sledi mandatna kazna u duplom iznosu poreske obaveze od sudije za prekršaje.
10. Neoženjeni i neudati, razvedeni bracni parovi kao i udovci i udovice, oslobodeni su placanja poreza na promet roba i usluga prilikom zasnivanja bracne zajednice. 5% od takse (neoporezovano) na vencanja direktno uplatiti u Fond pri SPC.
11. Oslobodenje od carine na uvoz polovnih poljoprivrednih mašina (uz atest) dobijenih iz donacija, kao i poreza na promet za potrebe seoskih domacinstava sa niskom stopom nataliteta i ekonomski zaostalim podrucjima.
12. Zabrana uvoza neispravnih poljoprivrednih mašina, štetnih dubriva kao i genetski modifikovane hrane iz donacija.Krivicno goniti pocinioce, kao i propisati zabranu vršenja delatnosti.
13. Podsticati primarnu poljoprivrednu proizvodnju poreskim olakšicama, posebno u seoskim opštinama sa niskim prirodnim priraštajem i ekonomski zaostalim podrucjima, koja se proizvodi na njima i imaju produ na medunarodnom tržištu (npr. proizvodnja meda, lekovitog bilja, pecuraka, jecma, ovsa, raži, heljde, jagnjeceg i teleceg mesa, vina, suve šljive, šljivovice) kroz razvoj zadrugarstva i ukrupnjavanja individualnih poljoprivrednih proizvodaca. Premije za mleko u ekonomski planinski zaostalim opštinama sa niskim prirodnim priraštajem posebno stimulisati po jedinici mlecne masti. Otvarati male seoske mini mlekare, klanice, hladnjace, otkupne stanice za lekovito i šumsko bilje po povoljnim kreditima i uz poreske olakšice u seoskim ekonomski zaostalim opštinama sa malim prirodnim priraštajem.
14. Besplatna prodaja sredstava za sprecavanje neželjene trudnoce za maloletnike, iz sredstava Fonda pri SPC, radi sprecavanja neželjene trudnoce i širenja polnih bolesti.
15.Sredstva za povoljne dugorocne stambene kredite uz rok otplate do 30 godina uz povoljne kamate, poreske olakšice i ucešce do 10% uz rok otplate do 24 meseca, za mlade bracne parove, a posebno za parove sa 3 i više dece i u slucaju nezaposlenosti majke bez ucešca, obezbediti kroz emisiju državnih obveznica, cime bi se zaposlila gradevinska operativa i mladim bracnim parovima rešavanje stambenog pitanja. Sredstva bi se koristila putem javnog konkursa preko specijalnog Fonda formiranog od strane Narodne skupštine Srbije u saradnji sa Odborom za decu i porodicu. Sredstva Fonda bi se reinvestirala otplatama kredita državnih obveznica i njihovim plasmanom na tržište kratkorocnih hartija od vrednosti po eskontnoj stopi NBS uvecanoj za mesecnu stopu inflacije na rok od 6 meseci. Time bi Fond poslovao na tržišnom principu i omogucilo da što više mladih bracnih parova reši stambeno pitanje. Lokalna samouprava je dužna da na nivou opštine obezbedi (delom iz opštinskog budžeta, a delom iz Fonda pri SPC i republickog budžeta, kao i ucešcem od 10% na 24 meseca korisnika stambenog kredita) sredstva za plac i komunalne usluge po diskontnoj ceni oslobodenoj 10% opštinskog poreza na promet, cija bi se sredstva od otplate kredita reinvestirala uplatama u opštinsku kasu za ove namene i koja bi se preko Fonda pri Skupštini Srbije plasirala na tržište kratkorocnih hartija od vrednosti po eskontnoj stopi NBS uvecanoj za mesecnu stopu inflacije na rok od 6 meseci.
16. Racunati kao radni odnos i obezbediti zdravstveno osiguranje nezaposlenim majkama koje podižu decu,bez isplate novcane prinadležnosti, koje bi se finansiralo delom iz republickog budžeta a delom iz Fonda pri SPC. Evidenciju vodi Republicki biro rada, a sredstva se putem konkursa uz prezentovanje odgovarajuce dokumentacije (izvod iz maticne knjige vencanih, izvod iz evidencije na birou rada, izvod iz maticne knjige rodenih za decu) regulišu kao i za zaposlena lica, stim da nema isplate novcane prinadležnosti, vec prenosa sredstava u vidu doprinosa za socijano i zdravstveno osiguranje (oslobodeno poreza) sa republickog budžeta i Fonda pri SPC direktno na Fond penzionog i zdravstvenog osiguranja . Samohranim nezaposlenim majkama koje iz zdravstvenih razloga nisu u mogucnosti da nadu posao obezbediti uz odgovarajucu zdravstvenu dokumentaciju novcanu prinadležnost u visini 50% prosecne neto zarade po zaposlenom u Republici, a sredstva bi se obezbedivala delom iz Fonda pri SPC a delom iz republickog budžeta.
17. Nezaposlene majke sa 3 i više dece, dobijaju pored zdravstvenog i socijalnog osiguranja, bez isplate novcane prinadležnosti, uvecani decji dodatak u iznosu od 5% od postojeceg redovnog decjeg dodatka preko republickog budžeta, a nezaposlene samohrane majke sa 3 i više dece u iznosu od 10% od postojeceg na trece i više dece do navršenih 18 godina deteta, što bi se obezbedilo iz sredstava Fonda pri SPC. U slucaju nemogucnosti zaposlenja iz zdravstvenih razloga (nakon navršenih 18 godina deteta i u slucaju hronicne bolesti ili psihofizickog nedostastatka i bolesti jednog od deteta) uz odgovarajucu zdravstvenu dokumentaciju koja se prilaže Fondu pri SPC, samohrane nezaposlene majke sa 3 i više dece trajno dobijaju uz socijalnu i zdravstvenu zaštitu i novcanu prinadležnost u visini 50% prosecne neto zarade po zaposlenom u Republici i nakon 18 godina deteta. Na sredstva iz Fonda bi se konkurisalo preko javnog konkursa uz prezentaciju odgovarajucih dokumenata. Prioritet u isplati po ovoj tacki imaju majke iz opština sa niskom stopom prirodnog priraštaja i ekonomski zaostalih podrucja.
18. Pojednostaviti i ubrzati postupak za dobijanje i korišcenje redovnog decjeg dodatka preko republickog budžeta.
19. Nezaposlene majke u seoskim domacinstvima sa 3 i više dece dobijaju pored zdravstvenog i socijalnog osiguranja, bez isplate novcane prinadležnosti kao i dodatnog decjeg dodatka u visini od 5% u odnosu na redovan preko republickog budžeta, preko Fonda SPC za trece i više dece do navršenih 18 godina deteta , oslobadanje od 20% od poreza na promet prilikom kupovine poljoprivredne mehanizacije,semena i stocnog fonda, a samohrane nezaposlene majke u seoskim domacinstvima sa 3 i više dece pored socijalnog i zdravstvenog osiguranja i isplate novcane prinadležnosti u visini od 50% prosecne neto zarade po zaposlenom u Republici, kao i dodatnog decjeg dodatka u visini od 10% redovnog iz republickog budžeta, preko Fonda pri SPC za trece i više dece do navršenih 18 godina deteta, i oslobodenje od 40% od poreza na promet prilikom kupovine poljoprivrene mehanizacije, semena i stocnog fonda. Posebne povlastice (ekonomski isplativije premije kod otkupa poljoprivrednih proizvoda i preko prelevmana na uvoz poljoprivrednih proizvoda koji se proizvode u našoj zemlji, tj. opštinama na kojima žive korisnici) uživaju sve nezaposlene majke i samohrane nezaposlene majke u seoskim opštinama sa niskim prirodnim priraštajem i ekonomski zaostala podrucja.
20. Nezaposlenim majkama u gradskim opštinama sa 3 i više dece obezbediti pored socijalnog i zdravstvenog osiguranja (koje se direktno uplacuje u Fond penzionog osiguranja preko specijalnog Fonda pri SPC bez isplate novcane prinadležnosti), kao i uvecanog decjeg dodatka u iznosu od 5% od postojeceg redovnog decjeg dodatka preko republickog budžeta preko Fonda SPC za trece i više dece do navršenih 18 godina deteta , i oslobodenje 20 % od poreza na promet prilikom kupovine opreme za odpocinjanje samostalne delatnosti i 20% od carine na uvoz polovne opreme za odpocinjanje samostalne delatnosti. Samohranim nezaposlenim majkama sa 3 i više dece (kao i sa hronicno bolesnom decom i decom sa psihofizickim nedostatkom i bolešcu) obezbediti pored socijalnog i zdravstvenog osiguranja (koje se direktno uplacuje u fond penzionog osiguranja preko specijalnog Fonda pri SPC i republickog budžeta) uz isplatu novcane prinadležnosti u visini 50% prosecne neto zarade po zaposlenom u Republici, kao i dodatnog decjeg dodatka u visini od 10% redovnog iz republickog budžeta, preko Fonda pri SPC za trece i više dece do navršenih 18 godina deteta, i oslobadanje 30% od poreza na promet prilikom kupovine opreme, kao i 30% od carine na uvoz opreme za otpocinjanje samostalne delatnosti. Omoguciti povoljnije robne kredite za kupovinu opreme za obavljanje samostalne delatnosti uz rok otplate do 5 godina, bez ucešca. Ovo se odnosi na gradske opštine sa niskim prirodnim priraštajem kao i na ekonomski zaostale gradske opštine. Sredstva bi se obezbedivala preko javnog konkursa na adresu Fonda pri SPC.
21. Smanjiti godine radno staža za žene sa 58 na 55 godina života, kao i sa 35 godina staža na 33 godine staža, kako bi se ubrzalo zapošljavanje omladine, a time i reprodukcija i obnavljanje Srpskog stanovništva.
22. Produžiti porodiljsko odsustvo za zaposlene majke sa 3 meseca na 12 meseci za 1 dete, u slucaju drugog deteta uvesti na 18 meseci, a treceg i više dece na 24 meseca.
23. Omoguciti ocevimada koriste porodiljsko odsustvo u slucaju sprecenosti ili nemogucnosti majke da koristi, u istom intervalu kao u tacki 21.
24. Omoguciti bracnim parovima bez dece lakšu proceduru i postupak prilikom usvajanja dece bez rodieljskog staranja (a posebno dece do 3 godine, kako bi se lakše uklopila u novu porodicu), kao i finansijski stimulisati porodice koje usvajaju decu na isti nacin kao i porodice sa svojom decom, preko Fonda pri SPC i budžeta Srbije.Uvesti obaveznu polugodišnju kontrolu usvojene dece do navršenih 18 godina, od strane radnika za socijalno staranje pri opštini kao i paroha, što bi se obezbedilo od sredstava 0,2%opštinskog poreza na promet koji bi se uplacivao u specijalni Fond pri SPC. Kontrola obuhvata pored provere psihofizickog zdravlja sve dece u domu kao i usvojene, proveru usvojene dece i njihovog adaptiranja u porodicu i društveni život zajednice i paketic neophodne garderobe ili obuce.
25.Deci bez roditeljskog staranja smeštenim u ustanovama za njihovu brigu, omoguciti nakon završenog školovanja i boravka u ustanovama nakon 18 godina godina života, putem poreskih i kreditnih olakšica omoguciti samozapošljavanje kao i rešavanje stambenog problema, radi lakšeg ukljucenja u društvenu zajednicu i smanjenja delikvencije i kriminalnog ponašanja.
26. Omoguciti deci sa psihofizickim nedostatkom i bolešcu kao i hronicno bolesnoj deci cije majke su samohrane i sa više od 3 dece, besplatnu zdravstvenu zaštitu, lekove i pomagala.
27. Omoguciti zaposlenim majkama sa decom sa psihofizickim nedostatkom i bolešcu, kao i hronicno bolesnom decom, radno vreme prilagodeno bolesti deteta i radni staž u visini punog radnog vremena.
28. Uvesti zabranu abortusa i krivicno goniti pocinioce abortusa, kao teško krivicno delo, kao i zabranu vršenja doktorskog poziva. Ukinuti sve privatne ambulante i klinike koje obavljaju abortus. Uvesti rigoroznu carinsku kontrolu na uvoz opreme za abortus i zabraniti njenu proizvodnju u zemlji. Krivicno goniti uvoznike i proizvodace opreme i uvesti zabranu delatnosti. U specijalizovanoj državnoj ustanovi pri Klinickom centru Srbije takode zabraniti abortus, izuzev u slucaju kada je ugrožen život majke (usled bolesti ili posledica psihofizickih trauma), o cemu se mora pribaviti dozvola specijalne lekarske komisije pri Ministarstvu zdravlja, kao i Sinoda SPC. Doktor koji obavlja abortus u ovim izuzetno dozvoljenim situacijama, mora nakon obavljenog abortusa da 7 dana posti na vodi i da se pricesti u Crkvi.
29. U slucaju kada je ustanovljena neželjena trudnoca maloletnica, strogo zabranjen abortus, radi ocuvanja pshihofickog zdravstvenog stanja maloletnika. U slucaju izvršenog abortusa, doktoru zabraniti dalje obavljanje posla i krivicno goniti, zajedno sa maloletnom osobom, kao teško krivicno delo.
30. Deca maloletnica se izuzetno mogu dati na usvajanje i smeštaj u ustanove za brigu o deci uz saglasnost oba roditelja, lekara specijaliste i psihologa pri Ministarstvu zdavlja, kao i Sinoda SPC preko specijalizovanog Centra za maloletnike pri opštinskom Centru za socijalnu zaštitu. Maloletnim majkama omoguciti potpuno socijalno i zdravstveno osiguranje bez isplate novcane prinadležnosti, do navršenih 18 godina deteta, finansirano delom iz republickog budžeta i Fonda pri SPC.
31. Krivicno goniti pocinitelje cedomorstva živorodene dece, pa i maloletne majke, kao teško krivicno delo.
32. Uvesti specijalni obavezni predmet iz zdravstvenog vaspitanja u osnovnim i srednjim školama, kako bi se podigla zdravstvena kultura omladine u pravcu zaštite od širenja polnih bolesti i štetnosti abortusa po psihofizicko zdravlje maloletnika, kroz specijalizovane kurseve vodene od strane strucno obucenih zdravstvenih kadrova.
33. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstva obrazovanja i Ministarstva vera, Ministarstva za decu i porodicu formirati Komisiju koja ce se baviti medijskom promocijom u vezi zabrane abortusa kroz prikladne reklamne kampanje u kombinaciji sa kampanjama korišcenja zaštitnih sredstava za sprecavanje neželjene trudnoce i širenja polnih bolesti. Sredstva obezbediti delom iz republickog budžeta a delom iz Fonda pri SPC.
34. Deci rodenoj i koja žive u rasejanju uvesti obavezno pohadanje 2 puta nedeljno srpskog jezika u prostorijama SPC u organizaciji lokalnog paroha, ukoliko nije organizovana dopunska škola i ne postoje uslovi za njeno organizovanje. Sredstva za obezbedenje udžbenika Srpskog jezika deci u rasejanju se obezbeduju delom iz republickog budžeta i delom Fonda pri SPC. Roditelji dece u rasejanju koja se ne budu slala na obavezne casove Srpskog jezika, placaju pri konzulatu taksu uvecanu za 5% na sve konzularne usluge i prilikom izdavanja pasoša, kao i prilikom ulaske u Otadžbinu. Evidenciju o slanju dece na casove Srpskog jezika vodi lokalni paroh i informacije dostavlja kancelariji konzulata.
35. Organizovati letnje škole Srpskoj jezika, istorije i kulture za decu iz rasejanja u Otadžbini. Sredstva obezbediti delom iz republickog budžeta, delom roditelja iz rasejanja (troškovi prevoza) i delom Fonda pri SPC.
36. Omoguciti deci i Srbima iz rasejanja povratak u Otadžbinu, kroz posebne specijalizovane projekte njihovog povratka, a posebno prilikom njihovih investicija u Otadžbinu.
37. Ukinuti taksu na ulaz u Otadžbinu Srbima iz rasejanja, bez obzira na registarske tablice kola i ubrzati carinsku i pasošku proceduru na granicnim prelazima i medunarodnim aerodromima za Srbe u rasejanju.
38. Uvesti preko konzulata u inostranstvu posebnu taksu od 0,5% na sve konzularne usluge, cija bi se sredstva direktno uplacivala u Fond pri SPC iz kojeg bi se finansirala pored budžetskih izvora programi za dopunsku nastavu u inostranstvu.

Možda Vam se sve ovo ucini nemogucim i neostvarivim u sadašnjoj teškoj ekonomsko-socijalnoj, pre svega moralnoj situaciji, ali se mora konkretno odmah zapoceti sa rešavanjem dugogodišnjeg decenijskog negativnog prirodnog priraštaja Srpskog stanovništva, jer nam vreme ne ide na ruku i možemo postati nacionalna manjina u narednih 50 godina u sopstvenoj državi, ob?irom na visok procenat asimilacije dece u rasejanju.

Nadamo se da ce gorenavedeni predlozu naici na pozitivan prijem naše Svete Crkve i nadležnih državnih institucija Srbije, kojima ce biti upuceni.

Molimo Vašu Svetost i našu Svetu Crkvu da uvaži našu gradansku zabrinutost, kojom se obracamo stoga jedinoj Svetoj instituciji Srpskog naroda da se stane na put našeg nestajanja.

Ukoliko su predlozi preširoki i preopširni, molimo Vašu Svetost na razumevanje i ostavljamo Vašoj Svetosti zadnju rec prilikom upucivanja teksta predloga Narodnoj skupštini Srbije.

Ostajemo Vašoj Svetosti

S dubokim poštovanjem,

U ime predsdništva
Prof. Dr Marko Mladenovic

---

TRIBINA:
SELO I POLJOPRIVREDA

Ne mogu da odolim iskušenju, pa cu svoje izlaganje otpoceti jednom pesmom. Ohrabrenje mi je dao profesor Glušcevic citirajuci tudu pesmu. Ja cu citirati svoju, objavljenu u zbirci soneta ''Nestvarno vreme'', Beograd, 1997, izd. Sfairos., str. 58. Evo tog soneta:

Dodoh u selo da polja rodna,
Težacku muku sonetom slavim.
Tema klizava i staromodna,
Da l' cu iz gliba da je izbavim

Svud tražih izbe i trošne kuce
Blato, opanak, gunj i šajkacu
I lik seljaka dok u svanuce
Pognuto pluži mit o oracu.

O da li sanjam? Nema sela!
Nema seljaka, žita i brašna,
Raskošne kuce. Gradska odela.

Asfalt i ruže. I aktn-tašna,
Pa limuzina, otmena, bela.
Pas za volanom. I leptir-mašna.

To je dosta sumorna (a žašto ne i optimisticka!) vizija buducnosti sela, koja samo predstavlja pesnikovo upozorenje do cega može dovesti savremena civilizacija ako se na vreme ne uoce protivurecnosti vremena u kome živimo. Tema ovog skupa je: ''Problem Crnogorskog sela''. Ova tema može se razložiti u dva nivoa. Jedan je opšti, a drugi posebni. Profesor Lukic rece da on ne može autoritativno da govori o ovom posebnom nivou. To ni ja ne mogu, jer se zaista nisam posebno bavio crnogorskim selom, a problematikom sela bavio sam se samo periferno, marginalno, u raznim povodima.
Nezavisno od toga, imam opšti utisak (možda je on pogrešan) da govorimo o selu kao izdvojenom segmentu, a ne kao celini. Tako, slušamo razložna kazivanja o ekonomskim, o politickim, o socijalnim, o demografskim pitanjima, a pomalo nam izmicu, svi ti segmenti zajedno. Za mene je selo skup svih tih segmenata i mi moramo imati jednu globalnu strategiju prema njemu. Mislim da je pitanje sela danas jedno od kljucnih pitanja naše civilizacije. Možda je ono jedno od najvecih zabluda savremenog sveta. Cak je i marksizam dao sasvim pogrešnu idejnu sliku o stvarnom društvenom položaju seljaštva. Marksizam je proglasio seljaštvo za meduklasu, klasu bez buducnosti, klasu koja mora nestati i koja ce biti zamenjena radnickom klasom.
Deo tih zabluda prisutan je i ovde, u ovoj sali. Sva dosdašnja izlaganja i svi referati koje smo dobili, u dobroj meri predstavljaju bespoštednu kritiku dosadašnje prakse. Nad našim glavama preteci su se nadvile sve greške iz perioda obnove i socijalisticke izgradnje. Pokatkad mi se cini da mi kritikujemo nekog drugog i da ga prozivamo na odgovornost. A mi, u stvari, kritikujemo sve naše zablude i sva nataložena nepoverenja prema seljaštvu kao prirodnom savezniku radnicke klase. .
Upravo zato smatram da ovom pitanju moramo prici globalno, a ne parcijalno, strategiski, a ne tehnicki, moramo ga posmatrati kao sudbinsko pitanje sela i seljaštva, a ne samo sa stanovišta seoske ekonomije, proizvodnje, poljoprivrede, itd. U središtu, dakle, mora da bude univerzalni problem opstanka sela i opstanka na selu. Ako bih, ipak, pokušao da pravim neke prioritete, onda bih mogao da izdvojim nekoliko slojeva.
Prvo, selo kao celina, drugo, seljaštvo kao radni sloj, ili kao klasa (meduklasa), zatim, porodica na selu, omladina na selu, položaj starih na selu, položaj seoske žene. Tek u sklopu svih tih pitanja treba raspravljati o pljoprivredi, o nepoljoprivrednim zanimanjima, o birokratiji na selu (kao izdanku birokratizacije društva uopšte), itd.
Može se možda steci utisak da moj pristupnije u duhu sa strogim marksistickim zahtevima. Meni se, obrnuto, cini da smo mi podlegli jednom eokonomistickom, vulgarno-materijalistickomvidenju sveta, pa i našeg sela, da više govorimo o stvarima a manje o ljudima, da više govorimo o proizvodnji a manje o samim proizvodacima. Mi se ovde nismo sakupili da govorimo o vecoj ili manjoj poljoprivrednoj proizvodnji, o obradivim i neobradivim površinama, vec o sudbini seljaštva i o njegovoj nezavidnoj buducnosti. Mislim da je seljaštvo kao društveni sloju izuzetno teškom položaju i da izmena njegovog položaja zahteva da se najpre izmeni mnogo šta u našem društvu u celini.
Za ovu tvrdnju navešcu jedan primer. Posebna komisija Ujedinjenih nacija odlucno je stala na stanovište da zemlje u razvoju ne smeju praviti iste greške kao industrijski razvijene zemlje u svojoj prošlosti u odnosu na selo, jer bi time mogle ugoziti svoj opstanak. Globalna strategija zahteva prirodnu obnovu i kontinuitet sela u sklopu razrade celovite društvene strukture, u kokoj seli o seljaštvo treba da imaju znacajno mesto. Ona bi nam pokazala gde smo sve prvili greške, pokazala bi nam da smo nesvesno prihvatili neke metode iz perioda prvobitne akumulacije kapitala u gradanskim zemljama, da smo po svaku cenu jurišali da stvaramo gigantske fabrike i mnoge neracionalne investicije, a da smo vekovnu materijalnu osnovu coveka GOTOVO UNIŠTILI. Mi, istina, nismo vešali seljake, ali smo ih krivicno proganjali u vreme otkupa, pa i kasnije. Jednom recju, sve smo ucinili da seljak ne ostane na selu.
Zato insistiram na zahtevu da se naša akcija svodi samo na menjanju tekuce politike. Mi moramo menjati i našu ideologiju u odnosu na selo, moramo je bar bitno popravljati. Možda je najvažnije da menjamo naše okoštale predrasude, od vrha našeg društva do seoskih funkcionera, jer zbog njih i danas, kada je nastupilo izvesno otrežnjenje, mnoge mere ne možemo da sprovedemo u život zbog stotine barijera koje se isprece na putu dobrih zamisli, Tek posle toga, može se govoriti o uspehu politickih akcija koje se provode i koje želimo da sprovedemo. .
Jedan od najvažnijih zadataka je okrupnjavanje seoskih poseda putem energicnije arondacije, komasacije, preuzimanja zemlje koja se ne obraduje, pa cak i izmenom Zakona o nasledivanju, ako je to potrebno. Ne znam da li je agrarna reforma bila promašaj (ona je sigurno bila više politicki nego ekonomski akt), ali znam da je Zakon i poljoprivrednom zemljišnom fondu opštenarodne imovine bio veliki promašaj, jer smo prakticno obezglavili seljaka ostavljajuci njemu i njegovoj porodicimaksimum od 10 hektara obradive površiene. Zime smo sasvim suzili okvire moderne poljoprivredne proizvodnje i primene mehanizacije u poljoprivredi. Vec u drugoj generaciji, primenom zakona o nasledivanju, stvorili smo seosku sirotinju. Otuda i toliki pritisam seljaka na gradove. Tada smo to i hteli, a da li je to bilo dobro, o tome sada možemo da prosudujemo.
Ovako podsticana migracija seljaka dobila je ogromne razmere, a za sobom ostavila staracka domacinstva, selo bez omladine, a poljoprivredu bez radne snage. Sve to ukazuje na izuzetnu specificnost položaja starih ljudi na selu, Ciji su problemi razliciti od onih sa kojima se susrece stara gradska populacija. Razlike su višestruke: eokonomske – kako obraditi zemlju, socijalne – kako obezbediti egzistenciju, zdravstvene – ne postoji ni približno razvijena mreža zdravstvenih ustanova, porodicne – osecanje napuštenosti, imovinsko-pravne –osecanje stida da se pravo na izdržavanje ostvaruje sudskim putem od dece koja su ih napistila, itd. U celini, to je ozbiljan socijalni, ekonomski, moralni i pravni problem, a iznad svega to je klasni problem, jer društvo ima obavezu da zaštiti brojcano znacajnu demografsku skupinu koja je ozbiljno ugrožena.
Nije nimalo bolji položaj ono malo omladine koja se zadržala na selu. Ona do sada nije imala buducnost, nije videla nikakvu perspektivu. Potrebna su velika sredstva, velika pamet i veliki napori da se mladost obnovi na selu. Poslednjih godina zapaženo je i znatno smanjenje nataliteta. Seljaci podražavaju gradski stil života i u tome. Ima mnogo sela u kojima nema devojaka. One odlaze u gradove i udaju se za bivše seljake, lumpenproletere, uz dobar miraz. Posrednicka agencija za sklapanje brakova ''Živa'' primila je pismo od skretara neke mesne zajednice iz nekog srpskog pomoravskog sela, u kome se traži pomoc da bi se mladici mogli oženiti jer u selu nema devojaka. Sve su otišle u grad, ne vole da kopaju. Stvorili smo i takvu klimu da ostanak na selu predstavlja poslednju mogucnost kada ništa drugo ne može da se postigne u životu.
Vec odavno zastupam tezu da je nahveca i jedino moguca dugorocna investicija, ona koja je usmerena na coveka, ulaganje u decu i omladinu, u našu buducnost. Tom pitanju na selu moramo se mnogo ozbiljnije pozabavitiDa bi zadržali omladinu na selu moramo joj jasno i glasno reci šta joj sve nudimo. I nije dovoljno da joj samo nudimo. Moramo uciniti sve da nam ona poveruje. Moramo pridobiti seljaka uopšte i ne ostaviti ga više po strani u našim buducim globalnim strategijama društvenog razvija.
Konacno, ovakvom agrarnom politikom nismo ubili samo ljude, ubili smi i ovce, a to znaci, ubili smo i poljoprivredu. Zapuštene, neobradene oranice, korov i zmije, netala hiljada grla stoke, tek poneka živina. I to je sve. I to je kraj. Ogromna prostranstva zemlje, po kojoj se kretao život pun energije i seoske romantike, sasvim je išceznuo. Nema više ni cobana, ni frula, ni snaša, ni momaka, ni kola, ni zabave. Sela su mrtva, kao kad držite opelo pokojniku koji je moga još dugo da žvi, ali je prinudno ugušen.
Ne samo moralna, nego je i materijalna šteta ogromna. Hranili smo pre II svetskog rata celu Evropu, sada smo prosjaci, prosimo pomoc od razvijenih naroda.
Najveca je nesreca što su na selu ostali samo starci i neoženjeni muškarci. Ima sela u kojima ima i blizu stotinu neoženjenih muškataca. Selo je bilo riznica za stvaranje naroda, dece je nekada bilo kao i ovaca. Sada nema ni jednih, ni drugih. Zatvaraju se prodilišta, zatvaraju se škole u kojima je ucilo po dve tri stotine daka. Sada ih uopšte nema, ili ih ima jedan, dva, tri. Imaju i ucitelja za jednog daka.
Tu, dakle, na selu pocela je naša Apokalipsa. Kroz pusta sela duvace besni orkani, ali ce polako pristizati sa juga narodi sa mnogo dece pa ce popunjavati slobodan prostor. Jer, cije ovce, tome i livada.
Taj novi Kosovski poraz bice predmet posebne analize u ovoj studiji.

---

Prof. dr MARKO MLADENOVIC, Beograd,
Krušedolska 11, stan.6, tel.faks 437-892